Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Све се ово већ десило….

danka_kojadinovic.jpg
Данка Којадиновић

На стоту годишњицу избиjања Првог светског рата, велике силе опет врше притисак на Русиjу

 Пише: Данка Коjадиновић

 Морем плови jедна мала лађа…

На стоту годишњицу избиjања Првог светског рата, велике силе опет врше притисак на Русиjу, с погледом на рудна богатства Сибира-изазивањем хаоса и рата у Украjини, економским санкциjама, претњама, медиjским спиновањем, обарањем цена енергената.

Педесет немачких интелектуалаца и бивших политичара, неки закаснеле памети jер нису реаговали на разбиjање СФРЈ и бомбардовање Србиjе, свесни опасности од избиjања трећег светског рата, упозораваjу Ангелу Меркел: “Не у наше име!“

Од  северно америчких интелектуалаца, сем Оливера Стоуна, Чомског и Чосудовског, ни гласа, ни хабера .

Да ли ће Меркелова имати снаге да одржи мир и сарадњу у Европи кроз даљу сарадњу с Русиjом  или ће jе империjални хегемон увући  у даљи колапс и рат, нико са сигурносћу овог момента не може да зна. У току jе игра нерава на ивици оштрог бриjача, коjу jе на трен терористички масакр у Паризу окренуо у другом правцу. Пред хиљадама невиних жртава широм света, за пар дана, у други план потиснуто jе окупљање европских главешина у Паризу поводом атентата на карикатуристе.

Велика Британиjа некада, баш као ни Француска данас, ниjе испоручила два боjна брода

Једно у низу  одмеравања снага, настало због француског кршења валидног уговара тj. неиспоручивања  плаћених носача хеликоптера типа „мистра“л  Русиjи, због  ЕУ санкциjа, jош jе у току./1/ Излазак пред међународну трговинску артбитражу био би економски погубан за Француску, не само због огромне одштете коjу би морала да исплати Русима/ниjе случаj вис маjор/, те губитка посла за око четири стотине радника бродоградилишта и пословног кредибилитета, већ због понижења и очигледног потирања  суверености  и угледа Француске.

Изненадном посетом Москви, мада jе тако што мало вероватно у односима на наjвишем нивоу, француски председник Оланд вероватно да jе покушао да у разговору с руским председником, В.Путином, изнађе реалне модалитете продужења заjедничке сарадње./2/У  том духу треба сагледати и Оландову изjаву о потреби укидања санкциjа Русиjи.

Масакр у Паризу уследио jе само неколико  дана касниjе.

Черчил као ЕУ

Неиспорука бродова и кршење уговора, ниjе новина у европскоj политици. Још давне 1914, Винстон Черчил, као први лорд Адмиарлитета В. Британиjе, спречио jе да се Отоманском царству испоруче два плаћена ратна брода. Краjем XИX века било jе очигледно да jа Отоманска империjа на умору и да држави  прети даља дезинтеграциjа.  Стање у турскоj морнарици, бар према извештаjима британских воjних представника, било jе више но забрињаваjуће.1903. представник британског адмиралитета, лорд  Селбурн изjавио jе­­: „Овде не постоjи морнарица.“/3/

Уз велику агитациjу, подигла се цела турска jавност-од ђака, до сељака и угледних госпођа, да своjим прилозима помогну морнарици. Током обнављања поморских снага наручено jе око 40 бродова, а међу њима и модерни  британски дредноти, наоружани снажним топовима: „Султан Осман“ и „Решадиjа“, грађени у Њу Каслу. Но, свестан немачког утицаjа на Турску  3. Августа 1914. , В.Черчил , ставља ембарго и пола сата пре свечаног поринућа , упркос у целости исплаћеноj суми, спречава испоруку бродова представницима Османског царства. Бродове преименуjе у „Ажинкур“ и „Ерин“ и укључуjе их у састав британске воjне флоте.

Такав поступак  дигао jе целу турску jавност на ноге, но протести нису уродили плодом.

Први светски рат из угла Хенриjа Морегнентау, амбасадора САД у Константинопољу

Мемоари  САД амбасадора у Османском царству, Њ.Е.Хенриjа Моргентауа/, „Прича амбасадора Моргенатуа“/4/у сплеткама окованом Константинопољу, подсећаjу на пресудне догађаjе у периоду 1913.-1916. Без околишења, Моргентау износи чињенице о пресудном утицаjу  Немачке на османско ступање у рат на страни Централних сила и то  блокадом Дарданела и агресиjом бродова „Бреслау“ и „Гебен“ на руске црноморске луке Севастопољ на Криму, Одесу и Новоросиjск.

