ДругиСвјетскиРат Архиве - Страница 109 од 116 - Јадовно 1941.

Обиљежавање 78 година од отпора нацистичкој окупацији

11. април 2019.

У Бијељини ће сутра бити одата почаст борцима Првог јуришног /четничког/ батаљона Војске Краљевине Југославије који су погинули у одбрани Семберије у Другом свјетском рату. Испред Спомен-плоче безименим јунацима на градском гробљу у Пучилама свијеће ће прислужити и положити вијенце и цвијеће представници Градске борачке организације, Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918, Удружења Краљевина Србија, Удружења српских домаћина и Спомен-храма Светог мученика кнеза Лазара и свих светих мученика српских. У част и помен официрима и војницима Првог јуришног /четничког /батаљона Војске Краљевине Југославије који су 12. априла 1941. године дали животе у одбрани отаџбине биће служен парастос и одржан историјски час, најавили су организатори. Обиљежавање 78 година од отпора

„Бацали децу у пећ, мајка маскирала брата да га не убију“

11. април 2019.

Невенка Станковић рођена је у селу Сјеверовци изнад Босанске Дубице. Кад је почео рат имала је седам година, а њена породица седморо деце. Рат је преживело троје најмлађих. Невенка је била сведок када су мушкарце из њеног села одвели на рад у Немачку. Недуго затим, другу групу одвели су на стрељање на Дубичко поље, којим је седам дана текла река крви. Након тога, усташе се се вратиле по жене и децу, утоварили их на запрежна кола као стоку и повезли негде. У емисији “Живот прича“ Невенка говори о Јасеновцу. Невенка је била са мајком и двојицом браће. Допремљени су Јасеновац, раздвојили су мајке од деце. Пуким случајем, Невенка је преживела.

На данашњи дан 10.априла 1941. проглашена Независна Држава Хрватска

10. април 2019.

Грађани Загреба су 10. априла 1941. године са нескривеним одушевљењем поздравили војнике 10. њемачке оклопне дивизије, која је тријумфално ушла у Загреб. Док је еуфорија на улицама Загреба трајала са таласа радија чуле су се речи пензионисаног пуковника војске краљевине Југославије Славка Кватерника, који се као заменик одсутног поглавника Анте Павелића и заповедник целокупне оружане снаге «слободне хрватске државе» обратио хрватском народу: «Хрватски народе! Божија провидност и воља наших савезника, те мукотрпна вишестољетна борба хрватског народа и велика пожртвовност нашег поглавника др Анте Павелића, те усташког покрета у земљи и иноземству одредили су: Да данас пред дан ускрснућа Божијег сина ускрсне и наша Независна хрватска држава. Позивам све Хрвате, на

Календар геноцида: 10. април 1941. Годишњица проглашења Независне Државе Хрватске

10. април 2019.

Грађани Загреба су 10. априла 1941. године са нескривеним одушевљењем поздравили воjнике 10. њемачке оклопне дивизиjе, коjа jе триjумфално ушла у Загреб. Док jе еуфориjа на улицама Загреба траjала са таласа радиjа чуле су се речи пензионисаног пуковника воjске краљевине Југославиjе Славка Кватерника, коjи се као заменик одсутног поглавника Анте Павелића и заповедник целокупне оружане снаге «слободне хрватске државе» обратио хрватском народу Везане виjести: На данашњи дан 10.априла 1941. проглашена Независна Држава Хрватска

Митровић: Хрватска и даље негира геноцид из времена НДХ

10. април 2019.

Предсједник Скупштине Удружења потомака жртава усташког злочина „7. фебруар 1942. године“ Недељко Митровић изјавио је да је у Хрватској и даље присутно негирање геноцида почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима за вријеме НДХ. Грађани Републике Српске и сви прогресивни и хумани људи треба стално на школским часовима и другим манифестацијама да подсјећају на геноцид који се никада не смије заборавити – рекао је Митровић Срни. Митровић је подсјетио да су овај геноцид починиле регуларне јединице НДХ – усташе, формације као што је „Павелићев здруг“ и друге у систему усташких концентрационих логора Јасеновац, Доња Градина и другим логорима и у бањалучким селима Шарговац, Мотике и руднику Раковац. „Новооткривене фотографије концентрационог логора

Улога дела хрватског клера у усташкој НДХ (I)

9. април 2019.

