arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Ђурђица Драгаш: Исекли су јутрос једну букву

26. март 2022.

Ранише је јутрос, убише потмулим ударцима. Паде уз тресак…. Лежи на влажној земљи, међ’ коровом, на ситном дрвећу што попусти под њеном тежином. Лежи, лепа и бела, бескрвна и величанствена. Лежи, смртно рањена, неболна и бистра као небо што  јој остаде у оку. Трепери роса на њеној нежној кожи, мирише њено лишће… последњи пут.  Плаче шума без сузе, жале је птице што свијаше гнездо међ’ њеним гранама. Оплакују је облаци…  Говорили су јој – не расти толико, не листај тако зелено. Није их слушала. Пружала је своје беле руке ка небу, смејала се сунцу, несвесна, недодирљива, поносна. Милујући се с ветром, није чула кораке. Радујући се киши, није видела варнице  секире.

Ђурђица Драгаш: Заклела сам се да нећу преплакати „Дару“

20. фебруар 2022.

Пре тачно годину дана, на РТС-у је приказан филм „Дара из Јасеновца“. Неко је плакао, неко био бесан, неко је тврдио да је филм превише „умивен“и да није приказана сва страхота Јасеновца. Било је и оних који су се бавили споредним стварима, нападали ауторе, тврдили да иза свега стоји политика. Једино чега није било је… равнодушност! Дара нас је продрмала, потресла, натерала да станемо на тренутак и запитамо се… ко смо, где идемо, има ли нам спаса! Ја се данас питам шта смо урадили за ових годину дана. Шта смо научили и да ли смо икако допринели незабораву?! Да ли смо учинили ишта да сећање на наше жртве не бледи?!

Ђурђица Драгаш: Амстердам у Београду

12. фебруар 2022.

Зашто нас више боле туђе него властите ране или каква је разлика између „Мајиног“ и „Дариног“ народа. Синоћ је у београдском позоришту “Атеље 212” одржана премијера представе Амстердам. Данима је најављивана и истицано је да је реч о „првом извођењу тог комада на српско-хрватском говорном подручју“ као и првом „извођењу текста реномиране израелске ауторке Маје Арад Јасур на овим просторима“. Рекло би се да Београд, као и обично, предњачи!!! Уз ограду да представу нисам још одгледала па зато не могу ни да улазим у њене детаље, размишљам ипак, од тренутка кад сам прочитала о чему се у њој ради, о томе како би била примљена у београдској и „регионалној“ јавности

Ђурђица Драгаш: Kако нам је корона „вратила“ славу

26. јануар 2022.

Родила сам се и одрасла у крају у којем се није ишло у цркву, нису се славили верски празници, а деца нису крштавана. Додуше, то је важило готово искључиво за нас, Србе. Било је једноставно такво време и такве околности. Ипак, два датума су се у мојој породици увек обележавала. Покров – сеоска слава у селу у којем је рођена моја мама и Свети Јован – крсна слава њених родитеља. Признајем да нисам баш много знала о томе шта тачно славимо, али та два дана имала су посебно место у нашим животима. Покров сам „везивала“ за неку врсту вашара. Много скромнијег него овде, у Србији, али ипак довољно занимљивог сваком

Ђурђица Драгаш: Немамо резервни завичај

6. јануар 2022.

Док се пламен бадњака полако гаси, а људи разилазе, дође ми да викнем – не дајте да останем и без „резервног завичаја“! Од свих верских празника, Бадњи дан ми је најдражи. Волим ту неку посебну топлину коју доноси и трудим се да га проведем са породицом, у једном лепом војвођанском селу. Тако је и ове године. Радујем се већ данима паљењу бадњака које се, по традицији, организује у центру села, испред школе и просторија у којима се, у недостатку праве цркве, обављају верски обреди. Стижем… ватра већ гори… Лепо је, скромно, без много сјаја и непотребних детаља, али топло и пријатно, баш онако како сам и очекивала. Пламен ми обасјава

Ђурђица Драгаш: Јесен на Велебиту

29. октобар 2021.

