Фронтал Архиве - Јадовно 1941.

Зафрановић на путу до Загреба заборавио Дјецу Козаре – филм у Хрватској конкурише под именом Златни рез 42

11. април 2021.

Пријавили смо овај сценариј заједно с мојом редатељском концепцијом на натјечај ХАВЦ-а за производњу дугометражних филмова под насловом „Златни рез 42 (Дјеца Козаре)”, каже редитељ Лордан Зафрановић након што му је Влада Српске обећала 200.000 КМ без конкурса за филм. Исто тако, у Бањој Луци на новинарска питања о теорији плагијата сценарија Даре из Јасеновца, који су лансирали аутошовинисти из Београда, продуцент из Србије је одбацио као нешто с чим они немају никакве везе, док се у интервјуу за Вечерњи лист Зафрановић одредио овако: Није гледао Дару из Јасеновца… „Филм „Дара из Јасеновца” нисам гледао, а насљедници Арсена Диклића, аутора сценарија за мој пројект „Дјеца Козаре”, оставили су правницима и

Дракулић: Осам деценија заборава

8. фебруар 2021.

Данас је годишњица, како је у Дракулићу 07.02.1942. године Независна Држава Хрватска рјешавала српско питање. Клањем. Ученица Јана Гламочанин, овако је ликовним радом обиљежила страдање 52 ђака њене школе у некадашњем селу, а сада насељу највећег града Српске. Дјечији рад, лако схватљиве, па и баналне поруке и симболике, више је него што су српске власти урадиле од распада СФРЈ 1991. године до данас. Посебно је важна нумерација. То још нисмо урадили. Посебно за све жртве Покоља. У Дракулићу су комунистичке власти направиле споменик са лажним бројем, као што данас чак и запослени у државним органима Републике Српске, активно учествују у напорима за смањењем броја жртава концлогора Јасеновац Са 700.000 колико

Дани(ј)ел Симић: Плочу са именом мог оца, нико неће скинути

12. децембар 2020.

Када је генерал-пуковник Новица Симић, славом у свом народу неовјенчан пробијач коридора ка Србији и потоњи начелник Генералштаба Војске Републике Српске преминуо 2012. године, питао сам кришом и стидљиво једног градског оца, да се Тузланска улица преименује њему у част. „Сачувао је Бању Луку и Босанску Крајину од судбине Книна и његове Крајине, читав рат бранећи коридор, да га не прекине Тузлански корпус и Хрватска војска преко Орашја“, образлагах тада симболику тог потеза. Веза са Србијом је војно опстала. Српска је у миру постала држава из два дијела, што се крије на званичним картама и временској прогнози у Дневнику. Помоћ јавности нијесам тражио, јер ми је било стидно. Вријеме ће

Дани(ј)ел Јадовнички Симић

6. април 2020.

Вама који посјећујете наш портал Jadovno.com или на ту адресу стижете посредством друштвених мрежа на којима настојимо бити дневно ажурни, сигурно нису промакли текстови Дани(ј)ела Симића. Они у којима на тему Јадовна, нашег личног, друштвеног и институционалног памћења и заборава пише, обзнањује, указује и упозорава. Пише: Душан Ј. Басташић Перо којим пише је оштро, бритко, умивено, неокаљано устручавањем, компромисима, загонеткама и додворавањима. Њиме биљежи и исписује наравоученије ововременим али и још нерођеним Србима, јадовничку истину и тугу, гласове оних који гласа немају. Ни један од оних девет освештаних Часних крстова које су Јадовничани пронијели Ликом, узнијели на Велебит или пашки рт Слана није пободен а да га и он није