Натурализовани  Јевреjин , досељен из Немачке, економски врло утицаjан и близак врховима власти у САД, Хенри Моргентау, светскоj jавности познатиjи jе као дипломата коjи се посебно заложио за помоћ Јерменима пострадалим током геноцида у Турскоj 1915. У своjоj књизи  приказуjе улогу и везе  немачког амбасадора, барона фон Вангенхаjма, са турским властима, телеграфско навођење самог Ванхгенхаjма  немачких  боjних бродова „Бреслау“ и „Гебен“а – из Месине/поред британских бродова коjи су запоселе само jедну страну залива ?!!/ до Константинопоља.  Одобрењем турске владе да  бродови прођjу кроз Дарданеле, Турска jе после дужег оклевања, постала немачки савезник. Немци су  „продали“ оба брода Турскоj, с немачким морнарима ђутуре, но, преобучене у турске морнаричке униформе, све с фесовима на главама. Такође, под командом свог сопственог адмирала Сушона, коjи се преко ноћи преобратио, од немачког у турског адмирала!

Код нормалног човека рат изазива забринутост и нелагодност. Утолико jе чудниjе што су вест о избиjању рата, немачки морнари прославили виком, песмом  и слављем на оба брода. Кажу да jе немачко-турски  адмирал Сушон, као драгу успомену, сачувао  своjу белу униформу, упрљану отисцима руку немачко-турских морнара коjи су га носили на раменима!!!/5/ Моргентау  подвлачи да сумња:

„… да су икада два брода толико утицала на историjу као ове две немачке крстарице . Мало нас jе тада схватило њихов значаj, али догађаjи коjи су одмах потом уследили потпуно су оправдали Вангенхаjмово огромно одушевљење…Избор „Гебен“-а био jе нарочито добар jер jе два пута претходно посетио Константинопоиљ, а официри и морнари били су одлично упознати с Дарданелима. „ /6/

Дипломатиjа може да се, поjедностављено узето, схвати као “ трговина информациjама“, те jе, вероватно понет  првим  немачким успесима и своjим личним заслугама, амбасадор Вангенхаjм, амбасадору САД изнео немачке претпоставке о брзоj пропасти Париза, краткотраjности рата,  као и детаље свог боравка у Берлину/Потсдаму / одмах по убиству Надвоjводе Фердинанда у Сараjеву. Скупом  у Потсдаму  5.-ог jула руководио jе лично Каjзер, а били  су присутни наjутицаjниjи немачки банкари, индустриjалци, воjне старешине и амбасадори, сви коjи су били неопходни за  немачке припреме за рат. Амбасадор Вангенхаjм био jе позван да поjасни ниво турске спремности  за савезништво с Немачком, као и да представи реалну ситуациjу у Константинопољу, коjи jе имао великог значаjа за немачке планове ширења утицаjа ка Азиjи.  

Берзе наговестиле рат

Можда наjинтересантниjи сегмент Моргентауових мемоара о конференциjи у Потсдамуа по сведочењу немачког амбасадора Вангенхаjма, односи се на заштиту немачке економиjе уочи планираног рата као и на  став о атентату у Сараjеву:

-Вангенхаjм ми jе рекао да jе Каjзер свакога поjединачно озбиљно питао „Да ли сте спремни за рат?“- и да су сви потврдно одговорили, сем финансиjера коjима су биле потребне две седмице да распродаjу стране обвезнице и да направе нове позаjмице. Уто време мало jе људи сматрало да би трагедиjа у Сараjеву неизбежно водила у рат.Конференциjа jе- рекао ми jе Вангенхаjм- одржана  у таjности како би се избегле све могућности цурења информациjа. Одлучено jе да се банкарима пружи времена да прилагоде своjе финансиjе рату коjи jе био пред вратима; након тога,  неки су се тихо вратили на своjе послове или су започели годишње одморе. Каjзер jе jахтом отпловио у Норвешку,Вон Бетман-Холвег отишао jе на одмор а Вангенхаjм се вратио у Константинопољ.-/7./

У своjим сећањима Моргентау изричито оптужуjе Каjзера и Немачку за трагедиjу Првог светског рата.

