Na stotu godišnjicu izbijanja Prvog svetskog rata, velike sile opet vrše pritisak na Rusiju
Piše: Danka Kojadinović
Morem plovi jedna mala lađa…
Na stotu godišnjicu izbijanja Prvog svetskog rata, velike sile opet vrše pritisak na Rusiju, s pogledom na rudna bogatstva Sibira-izazivanjem haosa i rata u Ukrajini, ekonomskim sankcijama, pretnjama, medijskim spinovanjem, obaranjem cena energenata.
Pedeset nemačkih intelektualaca i bivših političara, neki zakasnele pameti jer nisu reagovali na razbijanje SFRJ i bombardovanje Srbije, svesni opasnosti od izbijanja trećeg svetskog rata, upozoravaju Angelu Merkel: “Ne u naše ime!“
Od severno američkih intelektualaca, sem Olivera Stouna, Čomskog i Čosudovskog, ni glasa, ni habera .
Da li će Merkelova imati snage da održi mir i saradnju u Evropi kroz dalju saradnju s Rusijom ili će je imperijalni hegemon uvući u dalji kolaps i rat, niko sa sigurnosću ovog momenta ne može da zna. U toku je igra nerava na ivici oštrog brijača, koju je na tren teroristički masakr u Parizu okrenuo u drugom pravcu. Pred hiljadama nevinih žrtava širom sveta, za par dana, u drugi plan potisnuto je okupljanje evropskih glavešina u Parizu povodom atentata na karikaturiste.
Velika Britanija nekada, baš kao ni Francuska danas, nije isporučila dva bojna broda
Jedno u nizu odmeravanja snaga, nastalo zbog francuskog kršenja validnog ugovara tj. neisporučivanja plaćenih nosača helikoptera tipa „mistra“l Rusiji, zbog EU sankcija, još je u toku./1/ Izlazak pred međunarodnu trgovinsku artbitražu bio bi ekonomski poguban za Francusku, ne samo zbog ogromne odštete koju bi morala da isplati Rusima/nije slučaj vis major/, te gubitka posla za oko četiri stotine radnika brodogradilišta i poslovnog kredibiliteta, već zbog poniženja i očiglednog potiranja suverenosti i ugleda Francuske.
Iznenadnom posetom Moskvi, mada je tako što malo verovatno u odnosima na najvišem nivou, francuski predsednik Oland verovatno da je pokušao da u razgovoru s ruskim predsednikom, V.Putinom, iznađe realne modalitete produženja zajedničke saradnje./2/U tom duhu treba sagledati i Olandovu izjavu o potrebi ukidanja sankcija Rusiji.
Masakr u Parizu usledio je samo nekoliko dana kasnije.
Čerčil kao EU
Neisporuka brodova i kršenje ugovora, nije novina u evropskoj politici. Još davne 1914, Vinston Čerčil, kao prvi lord Admiarliteta V. Britanije, sprečio je da se Otomanskom carstvu isporuče dva plaćena ratna broda. Krajem XIX veka bilo je očigledno da ja Otomanska imperija na umoru i da državi preti dalja dezintegracija. Stanje u turskoj mornarici, bar prema izveštajima britanskih vojnih predstavnika, bilo je više no zabrinjavajuće.1903. predstavnik britanskog admiraliteta, lord Selburn izjavio je: „Ovde ne postoji mornarica.“/3/
Uz veliku agitaciju, podigla se cela turska javnost-od đaka, do seljaka i uglednih gospođa, da svojim prilozima pomognu mornarici. Tokom obnavljanja pomorskih snaga naručeno je oko 40 brodova, a među njima i moderni britanski drednoti, naoružani snažnim topovima: „Sultan Osman“ i „Rešadija“, građeni u Nju Kaslu. No, svestan nemačkog uticaja na Tursku 3. Avgusta 1914. , V.Čerčil , stavlja embargo i pola sata pre svečanog porinuća , uprkos u celosti isplaćenoj sumi, sprečava isporuku brodova predstavnicima Osmanskog carstva. Brodove preimenuje u „Ažinkur“ i „Erin“ i uključuje ih u sastav britanske vojne flote.
Takav postupak digao je celu tursku javnost na noge, no protesti nisu urodili plodom.
Prvi svetski rat iz ugla Henrija Moregnentau, ambasadora SAD u Konstantinopolju
Memoari SAD ambasadora u Osmanskom carstvu, Nj.E.Henrija Morgentaua/, „Priča ambasadora Morgenatua“/4/u spletkama okovanom Konstantinopolju, podsećaju na presudne događaje u periodu 1913.-1916. Bez okolišenja, Morgentau iznosi činjenice o presudnom uticaju Nemačke na osmansko stupanje u rat na strani Centralnih sila i to blokadom Dardanela i agresijom brodova „Breslau“ i „Geben“ na ruske crnomorske luke Sevastopolj na Krimu, Odesu i Novorosijsk.
Naturalizovani Jevrejin , doseljen iz Nemačke, ekonomski vrlo uticajan i blizak vrhovima vlasti u SAD, Henri Morgentau, svetskoj javnosti poznatiji je kao diplomata koji se posebno založio za pomoć Jermenima postradalim tokom genocida u Turskoj 1915. U svojoj knjizi prikazuje ulogu i veze nemačkog ambasadora, barona fon Vangenhajma, sa turskim vlastima, telegrafsko navođenje samog Vanhgenhajma nemačkih bojnih brodova „Breslau“ i „Geben“a – iz Mesine/pored britanskih brodova koji su zaposele samo jednu stranu zaliva ?!!/ do Konstantinopolja. Odobrenjem turske vlade da brodovi prođju kroz Dardanele, Turska je posle dužeg oklevanja, postala nemački saveznik. Nemci su „prodali“ oba broda Turskoj, s nemačkim mornarima đuture, no, preobučene u turske mornaričke uniforme, sve s fesovima na glavama. Takođe, pod komandom svog sopstvenog admirala Sušona, koji se preko noći preobratio, od nemačkog u turskog admirala!
Kod normalnog čoveka rat izaziva zabrinutost i nelagodnost. Utoliko je čudnije što su vest o izbijanju rata, nemački mornari proslavili vikom, pesmom i slavljem na oba broda. Kažu da je nemačko-turski admiral Sušon, kao dragu uspomenu, sačuvao svoju belu uniformu, uprljanu otiscima ruku nemačko-turskih mornara koji su ga nosili na ramenima!!!/5/ Morgentau podvlači da sumnja:
„… da su ikada dva broda toliko uticala na istoriju kao ove dve nemačke krstarice . Malo nas je tada shvatilo njihov značaj, ali događaji koji su odmah potom usledili potpuno su opravdali Vangenhajmovo ogromno oduševljenje…Izbor „Geben“-a bio je naročito dobar jer je dva puta prethodno posetio Konstantinopoilj, a oficiri i mornari bili su odlično upoznati s Dardanelima. „ /6/
Diplomatija može da se, pojednostavljeno uzeto, shvati kao “ trgovina informacijama“, te je, verovatno ponet prvim nemačkim uspesima i svojim ličnim zaslugama, ambasador Vangenhajm, ambasadoru SAD izneo nemačke pretpostavke o brzoj propasti Pariza, kratkotrajnosti rata, kao i detalje svog boravka u Berlinu/Potsdamu / odmah po ubistvu Nadvojvode Ferdinanda u Sarajevu. Skupom u Potsdamu 5.-og jula rukovodio je lično Kajzer, a bili su prisutni najuticajniji nemački bankari, industrijalci, vojne starešine i ambasadori, svi koji su bili neophodni za nemačke pripreme za rat. Ambasador Vangenhajm bio je pozvan da pojasni nivo turske spremnosti za savezništvo s Nemačkom, kao i da predstavi realnu situaciju u Konstantinopolju, koji je imao velikog značaja za nemačke planove širenja uticaja ka Aziji.
Berze nagovestile rat
Možda najinteresantniji segment Morgentauovih memoara o konferenciji u Potsdamua po svedočenju nemačkog ambasadora Vangenhajma, odnosi se na zaštitu nemačke ekonomije uoči planiranog rata kao i na stav o atentatu u Sarajevu:
-Vangenhajm mi je rekao da je Kajzer svakoga pojedinačno ozbiljno pitao „Da li ste spremni za rat?“- i da su svi potvrdno odgovorili, sem finansijera kojima su bile potrebne dve sedmice da rasprodaju strane obveznice i da naprave nove pozajmice. Uto vreme malo je ljudi smatralo da bi tragedija u Sarajevu neizbežno vodila u rat.Konferencija je- rekao mi je Vangenhajm- održana u tajnosti kako bi se izbegle sve mogućnosti curenja informacija. Odlučeno je da se bankarima pruži vremena da prilagode svoje finansije ratu koji je bio pred vratima; nakon toga, neki su se tiho vratili na svoje poslove ili su započeli godišnje odmore. Kajzer je jahtom otplovio u Norvešku,Von Betman-Holveg otišao je na odmor a Vangenhajm se vratio u Konstantinopolj.-/7./
U svojim sećanjima Morgentau izričito optužuje Kajzera i Nemačku za tragediju Prvog svetskog rata.
-Nekoliko plavih, crvenih i žutih knjiga koje su preplavile Evropu nekoliko meseci po izbijanju rata, kao i na stotine dokumenata koje su štampali nemački propagandisti, pokušavajući da prikažu Nemačku nedužnom, nikada nisu ostavili nikakav utisak na mene. Jer moji zaključci kao i odgovornost nisu zasnovani na pretpostavkama ili verovanjima ili studijama nevažnih podataka.Ja ne moram da premišljam ili da razmatram to pitanje. Ja znam. Zaveru koja je prouzrokovala najveću od ljudskih tragedija podmetnuli su Kajzer i njegovi carski službenici na konferenciji u Potstadmu 5. jula 1914. Jedan od učesnika, ozaren od trijumfa zbog uspeha zavere, rekao mi je detalje lično. Kad god čujem ljude da razgovaraju o odgovornosti za ovaj rat ili čitam trapava i lažljiva izvinjenja Nemačke, samo se setim Vangenhajmove robusne pojave tog avgustovskog popodneva, kako pućka ogromnu crnu cigaru i govori mi o svom doprinosu toj istorijskoj konferenciji. Zašto traćiti vreme na bilo kakav razgovor posle toga./8 /
Kako berze odražavaju političke odluke velikih sila i nagoveštavaju globalne potrese, interesantno je obratiti pažnju na uticaj odluka potsdamske konferencije na berzu u Nju Jorku 1914. iz ugla ambasadora SAD, Morgentaua –
-Ta carska konferencija održana je 5. Jula a ultimatum Srbiji poslat je 22. Jula. To je skoro tačno period od dve sedmice koji su finansijeri zahtevali da dovrše svoje planove. Sve velike berze u svetu pokazuju da su nemački bankari korisno iskoristili ovaj period. Njihovi dokumenti pokazuju da su deonice prodavane u velikim količinama, te da su cene rapidno padale. U to vreme tržišta su bila zbunjena ovim potezom, ali Vangenhajmovo objašnjenje odagnalo je sve preostale sumnje. Nemačka je menjala svoje obveznice u keš zbog rata. … Preporučio bih da se ispitaju izvodi NY berze u ove dve istorijske nedelje. Videće se da je došlo do zapanjujućeg pada cena, naročito u deonicama na međunarodnom tržištu.
Između 5. jula 1914. i 22. Jula 1914. zabeležen je pad deonica na Berzi u Nju Jorku:
Union Pacific sa 155 ½ na 127 ½, |
Baltimor i Ohajo sa 91 ½ na 81, |
United States Steel sa 61 na 50 ½, |
Canadian Pacific sa 194 na 185 ½. |
Northern pacific sa 111 3/8 na 108. |
U to vreme krivili su Simons-Adervudov zakon o carinskim stopama /1913/ za ovaj pad vrednosti, dok su drugi kritičari administracije to pripisivali federalnom zakonu o rezervama, koji još nije bio stupio na snagu. Brokeri na Vol Stritu i finansijski eksperti nisu shvatili da je konferencija održana u Potstadmu kojom je predsedavao Kajzer bila ta sila koja je tada urušila tržište.–zaključuje Morgentau./9 /
Javna tajna
Ambasador Morgentau, podupire svoju argumentaciju tvrdnjom da je nemački ambasador istu tajnu otkrio i markizu Garoniju, ambasadoru Italije.
Za Balkan, posebno današnju Srbiju, memoari SAD ambasadora, mogu da potvrde mnoga saznanja o motivima, pripremi i vođenju rata od strane Centralnih sila. /10/
Kako nalažu običaji, u ambasadama su se oduvek proslavljali rođendani suverena. Ambasadori u Konstantinopolju okupili su se 8. Avgusta da ambasadoru, markizu Palavičiniju, čestitaju rođendan austrijskog suverena, Franca Jozefa/84/. Te 1914, na prijemu u čast Carevog rođendana, domaćin, austrijski ambasador, ishvalio je proncljivost i analitičku sposobnost svoga vremešnog Cara američkom ambasadoru. Markiz je ispričao o svom majskom susretu s Francom Jozefom u Beču /pedesetak dana pre Atentata u Sarajevu/:
-Tada mu je Franc Jozef rekao da je rat u Evropi neizbežan. Centralne sile nisu bile zadovoljne odredbama Bukureštanskog mira o rešenju Balkanskog pitanja i „da samo opšti rat“-može da reši problem!/11/
Ambasador SAD jasno je uvideo da se mala Srbija isprečila austrijskim interesima i to mu svojim memoarima ovako opisuje:
-Srbija je predstavljala prepreku austrijskim namerama da proširi svoje granice. Austrija je držala veliki broj srpskog stanovništva pod svojim jarmom u BiH. A ti Srbi su, više od svega, želeli da se pripoje matici Srbiji. Pride tome, pangermanski planovi za istok, zahtevali su razaranje Srbije koja im je, takva celovita, predstavljala prepreku za nemački put ka Orijentu. Austrija i Nemačka očekivale su da balkanski ratovi razbiju Srbe kao narod i da Turci unište vojsku kralja Petra. Nemački i austrijski planovi zahtevali su baš to i zato ni Austrija ni Nemačka nisu ništa preduzele da spreče balkanske ratove. No, rezultat je bio suprotan njihovim očekivanjima-iz sukoba Srbija je izašla ojačana, kao bedem postavivši se nemačkom osvajanju….- .-Očigledno je da je atentat samo poslužio kao odgovarajući izgovor za rat za koji su se Centralne sile već opredelile./12/
Blokada Bosfora i Dardanela
Nedavno potpisivanje ugovora o energetskoj saradnji Rusije i Turske/ 13/ kao odgovor EU sankcijama i držanju Turske u čekaonici za prijem u EU decenijama, podseća da politički interesi mogu da premoste nekadašnje sukobe.
Ipak, najveću odgovornost za dolazak nemačkih ratnih brodova“ Breslaua“ i „Gebena“ 1914. iz Mesine snosi Vinston Čerčil , prvi lord Admiraliteta U.K. Ne samo da nije poslušao upozorenja svoga admirala Trubridža, već ga je kasnije sramno optužio, izveo pred sud i nakon oslobađajuće presude, poslao u Srbiju. Sa srpskom vojskom Trubridž je prošao albansku Golgotu/14/, a jedne noći uoči prelaska na Krf, čak je u svojoj sobi čuvao i srpsku blagajnu /primedba autora/.
-Ulazak „Gebena“ i „Breslaua“ 1914. u Crno more potpuno je promenilo stratešku situaciju. Od mirne pozadine Antante, gde je Rusija kontrolisala situaciju, ono se pretvorilo u ratno područje. Posledice po južnu Rusiju i Balkan bile su katastrofalne – kaže dr Aleksej Timofejev iz Instituta za noviju istoriju Srbije./15/
Ogromna Rusija je te 1914, imala je samo četiri izlaza na more-jedan preko Baltika/već blokiran od strane Nemačke/, drugi preko Arhangelska na Arktičkom okeanu/zamrznut većinom godine/, treći Vladivostok /tri meseca pod ledom/ i četvrte Dardanele, praktično najkorisniji prolaz.
Ambasador Morgentau izneo je podatke da je carska Rusija kroz Dardanele“ izvozila viškove robe koju je 175 miliona ljudi proizvodilo za evropsko tržište, tj. devet desetina sveg ruskog izvoza i uvoza prolazio je kroz Dardanele godinama. Zatvarajući Dardanele iznenada, Nemačka je uništila Rusiju i ekonomski i vojno. Onemogućavanjem izvoza ruskog žita Nemačka je ukinula Rusiji finansijsku moć neophodnu za vođenje rata. Ono što je bilo još fatalnije, sprečila je Francusku i Englesku da doture municiju ruskom frontu u dovoljnim količinama da se odupru nemačkom napadu. Čim su blokirani Dardaneli Rusija je morala da se vrati snabdevanju preko Arhangelska i Vladivostoka. Danas je poznat uzrok vojnog poraza Rusije 1915.vojnici nisu imali borbenu municiju…./16/
Germanima, kako ističe Morgentau, posebno je smetala duga i na svim planovima plodotvorna francusko-ruska saradnja.
-Ipak, zadatak da potre mirovni sporazum između Francuske i Rusije i da odvoji Rusiju od saveznika, pokazao se veoma jednostavnim. Bila je to, kako sam objasnio-piše ambasador SAD-, stvar kontrole nad korumpiranom i nesposobnom vladom /misli na osmansku vladu Envera,Talaata i Džemal paše/-, da se obogati, dok još vlada mir, nad njenim glavnim rukovodiocima, armijom, mornaricom,resursima i onda, u pravom momentu, da se ignoriše zvanični vladar/Mehmed V/ te da se zatvori mali pojas vode dug oko 20 milja i dve tri milje širok.To nije koštalo ni jednog života, niti je ispaljen i jedan metak, ipak, dok ste okom trepnuli, Nemačka je uspela ono što verovatno tri miliona ljudi, napram dobroopremljene ruske vojske ne bi moglo da ostvari. Bio je to jedan od najdramatičnijih vojnih trijumfa, a sve to bio je rezultat nemačke propagande, nemačkog infiltriranja i nemačke diplomatije.-piše Morgentau./17/
Sankcije EU 2014. I 2015. podsećaju na ekonomsko gušenje Rusije 1914.
Od blokade Bosfora i Daradanela na stotine teretnih brodova iz Rusije, Bugarske,Rumunije bilo je blokirano, bez mogućnosti prilaska obalama. Kažu da su se i čamci jedva provlačili između mnoštva brodova. Posle mesec i po dana čekanja vratili su se nazad u matične luke, a luka Konstantinopolj je sasvim opustela.
Koliko je blokada Dardanela pogubno uticala na snabdevanje oružjem ruske vojske Morgentau ističe rečima:
–Ruski seljaci su se borili s nemačkom artiljerijom svojim golim telima, s malo pušaka i topova, dok su se ogromne planine municije gomilale u dalekim lukama Arktika i Pacifika, bez puteva koji bi omogućili njihovo dopremanje na bojno polje.-/18/
Nemački ambasador Vangenhajm i Parvus-peta kolona, ratovi, stradanja i profit
Kako su u životu, politici još ređe, slučajnosti retke, interesantno je podsetiti se da se ključni čovek blokade Dardanela, osnivač nekolikih subverzivnih grupacija, napada na Rusiju, ambasador von Vangenhajm, u Konstantinopolju upoznao i sa Izraelom Lazarevichem Gelfandom, poznatijem kao Parvus. Blizak boljševicima, ali i turskim i nemačkim vlastima, ovaj revolucionar, teoretičar i bonvivan, ponudio je nemačkom Generalštabu da parališe Rusiju organizovanjem generalnog štrajka. Predstavio je 6. marta 1915. Nemačkoj plan na 20 stranica o pripremama masovnih političkih štrajkova u Rusiji. Suština njegovog plana sastojala se u cepanju Rusije putem finansiranja boljševičke frakcije Ruske Socijaldemokratske Partije, ohrabrenjem nacionalista i separatista kao i pružanjem pomoći piscima koji su kritikovali carizam i tokom rata s Centralnim silama. Kako se oslanjao na svoja iskustva u organizovanju demonstracija 1905. u Petrogradu /Februarska revolucija/19/, smatrao je da atomizacija Rusije i gubitak u Prvom svetskom ratu mogu najuspešnije da dovedu do socijalističke revolucije. Marta 1917. Parvus i nemačka obaveštajna služba poslale su V.I.Lenjina sa grupom od 30 revolucionara iz Švajcarske, vozom kroz Nemačku, do Rusije./19/
Izbijanje Oktobarske revolucije i građanskog rata doneli su milione žrtava i ekonomska razaranja unutar bivšeg Carstva. Zapadne sile imale su otvoren put za prekrajanje granica i bogatstava na Bliskom istoku i u Aziji. Rusija /SSSR/ ostrakovana je zbog komunizma.
U istoriji nema identičnih ponavljanja, ali su sličnosti događanja veoma upečatljive i podložne stalnim preispitivanjima i podsećanjima.
Istorija je, za mudre, i dalje učiteljica života.
Danka Kojadinović
1./http://www.pravda.rs/2014/11/14/rusija-upozorila-francusku-do-kraja-novembra-isporucite-mistral/; http://www.economist.com/news/europe/21602291-why-france-insists-going-ahead-selling-warships-russia-mistral-blow
2./http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=12&dd=06&nav_category=78&nav_id=933228
3./ http://www.canakkale.gen.tr/eng/closer/closer5.html
4./ http://en.wikipedia.org/wiki/Ambassador_Morgenthau’s_Story
5./http://net.lib.byu.edu/estu/wwi/comment/morgenthau/Morgen05.htm
6./Ibid.,
7./-http://net.lib.byu.edu/estu/wwi/comment/morgenthau/Morgen06.htm
8/Ibid.,
9./Ibid.,
10./Ibid.,
11./Ibid.,
12/Ibid.,
13. http://www.telegraf.rs/vesti/1337589-novi-savez-putin-i-erdogan-udruzeni-protiv-eu-foto
16. http://net.lib.byu.edu/estu/wwi/comment/morgenthau/Morgen09.htm
17 .Ibid.,
18. http://en.wikipedia.org/wiki/Alexander_Parvus
19. http://sr.wikipedia.org/sr/Februarska_revolucija
20../ David Fromkin „A Peace to End all Peace“ , Avon Books, New York ,1989.,p.244
Od istog autora:
Danka Kojadinović: ISTINA I POMIRENJE – Jadovno 1941.
Jadovno, sunovrat evropske civilizacije – Jadovno 1941.
Srbija se ponosi svojom istorijskom baštinom – Jadovno 1941.