Експрес објављује изводе из књиге “Документи о противнародном раду и злочинима једног дела католичког клера”, аутора Јоже Хорвата и Зденка Штамбука, издате у Загребу 1946. године, која кроз званичне документе, изјаве виновника, фотографије, записнике са саслушања и факсимиле чланака у штампи на најдиректинији начин открива учешће дела хрватског католичког клера у оснивању и активностима усташког покрета у Другом светском рату, као и непобитне доказе о улози дела хрватских црквених великодостојника у насилном покрштавању православаца и злочинима над Србима током окупације, као и организовању терористичких акција у СФРЈ након ослобођења Сарадња једног већег дела католичког вишег и нижег клера с усташама избила је јасно пред нашу и светску јавност у часу

Лажни пијетет

8. април 2019.

Шокантне бројке недавно изнете у јавности о новцу који држава годишње издваја за меморијални центар Јасеновац и новцу који издваја за онај у Вуковару још увек делују нестварно. Подаци о броју основношколаца који редовно организовано иду у Вуковар и оних који годишње посете Јасеновац исто тако. Иако навикнути да у Хрватској нису сви грађани, па тако ни жртве једнаке, сад се тек некако искристалисало у којој сразмери нису. Наравно да треба узети у обзир и временски одмак од немилих ратова, али и бројне друге факторе – број жртава, историјски контекст и још много тога. Међутим, по свакој рачуници, али и по толерисању ревизионистичких испада, релативизовању јасеновачких жртава и митологизовању оних

Људи без мрље

8. април 2019.

Љета 1990. године, кад је у ливањском крају замајац међунационалних нетрпељивости и раскола почео поново узимати залет и хватати маха, кад су по зидовима и раскрсницама почели освитати усташоидни графити и злокобне поруке, кад су почела скрнављења споменика, нарочито оних на мјестима гдје је четрдесет и девет година раније земља огрезла у српској крви, у сарајевском „Ослобођењу” је бљеснуо запис ливањског дописника Светозара Љубоја. Стари и прекаљени новинар, човјек који је као дјечак у Ливну преживио све страхоте усташких клања и само пуким случајем, захваљујући добротворима друге вјере, остао жив, осјетио је да је тренутак за вапај, за апел да се крвави ратни ножеви, каме и ханџари врате у корице

СТРАХОТЕ УСТАШКИХ ЗЛОЧИНА: Филм „Заборављени геноцид“ приказан на фестивалу „Европа око Европе“

7. април 2019.

Мирјана Валтер: Било је веома мучно гледати све снимке до којих смо дошли Грозоте и ужаси усташких злочина представљени су у изузетно вредном и потресном сведочанству на недавно одржаном париском филмском фестивалу „Европа око Европе“. Од неких сцена у документарном филму „Усташе, заборављени геноцид“, аутора и продуцената Мирјане Валтер и Шарл-Антоана де Рувра, француских новинара и редитеља, леди се крв у жилама. – Било је изузетно тешко и веома мучно гледати све снимке до којих смо дошли. Много тога није било подношљиво за гледање – истиче, за „Новости“, Мирјана Валтер. Она је са својим француским колегом дуго истраживала архиве, док су материјал склапали последњих годину дана. – Изненађујуће је да

Одата почаст жртвама шестоаприлског бомбардовања

6. април 2019.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђордевић и градоначелник Београда Зоран Радојичић данас су, поводом обиљежавања Дана сјећања на почетак Другог свјетског рата у Југославији – 6. април 1941. године, положили вијенце у Алеји страдалих у бомбардовању Београда. Ђорђевић је у обраћању истакао да је Србија увијек била антифашистичка земља и да ће се свим снагама борити против сваког облика фашизма. „На данашњи дан одајемо почаст свим невиним жртвама, жртвама фашистичког режима 1941. године, који је себи узео за право за одузме невине жртве“, рекао је Ђорђевић. Градоначелник Београда Зоран Радојичић рекао је да је бомбардовање 6. априла 1941. године било једно од највећих разарања Београда

Јадовно – први концентрациони логор у НДХ 1941. године

6. април 2019.

Опште jе познато и заслужуjе сва поштовања, што jе jевреjски народ, коjи jе расут по читавом свету успео прикупити податке о своjим жртвама током Другог светског рата. Успех jе утолико већи, због чињенице да су Јевреjи страдали на просторима више европских држава или боље речено, где jе била успостављена немачка окупациjа и њоj одани сателити или како су називани, квислиншки режими. Илустративан jе и податак да су Јевреjи о страдању свог народа прикупили преко 130 милиона документа што jе фасцинантно. Пред две године на скупу у Београду, где се говорило о геноциду представник ромског народа нас jе обавестио да ће и они успети прикупити податке о страдању Рома у Другом

Загонетка Дијане „швабице“

5. април 2019.

Када 28.маја 1945.године, двојица официра ОЗН-е за град Загреб службено посете Дијану Будисављевић рођену Обексер, почеће загонетка, нерешена већ пуних 70 година. Зашто су потегли код госпође педесетих година, супруге угледног професора Медицинског факултета, али ипак Србина, који је некако претекао усташким расним законима, који су чистили као гвоздена метла! Пожурили су, тек три седмице по ослобађању града, још пуног хрватских фашистичких злочинаца, посакриваних „од подрума до тавана“ код својих многобројних обожавалаца! Чиме је то аустријска Немица толико интригирала власт хрватских комуниста, да је посећују одмах по свом уласку у град Загреб? Када у априлу 1941. усташки идеолог Миле Будак, јавно објави намеру да се трећина побије, трећина насилно покрсти

Ваздушни мост – Операција „Халијард“: Једна од најуспешнијих спасилачких мисија иза непријатељских линија у историји ратовања

5. април 2019.

Нацистичка Немачка 1939. нападом на Пољску отпочела је најразнорнији рат у људској историји. Други светски рат затекао је Kраљевину Јуославију неспремну за оружани сукоб исцрпљена унутрашњим проблемима. У таквој констелацији, под све већим притиском Немаца након што су у првим ратним годинама окупирали део Пољске, Чехословачке и Француску, анектирали Аустрију и склопили савезништво са свим суседима Југославије, а Италија под свој протекторат ставила Албанију, кнез Павле као намесник 25. марта 1941. потписује протокол и приступању Југосавије Тројном пакту. Међутим то се није дуго одржало, већ 27. марта наступио је пуч, кнез Павле је смењен, краљ Петар Други се прогласио пунолетним а генерал Душан Симовић за председника владе. То је за

Списак побијене деце у логору Јасеновац

5. април 2019.

У Независној Држави Хрватској је за време Другог светског рата 1941-1945 према до сада сакупљеним подацима, а што никако није коначна цифра, убијено 74.762 деце, млађих од 14 година. Међу њима је било 14.528 деце евидентираних као жртве рата, док је над 60.234 детета извршен најтежи облик Покоља. Убијено је 32.054 дечака и 28.012 девојчица. Највише је убијено српске деце – 42.791, ромске – 5.737, муслиманске – 5.434, јеврејске – 3.710 и хрватске – 2.289. za 273 детета није утврђена национална припадност. Животи 37.139 деце угашени су на преко хиљаду стратишта широм НДХ. У хрватским, немачким и италијанским логорима животе је изгубило 23.504 деце од којих су само Јасеновачка стратишта прогутала 19.432 детета. На састанку представника

Представа о Диани премијерно изведена у Дианином граду

5. април 2019.

У недељу, 17. марта 2019. године, у организацији Српске православне омладине Инзбрук (СПОЈИ) у Метропол биоскопу у Инзбруку одржана је аустријска премијера позоришне представе „Пу спас за све нас“. Аустријску премијеру представе која је рађена по мотивима из дневника Диане Будисављевић отворио је Филип Влајић, председник и један од оснивача СПОЈИ-а. Он је на самом почетку представио гошће из Београда: Јелену Пузић, глумицу и ауторку представе, Ану Васић, пијанисткињу у представи, као и Наташу Новаковић, координаторку представе. Међу присутним гостима на премијери биле су и две посебне особе које је он представио и том приликом поздравио: госпођу Јелену Коругу, чију је мајку и ујака Диана Будисављевић спасила од Покоља, као