U društvu članova njegove porodice, kolega akademika i velikog broja poštovalaca, govornici su podsetili na ogroman doprinos profesora Ekmečića i njegovih dela razumevanju nacionalne istorije.
Malo ko je davao velike sinteze u istorijskoj nauci kao akademik Milorad Ekmečić. Govorio je istinu, savladao želju za osvetom, nije širio mržnju, umeo je da nađe pravednu reč. Bio je tih, precizan i duhovit. Sve to u jednom mogu da imaju istoričari znamenitosti i ljudi čija je narav veoma retka – kazao je akademik Miro Vuksanović na tribini u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti na kojoj je predstavljen 178. broj zbornika „Glas Odeljenja istorijskih nauka SANU“, posvećen Miloradu Ekmečiću (1928-2015).
U društvu članova njegove porodice, kolega akademika i velikog broja poštovalaca, govornici su podsetili na ogroman doprinos profesora Ekmečića i njegovih dela razumevanju nacionalne istorije. Vuksanović je podsetio i na jedan od najstrašnijih ustaških zločina, u Prebilovcima 1941, rodnom mestu velikog srpskog istoričara, koji je umnogome uticao na Ekmečićev život i profesionalni izbor.
– U zborniku se nalaze 33 originalna rada čiji su autori ugledni istoričari svih generacija iz zemlje, ali i iz inostranstva. Na ovaj način SANU se odužuje svom znamenitom članu, jednom od najvećih znalaca istorije i velikom autoritetu – poručio je Ljubodrag Dimić, dopisni član SANU.
Akademik Mihailo Vojvodić, urednik zbornika „Glas“, podsetio je da je Ekmečić po mnogo čemu jedinstvena pojava u našoj istoriografiji.
– Njegovo kapitalno delo „Dugo kretanje između klanja i oranja“, prava sinteza naše i sa njom uvezane nove srpske istorije, malo koga ostavlja ravnodušnim – ocenio je Vojvodić.
Po mišljenju istoričarke i profesorke na Filozofskom fakultetu dr Mire Radojević, Ekmečićeva studija „Stvaranje Jugoslavije: 1790-1918“ je ključna za razumevanje jugoslovenske ideje jer pruža pregršt dokaza da je ova ideja rođena davno, mnogo pre stvaranja države.
– Posle ove objavljene su i druge njegove knjige uključujući i onu koju je smatrao svojim životnim delom, dajući joj zastrašujući naslov „Dugo kretanje između klanja i oranja“. Upravo to je, po njegovom mišljenju, obeležilo nacionalnu istoriju u 19. i 20. veku. Može se postaviti pitanje nije li i on sam bio doživotni zarobljenik tog koliko strašnog toliko i veličanstvenog doba, trajno se posvetivši njegovom proučavanju i razumevanju. Ne možemo se oteti utisku da su tome doprineli duhovi zavičajnog prostora, jecaji tog nesrećnog tla i njegova nada u život bez noža i bez krvi – zaključila je Radojevićeva.
VRAĆANjE NA NOVE POČETKE
– TEKSTOVI u ovom zborniku su veoma razuđeni, slojeviti, ali je ipak moguće izdvojiti nekoliko tematskih krugova koji odlikuju ove radove. Tu se progovara o stalnosti i promeni, o kontinuitetima i diskontinuitetima istorije, o destrukciji i cikličnom vraćanju na uvek nove početke – objasnio je Ljubodrag Dimić.
Autor:A.Popadić
Izvor:Večernje novosti
Vezane vijesti:
„PEČAT MILORADA EKMEČIĆA“: Blistavo delo i častan život
Akademik Milorad Ekmečić, istoričar – Predstoji nam nova Staljingradska bitka