Сами смо одавно… у овој прелепој, страшној  пустињи велебитској.Не бројимо дане и године, не бринемо о времену што пролази… за нас је одавно стало. Грлимо плаво небо,удишемо ваздух пун мириса мора и соли.Купамо се у јутарњој роси,трљамо образе првим мразоми, опчињени, гледамо пламене боје јесени. Сами смо одавно… у овој прелепој, страшној  пустињи велебитској.Не бројимо дане и године, не бринемо о времену што пролази… за нас је одавно стало. У оној јами су наше кости, наша крв уткана у сурови камен, у земљу што прекри јауке и бол. Али нисмо ми мртви… Рађамо се изнова сваког пролећа,растемо с травама,с нежним висибабама и јаглацима,бујамо као планински поток осокољен растопљеним снегом. Миришемо

Ђурђица Драгаш: Не опраштам и не заборављам злочине над српским народом, и то је у реду

23. септембар 2021.

Написала сам и, у претходних годину дана, овде објавила три текста у којима сам се бавила Другим светским ратом, али и сукобом који је почетком деведесетих беснео у бившој Југославији. Писала сам о себи, својој породици, народу којем припадам. Као и увек кад се „потегну“ такве теме, било је реакција, што приватних што јавних, на порталу РТС-а и друштвеним мрежама. Захвална сам свима који су ми пружили подршку, саосећање и разумевање, али било је, наравно, и оних који су критиковали, који ствари не „виде“ мојим очима. Иако је нормално да човека то помало заболи, кад боље размислим, захвална сам и њима. Зашто?! Зато што су ме подстакли на размишљање о

Принцип ''спржене земље'' - Медачки џеп послиjе напада хрватске воjске

Годишњица масакра у Медачком џепу

9. септембар 2021.

Деветог септембра 1993. године Хрватска војска је изненада извршила агресију на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ, смјештена у тзв. “Медачком џепу”, јужно и југоисточно од Госпића, која су се већ осамнаест мјесеци налазила под заштитом Уједињених нација. Српски народ, војска и полиција су вјеровали у дјелотворност УНПРОФОР-а, па је и због те опуштености агресор брзо овладао наведеним просторима. Хрватска војска је у наступању пљачкала, палила, рушила куће, убијала и масакрирала цивиле, војнике и милиционере. Након што је потписан Споразум о контроли “Медачког џепа”, по којем су се и хрватска и српска страна, уз посредовање међународне заједнице, сагласиле да се хрватске снаге повуку са окупиране територије до 15. септембра

Ђурђица Драгаш: Може ли химна пробудити уснули патриотизам ?!

2. септембар 2021.

Упркос корони и мрачним прогнозама о њеном, ко зна којем таласу, деца су овог првог септембра кренула нормално у школу. Нема скраћених часова, а тзв. онлајн настава остаје само могућност у крајњој нужди. Ипак, нешто ове године није „нормално“, тачније, десило се први пут… Настава је у свим школама у Србији почела интонирањем химне Боже правде. И, као што сам и очекивала и као што код нас обично бива, то је изазвало бурне реакције. Наравно, опет смо се поделили у два супротстављена табора! Једни су одушевљени и питају се зашто то одавно није пракса, а други се, благо речено, спрдају с „налетом патриотизма“ и замерају што се деци „намећу“ такве

Ђурђица Драгаш: Може ли се преживети Дивосело?

22. јул 2021.

Недавно, 25. јуна, навршило se 30 година од проглашења независности Словеније и Хрватске. Званични крај СФРЈ био је уједно и почетак крваве деценије која је однела хиљаде живота и заувек променила судбине оних који су је преживели. Међу стотинама хиљада расељених и избеглих нашла се и моја породица.. Нисам слутила, док сам тог јуна ’91 прослављала 17. рођендан, да ће то бити последњи пут да у свом стану гасим свећице на торти, да ми поклоне доносе другарице из школе и да се радујем, онако искрено, како то могу само девојке од 17 година… Тридесет година касније, мало због „озбиљних“ 47 лета, а много више због свега што се издешавало у

Ђурђица Драгаш: Усудио се Србин да на Газиместану дигне три прста!

2. јул 2021.

