ДругиСвјетскиРат Архиве - Страница 19 од 122 - Јадовно 1941.

Оливера Шекуларац: Преклали сте ми Божић, бор, јелку, двориште, угасили ковачку ватру и кућно огњиште

21. децембар 2025.

Долазе Нове године, нове јелке и борови, далеко у равници крај Северног хладног мора. Долазе празници, а нема тог Божића у којем нису моји баба и деда. О тим њиховим Божићима знам из бабиних прича које не бледе. И не, ово није тугованка, нит бег, нит сећања, нит неко заборављено сукно на дну шкриње изгорело док оделом постало није. У мојим Божићима су увек Смиљана и Никола и њихова деца за празничном вечером, заједнички изговереним Оченашем и бадњаком из њихове шуме, освештаним у цркви Покрова Пресвете Богородице у коју је деда редовно ходио. Али тог Божића ’44. године рекао им је за том истом трпезом, на којој је увек била

Годишњица масакра 1.446 Срба у Пркосу Ласињском и Дугом Селу Ласињском 1941.

21. децембар 2025.

У Пркосу Ласињском, Дугом Селу Ласињском, Стипанu, Киринu, Сјеничакu и још неколико мјеста сјевероисточног дијела Кордуна, 21. децембра 1941. године, усташе су на наjмонструозниjи начин побили 1.446 Срба, међу коjима бијаше 359-оро дјеце до 15 година старости. Усмрћивани су не само из ватреног оружjа, већ и наjзвјерскиjим иживљавањима – ножевима, премлаћивањима, спаљивањима, злостављањима и на друге монструозне начине. Након усмрћивања свих ухваћених житеља, опљачкана су, а затим и спаљена нападнута села. Циљ jе био уништити било какве услове за даљи живот на овим просторима. Након партизанских акција у долини Купе, Анте Павелић је наредио својој војсци офанзиву на сјевероисточни дио Кордуна. Одлучено је тада да се уништи све српско становништво

Зорка Попов: Пркос на Кордуну

21. децембар 2025.

Наше душе, ма где били, тог дана освануће тужне, сузне и затворене, баш као што је осванула и недеља 21. децембра 1941. године у нашем Пркосу. Село Пркос, северни део Кордуна, десна обала реке Купе – недеља, 21. децембар 1941. Мало село, „непознато” на географској карти, али је стварно, и стално, неизбрисиво из историјских карата и карата наших душа већ 80 година. Обгрљено маглом, снегом и затвореним небом, као да је и природа слутила погром и умирање, тужна што не може да учини чудо, село Пркос је опкољено. Похапшено је 478 недужних становника, 477 Срба и једна Хрватица – јер је била удата за Србина. Више од половине, 244, била

Оливера Шекуларац: Преполовљена је земља и преполовљени ми

20. децембар 2025.

Е мој деда, процветао ми је наш дрен у туђини. И њега сам кришом пренела, брат ме је са њим испратио. Кажу да земља памти. У освит новог дана који се лагано од ноћи одваја, овде на северу Холандије, где су и јутра сива… Бели папир држим у руци, светлији од свитања. Први документ дедин, који ме сву ноћ сузама обавија… Смртни лист, деда и ја. Први пут нешто опипљиво, његово. Јављам свима да сам то преко пријатеља добила. Срећна као да сам деду загрлила, а не лист хартије као парче светиње пригрлила. Па не знам виде ли ме очи његове, невиђене. Са смрти смо одрастали, увек је била близу.

Гордана Достанић: СВЕТИ НИКОЛА

20. децембар 2025.

Бранитељу чудотворче и сјајни Христов угодниче, светитељу Николаје, славим те с љубављу… У свануће палим кандило, а мисли се искрадају на далеку, дедину груду где самује и ћути сокак Бабића. Само ситан снег провејава и леди се на гранама подивљалих шљива и једине две несасушене гране на кривом стаблу јабуке, коју је пре више од једног века посадио тада млади домаћин Милош. Увукао се сокак у своју тишину као под хладан покров. Одавно се овде ни шапат није чуо, ни корак лаган, мек од танких опанака, ни мекет јањета, ни додир замрзнуте гране на окну маленог прозора, ни пуцкетање ватре у топлој соби… Као да се све заветовало да нико

Адам Прибићевић: Анте Старчевић – први учитељ геноцида у Европи

18. децембар 2025.

Адам Прибићевић (Костајница, 1880 – Windsor, 1957) је био српски политичар и публициста, бавио се у емиграцији са истраживањем наше политичке прошлости, где је објавио и овај студиозни чланак. Приредио: Душан Буковић Уредништво „Гласа Канадских Срба“ прештампавало је извесне студиозне и запажене чланке Адама Прибићевића из својих ранијих издања (у бр. од 20 и 27 маја 1971).Чланак је важан из два разлога: он ће освежити наша сећања и поштовање према милионским и невиним жртвама нових српских мученика у трагичном ХХ столећу, у исто време чланак ће упозорити родољубиве Србе на нове опасности, које нам прете од полтронског београдског интернационлистичког и извесног западно-европског и америчког естаблишмента, који је у извесној мери

Линта један од 26 народних посланика који је поново гласао да се дневни ред сједнице Скупштине допуни тачком Приједлог Декларације о геноциду…

17. децембар 2025.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта је један од 26 народних посланика који је 16. децембра у Скупштини поново гласао да се дневни ред сједнице допуни тачком Приједлог Декларације о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. За допуну дневног реда новом тачком треба да гласа најмање 126 посланика од укупно 250 посланика колико чини Народну скупштину. Испод је извјештај са резултатима гласања. Линта је био један од 13 народних посланика који је и 25.новембра у Скупштини гласао да се дневни ред сједнице допуни тачком Приједлог Декларације о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. Подсјећања ради, Линта

Пропао још један покушај да се Декларација о геноциду у НДХ уврсти у дневни ред Скупштине

17. децембар 2025.

Јучерашња, четврта седница Другог јесењег заседања Скупштине Републике Србије забележила је још један неславан рекорд. За поновни предлог да се Декларација о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата стави на дневни ред дашњег заседања гласало је 26 народних посланика, од 168 колико је било присутно. Према вести РТ Балкан, „За“ Предлог гласали су: Ми снага народа (4 посланика), Ми глас из народа (4), Покрет социјалиста, Народна сељачка странка, Уједињена сељачка странка (3); СНС Александар Вучић (5); Народни покрет, Ново лице Србије (8), Србија центар СРЦЕ (1) и СПС Ивица Дачић (1 посланик). На претходној, трећој, седници јесењег заседања (25. новембра) од присутних 179 посланика, зелени

Стопе у снијегу..

16. децембар 2025.

Свједочење Kате Букве рођене Трбојевић о обручу на Петровој гори, покољима и збјеговима по Босни и врлетима снијегом завијане Лике. (Текст је пренесен са аудио – записа, свједочења Буква Kате (рођ. Трбојевић, 1934.) који је Kресојевић Даница (рођ. Габрић) снимила у Војнићу, 13. августа 2008. године.) Зовем се Буква Kата, дјевојачки Трбојевић. Рођена сам 14.11.1934. године. Четрдесет и прве, кад је пала Југославија онда ми је отац отиша у војску. Већ кад је то почело и пала Југославија отишао је у логор. Мама и нас троје дјеце остали смо сами. И ондак је мама вако с нами кад побјежемо, она је нас водла по шуми. Усташе су бацали летке. “Kо

Нацистички робовски логор за Србе у руднику Трепча 1941-44.

16. децембар 2025.

О концентрационом логору ,,Трепча”, у којем је вршен геноцид над српским народом, врло мало се зна. Као да је неком било стало да се униште трагови о постојању логора. Истраживачи у Меморијалном музеју холокауста су документовали све нацистичке концентрационе логоре, гета, места на којима се одвијао робовски рад, као и фабрике смрти које су постојале широм Европе. Документовано је чак 42.500 локација. Бројка укључује 30.000 кампова с робовском радном снагом, као и 980 концентрационих логора. Ранији подаци су показивали да је логора широм Европе било око 7.000. Истраживачи сматрају да је око 20 милиона људи умрло или су били затворени у логорима. Међу местима насиља су били и центри у

Судбина Ливањског поља у време НДХ

15. децембар 2025.

„Крици и одјеци Ливањског поља“ У југозападном делу Босне и Херцеговине, под широким обронцима Динаре и Цинцара, отвара се Ливањско поље – пространа крашка равница, која се пружа између Ливна, Гламоча и Купреса. Породица Цвијетић, која се у ливањско село Лиштане доселила из Далмације у 19. веку, генерацијама је чувала приче о свом пореклу и опстајању на ветрометини Ливањског поља. У време Независне Државе Хрватске 1941. године, у усташким злочинима страдало су чак 54 члана те породице. Породично сећање очувала је Сава Цвијетић, која је пуком срећом преживела. Иако јој је супруг у међувремену страдао, Сава је остала у Срему, где се после рата скућила. Упркос опасностима у ратном времену,

Бојанић: Лобоград и Тења нису заборављени случајно… заборав је обично последња фаза злочина

15. децембар 2025.

Постоје места о којима се мало говори, не зато што су мање страдала, већ зато што је бол који носе сувише тежак за површно сећање. Лобоград и Тења су управо таква места. Без великих споменика, без школских лекција које им посвећују дужну пажњу, али са хиљадама недужних живота уграђених у земљу и тишину. Логор Лобоград, основан 1941. године у Независној Држави Хрватској, био је логор за жене и децу, углавном Српкиње и Јеврејке. Та чињеница сама по себи руши сваки покушај релативизације усташких злочина. Лобоград није био „радни логор“, нити „привремено сабирно место“, већ простор систематског уништавања кроз глад, болести, понижење и намерно запостављање. Историјски извори, укључујући сведочења преживелих, документацију

Kако су комунисти 1944. године у Новом Саду побили Србе, интелектуалну елиту Војводине

15. децембар 2025.

Пише: Ђорђе Ивковић „Јавна таjна“ коjу зна цео Нови Сад jе стрељање у Раjиноj шуми, у коjоj су 1944. године ослободиоци ликвидирали на стотине наjугледниjих грађана, оптужених да су били симпатизери четничког покрета ђенерала Драже Михаиловића. Делимична истина изронила jе марта 1991. из песка на бачкоj страни Дунава, у време копања канала за градски водовод. На делове људских скелета набасали су багери, али и оближња крда крава, напасана у близини изворишта. Укупно 250 пронађених људских костиjу, већ скоро две децениjе, на „реверс“ се чуваjу у депоима Градског музеjа у картонским кутиjама, без назнаке о њиховоj даљоj судбини. Али, то jе само мањи део истине о Раjиноj шуми, jер пронађене кости

Тако је говорио Ћаћа од Крајине: Јован Рашковић у Шегестину 1991. (Видео)

13. децембар 2025.

За Србе из Крајине, академик Јован Рашковић био је њихов Ћаћа. У Далмацији, Лици, на Банији и Кордуну, деца тако зову свога оца. Ту реч наша деца почињу да тепају, такорећи у колевци, још док ћапћу млеко на мајчиној дојци. Са “главом библијског пророка”, овај српски трибун заблистао је као метеор на узаврелој политичкој сцени једне земље, која ће се ускоро распасти. Сви Јованови покушаји да се заустави рат нису, нажалост, уродили плодом. Мржња је експлодирала и потекли су потоци крви. По речима академика Добрице Ћосића, Јован Рашковић је у српску политику покушао да унесе поштење и реализам у постављању националних циљева. Он није основао Српску демократску странку да би се

Београдска промоција књиге Крици и одјеци Ливањског поља

13. децембар 2025.

У сали парохијског дома Храма Светог Саве на Врачару, а по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, представљена је књига Гордане Достанић, Крици и одјеци Ливањског поља. Издавач књиге је Манастир Жича, по благослову Његовог Преосвештенства Владике жичког Јустина. Књига је збирка прича о животу, сеобама, страдању, осећањима, сећањима испричаним кроз стварне историјске догађаје и стварне личности блиске ауторки. У овим причама бројни српски родови могу препознати своје породичне догађаје и своје осећаје и размишљања. Проф др Слађана Миленквић, у свом поговору књизи, између осталог каже, да то није родослов, нису ни сећања, нису ни историографска факта, него приче у којима су ликови психолошки осликани… Сурова стварност се нашла