Банија Архиве - Страница 2 од 2 - Јадовно 1941.

Тешка судбина Срба из Петриње

31. децембар 2020.

Срби на подручју Петриње живе вековима, а од 1784. године имају православну парохију. Међутим, доживели су погром од усташа, како у Другом свјетском рату, тако и 90-тих година, када су им порушене и све цркве. У Петрињском срезу, само у Банском Грабовцу, крајем јула 1941. године убијено је око 2.000 Срба из истог места и око 1.700 Срба из других крајева. У исто време, у оближњем Марин-Бријегу, убијено је још око 2.400 Срба. На Петрињском православном гробљу, на сам дан Божића, 7. јануара 1942. године стрељано је 45 Срба из села Јошевице и Дејановића, међу којима су биле и две жене, изведене на стријељање из болнице. Усташе су их све

Пуста земља Банија..

31. децембар 2020.

Срба данас готово да и нема на простору између Двора на Уни, Глине, Петриње и Дубице. Суња осуђена на тихо умирање, као и Костаjница. Преостале Србе убиjа самоћа. Питомина рађа, гране се савиjаjу, али све пропада Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. јануар 2016. године. Кровои су цели, понегде и нови, али испод њих нема живота. Врата закључана, на подрумском улазу катанац, на гредама паучина. Ласте су отишле са људима и не враћаjу се, jер људи се нису вратили. Ласте се гнезде тамо где се чуjе људски глас. Исто jе са водом; ослабили потоци, многи извори усахли, Суња плића од глежња. Ако нема ко да jе троши, вода

„Крајина као судбина“- интервју са Мићом Јелићем Грновићем

8. децембар 2020.

Господине Јелићу Грновићу, задовољство ми је што сте пристали на овај интервју. За почетак, реците нашим читаоцима нешто о свом одрастању, школовању, студијама у Загребу и како сте се нашли на мјесту министра културе РСК? Разговор водио: Јово Радовић Рођен сам трећег марта 1942. године у банијском селу Јасеновчани, дакле за вријеме Другог свјетског рата и злочиначке владавине Независне државе Хрватске под чијом су влашћу Срби били потпуно обесправљени. Дакле самим чином стварања те злочиначке творевине почело је одвођење виђенијих Срба и Срба солунских добровољаца на разна стратишта гдје су мучени,клани и убијани. Такође превођени су насилно у католичанство . Многи су као у глинској цркви данима колективно клани умјесто

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју Двора на Уни

29. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА ДВОР НА УНИ Милан Зец, Двор на Уни Зидови учионице били су попрскани крвљу „…Зовем се Милан Зец. Оснивање НДХ затекло ме је у Двору на Уни, гдје сам био са службом као парохијски свештеник. Био сам очевидац прогона и мучења Срба у мом срезу. Одмах по оснивању хрватске државе, почели су Хрвати на најбесрамнији начин изазивати и претити Србима. Певало се: „Светог Ђурђа (парохијски храм) кандило пало па се разбило.” На сва изазивања и претње, држали смо се мирно и прибрано. Месни Хрвати, који су у великој

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју Живаје и Суње на Банији

28. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА ЖИВАЈА И СУЊА ЖИВАЈА Михајло Kотљаревски, јереј, Живаја Мучиле су ме усташе говорећи: „Једи влашки скоте, свету земљу хрватску” „Дана 31. марта 1941. године био сам позван у војну службу и распоређен у 67. пољску болницу у Велику Млаку између Загреба и Велике Горице за војног свештеника. У тој самосталној јединици међу официрима није било ни једног Србина, а од 100 војника само их је било шесторица Срба. Важно је овдје примијетити да, иако је већ почео рат, та болница је тек 7. априла 1941. године навече добила

Др Ђуро Затезало: Покољ на подручју Костајнице

27. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА КОСТАЈНИЦА Перо Дракулић, Храстовац На путу, који нас је водио у ту долину смрти наишли смо на гомиле побијених Срба Kад путник намјерник из правца Петриње или Суње иде у Kостајницу. дочекат ће га на самом улазу у град пријелаз преко жељезничке пруге Суња – Бања Лука. Ту обично треба дуже чекати да пролаз буде слободан. Одмах код пријелаза, с лијеве стране, уз цесту се налази циглана, чији стари димњак високо стреми према небу као да упозорава на једно мјесто које је познато по злу гласу. Наиме, скренете

Др Ђуро Затезало: Покољ на Банији у селу Велики Градац

25. новембар 2020.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА ВЕЛИKИ ГРАДАЦ Глигорије, Глиго Живковић, Велики Градац „Волите ли да вас кољемо ножевима или убијамо из пушака?” питале су усташе! „Године 1941. имао сам 50 година живота. Дана 19. новембра исте године из Петриње дошле су усташе у Kраљевчане и из њега распоредиле и у наша друга српска села: Велики Шушњар, Додоше, Грабовац, Мартиновиће, Велики Градац и друга. Већина мушкараца успјела је побјећи у оближње шуме. У селима су остале углавном жене с дјецом и старци. Неколико жена имале су писма добијена од својих мужева који су били