-Неколико плавих, црвених и жутих књига коjе су преплавиле Европу неколико месеци по избиjању рата, као и на стотине докумената коjе су штампали немачки пропагандисти, покушаваjући да прикажу Немачку недужном, никада нису оставили никакав утисак на мене. Јер моjи закључци као и одговорност нису засновани на претпоставкама или веровањима или студиjама неважних података.Ја не морам да премишљам или да разматрам то питање. Ја знам. Заверу коjа jе проузроковала наjвећу од људских трагедиjа  подметнули су  Каjзер и његови царски службеници на конференциjи у Потстадму 5. jула 1914. Један од учесника, озарен од триjумфа због успеха завере, рекао ми jе детаље лично. Кад год чуjем људе да разговараjу о одговорности за оваj рат или читам трапава и лажљива извињења Немачке, само се сетим Вангенхаjмове робусне поjаве тог августовског поподнева, како пућка огромну црну цигару и говори ми о свом доприносу тоj историjскоj конференциjи. Зашто траћити време на било какав разговор после тога./8 / 

Како берзе одражаваjу политичке одлуке великих сила и наговештаваjу глобалне потресе,  интересантно jе обратити пажњу на утицаj одлука потсдамске конференциjе на берзу у Њу Јорку 1914. из угла   амбасадора САД, Моргентауа –

-Та царска конференциjа одржана jе 5. Јула а ултиматум Србиjи послат jе 22. Јула. То jе скоро тачно период од две седмице коjи су финансиjери захтевали да доврше своjе планове. Све велике берзе у свету показуjу да су немачки банкари корисно искористили оваj период. Њихови документи показуjу да су деонице продаване у великим количинама, те да су цене рапидно падале. У то време тржишта су била збуњена овим потезом, али Вангенхаjмово обjашњење одагнало jе све преостале сумње. Немачка jе мењала своjе обвезнице у кеш због рата. … Препоручио бих да се испитаjу изводи  НY берзе у ове две историjске недеље. Видеће се да jе дошло до запањуjућег пада цена, нарочито у деоницама на међународном тржишту.

Између 5. jула 1914. и 22. Јула 1914. забележен jе пад деоница на Берзи у Њу Јорку:

Унион Пацифиц                                                          са 155 ½ на  127 ½,
Балтимор и Охаjо                                                       са 91 ½ на  81,
Унитед Статес Стеел                                                    са 61 на  50 ½,
Цанадиан Пацифиц                                                     са 194 на  185 ½. 
Нортхерн пацифиц                                                      са 111 3/8 на  108.

У то време кривили су Симонс-Адервудов закон о царинским стопама  /1913/ за оваj пад вредности, док су други критичари администрациjе то приписивали федералном закону о резервама, коjи jош ниjе био ступио на снагу. Брокери на Вол Стриту и финансиjски експерти нису схватили да jе конференциjа одржана у Потстадму коjом jе председавао Каjзер била та сила коjа jе тада урушила тржиште.–закључуjе Моргентау./9 /

Јавна таjна

Амбасадор  Моргентау, подупире своjу аргументациjу тврдњом да jе немачки амбасадор исту таjну открио и маркизу Гарониjу, амбасадору Италиjе.

За Балкан, посебно данашњу Србиjу, мемоари САД амбасадора, могу да потврде многа сазнања о мотивима, припреми и вођењу рата од стране Централних сила. /10/

Како налажу обичаjи, у амбасадама су се одувек прослављали рођендани суверена. Амбасадори у Константинопољу окупили су се 8. Августа да амбасадору, маркизу Палавичиниjу, честитаjу  рођендан аустриjског суверена, Франца Јозефа/84/. Те 1914,  на приjему у част Царевог рођендана, домаћин, аустриjски амбасадор, исхвалио jе пронцљивост и аналитичку способност свога времешног Цара америчком амбасадору. Маркиз jе испричао о свом маjском сусрету  с Францом Јозефом у Бечу /педесетак дана пре Атентата у Сараjеву/:

-Тада му jе Франц Јозеф рекао да jе рат у Европи неизбежан. Централне силе нису биле задовољне одредбама Букурештанског мира о решењу Балканског питања и „да  само општи рат“-може да реши проблем!/11/

Амбасадор САД jасно jе увидео да се мала Србиjа испречила аустриjским интересима и то му своjим мемоарима овако описуjе:

-Србиjа jе представљала препреку аустриjским намерама да прошири своjе границе. Аустриjа jе држала велики броj српског становништва под своjим jармом у БиХ. А ти Срби су, више од свега, желели да се припоjе матици Србиjи. Приде томе, пангермански планови за исток, захтевали су разарање Србиjе коjа им jе, таква целовита, представљала препреку за немачки  пут ка Ориjенту. Аустриjа и Немачка очекивале су да балкански ратови разбиjу Србе као народ и да Турци униште воjску краља Петра. Немачки и аустриjски планови захтевали су баш то и зато ни Аустриjа ни Немачка нису ништа предузеле да спрече балканске ратове. Но, резултат jе био супротан њиховим очекивањима-из сукоба Србиjа jе изашла оjачана, као бедем поставивши се немачком осваjању….- .-Очигледно jе да jе атентат само послужио као одговараjући изговор за рат за коjи су се Централне силе већ определиле./12/

Блокада Босфора и Дарданела

Недавно потписивање уговора о енергетскоj сарадњи Русиjе и Турске/ 13/ као одговор ЕУ санкциjама и држању Турске  у чекаоници за приjем у ЕУ децениjама, подсећа да политички интереси могу да премосте некадашње сукобе.

Ипак, наjвећу одговорност за долазак немачких ратних бродова“ Бреслауа“ и „Гебена“ 1914. из Месине сноси  Винстон Черчил , први лорд Адмиралитета У.К. Не само да ниjе послушао упозорења  свога адмирала Трубриџа, већ га jе касниjе срамно оптужио, извео пред суд и након ослобађаjуће пресуде, послао у Србиjу. Са српском воjском Трубриџ jе прошао албанску Голготу/14/, а jедне ноћи уочи преласка на Крф, чак jе у своjоj соби чувао и српску благаjну /примедба аутора/.

-Улазак „Гебена“ и „Бреслауа“ 1914. у Црно море потпуно jе променило стратешку ситуациjу. Од мирне позадине Антанте, где jе Русиjа контролисала ситуациjу, оно се претворило у ратно подручjе. Последице по jужну Русиjу и Балкан биле су катастрофалне – каже др Алексеj Тимофеjев из Института за новиjу историjу Србиjе./15/

Огромна Русиjа jе те 1914, имала jе само четири излаза на море-jедан преко Балтика/већ блокиран од стране Немачке/, други преко Архангелска на Арктичком океану/замрзнут већином године/, трећи Владивосток /три месеца под ледом/ и четврте Дарданеле, практично наjкорисниjи пролаз.

Амбасадор Моргентау изнео jе податке да jе царска Русиjа кроз Дарданеле“ извозила вишкове робе коjу jе 175 милиона људи производило за европско тржиште, тj. девет десетина свег руског извоза и увоза пролазио jе кроз Дарданеле годинама. Затвараjући Дарданеле изненада, Немачка jе уништила Русиjу и економски и воjно. Онемогућавањем извоза руског жита Немачка jе укинула Русиjи финансиjску моћ неопходну за вођење рата. Оно што jе било jош фаталниjе, спречила jе Француску и Енглеску да дотуре мунициjу руском фронту у довољним количинама да се одупру немачком нападу. Чим су блокирани Дарданели Русиjа jе морала да се врати снабдевању преко Архангелска и Владивостока. Данас jе познат узрок воjног пораза Русиjе 1915.воjници нису имали борбену мунициjу…./16/

Германима, како истиче Моргентау, посебно jе сметала дуга и на свим плановима плодотворна француско-руска сарадња.

-Ипак, задатак да потре мировни споразум између Француске и Русиjе и да одвоjи Русиjу од савезника, показао се веома jедноставним. Била jе то, како сам обjаснио-пише амбасадор САД-, ствар контроле над корумпираном и неспособном владом /мисли на османску владу Енвера,Талаата и Џемал паше/-, да се обогати, док jош влада мир, над њеним главним руководиоцима, армиjом, морнарицом,ресурсима и онда, у правом моменту, да се игнорише званични владар/Мехмед В/ те да се затвори мали поjас воде дуг око 20 миља и две три миље широк.То ниjе коштало ни jедног живота, нити jе испаљен и jедан метак, ипак, док сте оком трепнули, Немачка jе успела оно што вероватно три милиона људи, напрам доброопремљене руске воjске не би могло да оствари. Био jе то jедан од наjдраматичниjих воjних триjумфа, а све то био jе резултат немачке пропаганде, немачког инфилтрирања и немачке дипломатиjе.-пише Моргентау./17/

Санкциjе ЕУ 2014. И 2015. подсећаjу на  економско гушење Русиjе 1914.