Ми смо добри само кад ћутимо и кад се склањамо, кад се извињавамо и признајемо све што нам „стављају на терет“. „Гледају нам кроз прсте“ само кад играмо по њиховим правилима. Није Ристо Јовановић, Србин из Подгорице, како сам себе представи пред судом у Приштини, слутио да ће се његов пут на Газиместан завршити у казамату „назови државе“ Kосово. Али ето… учинио је Ристо „неопростиво“! Сугерисао је полицајцима да, на Видовдан, не претресају монахињу која је кренула на Газиместан. Било је то довољно да на њега, као на озлоглашеног терористу, скоче специјалци. Њих десет на једног Риста!!! Бахато, безобзирно, надмено.. ставили су му лисице на руке и почела је још

Душан Басташић: Мада је прошло 80 година од Покоља, нашим доласком над јаме свједочимо да памтимо и да нисмо заборавили (ВИДЕО)

27. јун 2021.

У организацији Удружења “Јадовно 1941.” из Бање Луке и Београда, обиљежен је Дан сјећања на Јадовно 1941 – 2021, и 80 година од Покоља и ликвидације не мање од 38.000 Срба у комплексу хрватских логора смрти Госпић – Јадовно – Паг. Уз саму јаму Шаранову јаму, парастос православним Србима побијеним од стране хрватских усташа у госпићкој групи логора служио је парох госпићко – смиљански Драган Михајловић у присуству осамдесетак потомака и поштовалаца жртава Покоља пристиглих из Српске, Србије и Хрватске. Након парастоса, окупљенима се обратио Душан Басташић, предсједник удружења Јадовно 1941. из Бање Луке. Пјесму „Спавај мирно Вукашине… твоје је царство небеско!!“, говорила је аутор, Ђурђица Драгаш. Приредио: Редакција УГ

Ђурђица Драгаш: Док је наших душа, живјеће наше пусто село

21. мај 2021.

Ту смо ми…чувамо наше пусто село. Немојте плакати… добро смо ми.. Брацо, осјећаш ли под дланом топли дах нашег шарова? Kако смо се само смијали кад је покушавао да ухвати свој реп. Држимо се за руке ти и ја… тако је мајка рекла! Спавамо у нашој кући које нема, беремо трешње са сувог дрвета. Хладимо врела чела пресахлом водом са нашег бунара. Ту смо ми…чувамо наше пусто село. Мирише трава као некад, ал’ нема косаца… На нашем огњишту спавају змије.. Из наших гробова расту брезе… њежне, тихе… бесмртне… Милујемо их дјечјим длановима, а оне нам пјевају…. о вама у којима тече наша крв… Радујемо се, смијемо очима у које је

Ђурђица Драгаш: Земљаци, ви праштајте и заборављајте… ја не могу!

18. мај 2021.

Јесте ли се уплашили кад сте чули скандирање „убиј Србина“ на Васкрс? – Ма, бојимо се, како се не би бојали, ал’ морамо ћутати. Размишљам данима о овом одговору који је новинарки РТС-а дала старија жена, очито Српкиња, у Борову. Тема прилога, гле ироније, били су избори… тај празник демократије, како га често називају аналитичари и политичари. Локални избори у Хрватској су у међувремену завршени. Резултат: мање – више исти као и раније, али није то разлог због којег ово пишем. Разлог је она бака из Борова и њене уплашене очи. Питам се да ли је уопште имала храбрости да изађе на биралиште и заокружи неку од понуђених опција. Да

Ђурђица Драгаш: Сенка Николе Тесле поново „шета“ улицама мог родног града

3. мај 2021.

„Жао ми је, али Тесла је био Американац“… речи америчког амбасадора у Београду Ентонија Годфрија „мотају“ ми се по глави. Мало у шали, а више у збиљи, изговорио их је на аеродрому који носи баш Теслино име, испраћајући авион Ер Србије који ће за Њујорк убудуће летети с Теслиним ликом на трупу. Можда сте помислили да ово пишем зато што су ме повредиле или наљутиле његове речи. Не, нису! Само су ма подстакле на размишљање. У ову реченицу је, како ми се чини, стала читава америчка „филозофија“ када су у питању нација, припадност, однос према држави и животу уопште. Лаконски, једноставно и толико својствено представнику велике силе, један Американац усред

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА