Блајбург Архиве - Јадовно 1941.

Штрбац: Да није било вируса короне, сви из Загреба и Сарајева били би у Блајбургу

19. мај 2020.

Директор Документационо информационог центра “Веритас” Саво Штрбац изјавио је да би, да није било вируса корона, сви из Загреба и Сарајева као и увијек отишли у Блајбург. Штрбац је напоменуо да се сломом фашизма у Југославији очекивало да се квислинзи у тадашњој држави предају, али да су неки наставили пут према Аустрији са намјером да се предају савезницима. – Они нису сви побијени. Неки су ишли на тај пут пјешке кроз Словенију, Војводину, до Македоније чак. Пролазили су кроз мјеста која су страдала у Другом свјетском рату и народ је излазио, исцрпљивао их глађу, батинао их и страдало их је доста у тим колонама – рекао је Штрбац за Телевизију

„Довођење Блајбурга” у Сарајеву не служи добру

11. мај 2020.

Из Митрополије дабробосанске поручили су да се „довођењем Блајбурга” у Сарајево трајно затварају врата сарадње и свих односа ове митрополије са Надбискупијом врхбосанском, као и лично митрополита дабробосанског Хризостома са кардиналом Винком Пуљићем. „Надали смо се да можемо кренути путем заједништва. Како ићи заједно? На Стари Брод на Дрини да плачем и оплакујем жртве (Јуре) Францетића, а кардинал доводи Блајбург у Сарајево. Е, па то не иде заједно! Нема више ни молитвених осмина за јединство хришћана, нити било каквих других односа”, поручио је митрополит Хризостом. Поводом најаве да ће 16. маја кардинал Винко Пуљић у сарајевској катедрали предводити мису за убијене у Блајбургу, митрополит дабробосански Хризостом је истакао да је

БЛАЈБУРГ КАО ЈАСЕНОВАЦ: Ужасавајући знак једнакости у Хрватској

22. мај 2019.

У емисији „На нишану Лазанског“ историчар Миле Бјелајац и публициста и новинар Слободан Кљакић говорили су о покушајима ревизије историје Другог светског рата на просторима бивше Југославије. Између осталог, у Хрватској се покушава изједначавање Блајбурга и Јасеновца. Сваког маја у Хрватској, али и шире, води се расправа треба ли и на који начин обележавати догађаје у Блајбургу, месту у Аустрији, у коме су, наводно, партизанске снаге у мају 1945. стрељале припаднике усташког покрета. Број стрељаних се надувава од деведесетих година прошлог века. Комеморативни скуп одржан је и ове године, али су аустријске власти забраниле истицање усташких симбола. Ипак, хрватска држава не одустаје од покровитељства манифестације у Блајбургу, па је и

Аустријанци протјерали усташе

20. мај 2019.

Хрват који је на Блајбургу подигао руку за фашистички и усташки поздрав и увикнуо „Зиг хајл!“ провешће у аустријском затвору неколико седмица, платиће казну од 4.000 до 5.000 евра и више неће моћи да уђе у Аустрију. Лице, којем ни аустријски ни хрватски медији не наводе име, осим да је из околине Вараждина, муњевито је издвојено из масе окупљених, поводом обиљежавања годишњице убијених усташа и домобрана, у Блајбургу и ухапшено, наводе свједоци акције аустријских органа реда. Ово је једини случај истицања фашистичких обиљежја или кориштења усташке и фашистичке реторике на Блајбуршком пољу ове године након што су уведени закони који усташе поистовјећују са терористима и након што су аустријске власти

ЛИНТА: У БЛАЈБУРГУ СЛИКА И ПРИЛИКА ПРАВЕ ХРВАТСКЕ

19. мај 2019.

Предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта оцјењује да је јучерашња комеморација убијеним усташким злочинцима у Блајбургу слика и прилика праве Хрватске. „Блајбург је од доласка Фрање Туђмана и ХДЗ-а на власт 1990. године постао мјесто гдје представници државне власти, Католичке цркве и стотине хиљада Хрвата долазе у суштини да изразе тугу због пропасти НДХ, а не због помена тобоже невиним жртвама“, навео је Линта. Он је оцијенио да се у Блајбугу ревидира историја и шаље јасна порука да је геноцидна Независна Држава Хрватска /НДХ/ била права хрватска држава, а усташе борци за слободу хрватског народа против тобоже великосрпског хегемонизма и централизма, саопштено је из

Помен усташама уз јаке полицијске снаге

17. мај 2019.

Организатори окупљања на Блајбургу, којим се одаје почаст страдалим усташама, страхују да би аустријска полиција могла да прекине мису и забрани скуп. Аустријска полиција ове године шаље на Блајбург 410 полицајаца, међу којима су и припадници специјалних јединица, као и редовни полицајци из цијеле земље. Биће присутно и десет водича паса, двојица стручњака за експлозив, два хеликоптера, као и 12 припадника хрватске полиције. На комеморацију усташама и домобранима од сада се примјењује аустријски Закон о јавном окупљању након што је католичка дијецеза Гурк-Клагенфурт одбила да изда дозволу за служење мисе. Почасни блајбуршки вод, који је до сада одржавао ред током окупљања, процјењује да ће доћи до 15.000 учесника. – Аустријанци

Хрватски бискуп предлаже пресељење комеморације из Блајбурга у Удбину

17. мај 2019.

Хрватски бискупи још нису одлучивали о иницијативи госпићко-сењског бискупа Миле Боговића који предлаже да се следеће године централна комеморација одржи у Удбини, у Хрватској, уместо на Блајбуршком пољу, у Аустрији. „Засад о томе још нисмо разговарали”, рекао је бискуп шибенски Томислав Рогић, пренели су хрватски медији, додајући да Хрватска бискупска конференција жели да то буде верски догађај. Иначе. Удбина је до 1995. године била већински српска. У попису 1991. године Срби су у Удбини чинили више од 80, а Хрвати око шест одсто становника. У попису 2001. године као Срби се зласнило 44,50 одсто становника Удбине. Иницијатива да се комеморација страдалим усташама крајем Другог светског рата пресели из Блајбурга у Хрватску није нова,

Предсједник хрватског сабора поклонио се убијеним усташама

17. мај 2019.

Предсједник Хрватског сабора Горан Јандроковић положио је вијенце на споменик и поклонио се погинулим усташама у Блајбургу. Он није директно одговорио на питање новинара која је војска била хрватска током Другог свјетског рата, већ је навео да „није дошао да релативизује карактер усташког режима или `Независне Државе Хрватске`“. Јандроковић каже да су страдали на Блајбургу жртве „комунистичког тоталитарног режима“, преноси Н1. На споменику убијеним усташама и домобранима пише дословно: „У част и славу погинулој хрватској војсци. Мај 1945“. Јандроковић је дошао два дана прије званичног окупљања на Блајбургу. Ове године аустријске власти су строго забраниле било каква истицања усташких обиљежја и усташке слогане, а миса неће бити одржана у координацији

ХРТ опет емитовао спорни филм о Блајбургу

15. мај 2019.

Хрватски Јавни сервис ХРТ поново је емитовао документарни филм „Магнум цримен 1945.“, који тврди да су на Блајбуршком пољу страдале усташе, а не цивили. ХРТ је документарац поново емитовао уочи предстојеће комеморације заказане за недељу, 19. маја, на Блајбургу, а реч је филму у којем, пише портал Телеграм, усташку војску називају једнострано хрватском. У једном тренутку један од интервјуисаних сведока Блајбурга прича о свом брату, усташком војнику погинулом 1942., па каже: “Он је наравно био наш, хрватски војник”. У филму се, према писању хрватског портала, између осталог, појављује и ова теза: “Нисмо ми били ни нацисти ни фашисти. У НДХ никада није основана ни једна фашиштичка странка. Али прилика да

Антифашисти траже забрану комеморације 18. маја

11. мај 2019.

Антифашистичке организације Аустрије, Италије, Хрватске и Словеније одржале су данас протестни скуп у центру Блајбурга, са кога су затражили забрану профашистичког и проусташког окупљања на овом мјесту 18. маја. Предсједник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Фрањо Хабулин рекао је да окупљање на Блајбуршком пољу није ништа друго него нарицање за пропалом усташком пара-државом, за покретом и идејом који су тешко компромитовали хрватско име, а за собом оставили крвави траг. „Усташе су толико били досљедни у провођењу фашизма, да су и њихови окупаторски покровитељи били згрожени шта и како раде“, рекао је Хабулин. Он је додао да му је жао што у тој превари учествује и Католичка црква и Хрватска

Будимир: Одавање почасти злочинцимма говори каква је данашња Хрватска

10. мај 2019.

Секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир изјавио је да чињеница да је хрватски предсједник Колинда Грабар Китаровић дан уочи обиљежавања Дана побједе над фашизмом посјетила Блајбург и одала почаст усташама који су били „најстраснији изданци фашизма“ говори каква је данашња Хрватска и на које темеље се ослања. Он је у изјави Срни напоменуо да је познато ко је страдао у Блајбургу и да су власти Аустрије забраниле манифестације на којима се презентује усташка идеологија. „Аустрија се оградила и сада на неки начин Грабар Китаровић жели да избјегне оно што би се 18. маја требало десити на тој комеморацији и жељела је да прије свих њих положи цвијеће“, рекао је

У ЦЕНТАР – др ЦВЕТКОВИЋ Партизани на Блајбургу стрељали војнике, а у Србији цивиле

10. мај 2019.

Гост медијске куће „Центар”, у емисији „Интервју”, коју води и уређује Дејан Петар Златановић, био је Виши научни сарадник Института за савремену историју, др Срђан Цветковић. Тема емисије била комунистички злочини на крају и након Другог светског рата. У емисији се још говорило о крвавим унутрашњим политичким обрачунима од почетка стварања модерне српске државе, разлици између обичне и тоталитарне диктатуре, броју убијених људи у партизанско-комунистичким чисткама након Другог светског рата, политичким осуђеницима и затворским условима пре и након Другог светског рата, некомунистима као грађанима другог реда у Титовој Југославији и како су политички осуђеници и свештеници радили за УДБ -у (00.01:00); о злоупотреби антифашизма у борби против идеолошких неистомишљеника,

Председница Хрватске посетила Блајбург

9. мај 2019.

Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић посетила је Мацељ, Блајбург и Худу јаму, положила цвеће и запалила свеће за жртве убијене од припадника Југословенске армије после завршетка Другог светског рата, саопштила је њена прес служба. „Масовним убиством ратних заробљеника и цивила, међу којима је било рањеника и деце, прекршене су све цивилизацијске норме и одредбе хуманитарног права, пре свега Женевска конвенција о ратним заробљеницима из 1929. Био је то размерно највећи поратни масовни злочин у Европи након Другог светског рата, за који нема оправдања, као ни за било који други злочин учињен над било киме и од било кога”, наводи се у саопштењу, преноси Бета. Уз то се додаје да „та и

Забрањене и заставе ХОС-а

7. мај 2019.

Послије усташких знамења и амблема, аустријске власти упозоравају учеснике окупљања на Блајбуршком пољу да су забрањене и заставе ХОС-а. Представници почасног блајбуршког вода, који су годинама традиционално носили та обиљежја, славећи Независну Државу Хрватску, сада жале што ће 18. маја морати да носе искључиво званичну заставу Хрватске. Организатори упозоравају учеснике да не носе никакве усташке или сличне симболе јер су неки прошле године одлежали више мјесеци у аустријским затворима због тога. Поручено је да ће комеморација бити одржана у складу са аустријским црквеним прописима, те да неће бити транспарената и других обиљежја. Такође, на конференцији за новинаре, како преносе хрватски портали, упозорено је да ће аустријска полиција бити ригорозна у

Kорушка тражи од Kурца: Зауставите усташки скуп

26. април 2019.

Kорушки жупан послао писмо аустријском канцелару због окупљања усташких присталица у Блајбургу. Корушки жупан Петер Kајсер послао је канцелару Себастиану Kурцу писмо у којем апелује да се заштити „међународна репутација Аустрије“, коју би догађаји на Лојбашком пољу код Блајбурга 18. маја могли нарушити, те да савезна тела примене закон о јавном окупљању и спрече инциденте који се очекују, пише данас „Вечерњи лист“. Покрајинска влада Kорушке јуче је прихватила резолуцију града Блајбурга у којој се тражи примена мера и правног оквира како „локално становништво не би било угрожено“ због нереда који се очекују на комеморацији припадницима усташких снага погинулим на крају Другог светског рата. Наиме, већ су заказана четири протестна скупа