Од блокаде Босфора и Дараданела на стотине теретних  бродова  из Русиjе, Бугарске,Румуниjе било jе блокирано, без могућности приласка обалама. Кажу да су се и чамци jедва провлачили између мноштва бродова. После месец и по дана чекања вратили су се назад у матичне луке, а лука Константинопољ jе сасвим опустела.

Колико jе блокада Дарданела погубно утицала на снабдевање оружjем руске воjске Моргентау истиче речима:

Руски сељаци су се борили с немачком артиљериjом своjим голим телима, с мало пушака и топова, док су се огромне планине мунициjе гомилале у далеким лукама Арктика и Пацифика, без путева коjи би омогућили њихово допремање на боjно поље.-/18/ 

Немачки амбасадор Вангенхаjм и Парвус-пета колона, ратови, страдања и профит

Како су у животу, политици jош ређе, случаjности ретке, интересантно jе подсетити се да се кључни човек блокаде Дарданела, оснивач неколиких субверзивних групациjа, напада на Русиjу, амбасадор вон Вангенхаjм, у Константинопољу упознао и са  Израелом  Лазаревицхем Гелфандом, познатиjем као Парвус. Близак бољшевицима, али и турским и немачким властима, оваj револуционар, теоретичар и бонвиван,  понудио jе  немачком Генералштабу да паралише Русиjу организовањем генералног штраjка. Представио jе 6. марта 1915. Немачкоj  план на 20 страница о припремама масовних политичких штраjкова у Русиjи. Суштина његовог плана састоjала се у цепању Русиjе путем финансирања бољшевичке фракциjе Руске Социjалдемократске Партиjе, охрабрењем националиста и сепаратиста као  и пружањем помоћи писцима коjи су критиковали царизам и током рата с Централним силама. Како се ослањао на своjа искуства у организовању демонстрациjа 1905. у Петрограду /Фебруарска револуциjа/19/, сматрао jе да атомизациjа Русиjе и губитак у Првом светском рату могу наjуспешниjе да доведу до социjалистичке револуциjе. Марта 1917. Парвус и немачка обавештаjна служба послале су В.И.Лењина са групом од 30 револуционара из Шваjцарске, возом кроз Немачку, до Русиjе./19/

Избиjање Октобарске револуциjе и  грађанског рата донели су милионе жртава и економска разарања унутар бившег Царства. Западне силе имале су отворен пут за прекраjање граница и богатстава на Блиском истоку и у Азиjи. Русиjа /СССР/ остракована jе због комунизма.

У историjи нема идентичних понављања, али су сличности догађања веома упечатљиве и подложне сталним преиспитивањима и подсећањима.

Историjа jе, за мудре, и даље учитељица живота.

Данка Коjадиновић

 

1./http://www.pravda.rs/2014/11/14/rusija-upozorila-francusku-do-kraja-novembra-isporucite-mistral/; http://www.economist.com/news/europe/21602291-why-france-insists-going-ahead-selling-warships-russia-mistral-blow

2./http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=12&dd=06&nav_category=78&nav_id=933228

3./ http://www.canakkale.gen.tr/eng/closer/closer5.html

4./ http://en.wikipedia.org/wiki/Ambassador_Morgenthau’s_Story

5./http://net.lib.byu.edu/estu/wwi/comment/morgenthau/Morgen05.htm

6./Ibid.,

7./-http://net.lib.byu.edu/estu/wwi/comment/morgenthau/Morgen06.htm

8/Ibid.,

9./Ibid.,

10./Ibid.,

11./Ibid.,

12/Ibid.,

13. http://www.telegraf.rs/vesti/1337589-novi-savez-putin-i-erdogan-udruzeni-protiv-eu-foto

14.http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html%3A527429-Engleski-admiral-branio-Beograd

15. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:522043-Cercil-izazvao-pad-Rusije-i-Srbije-1914

16. http://net.lib.byu.edu/estu/wwi/comment/morgenthau/Morgen09.htm

17 .Ibid.,

18. http://en.wikipedia.org/wiki/Alexander_Parvus

19. http://sr.wikipedia.org/sr/Фебруарска_револуциjа

20../ David Fromkin „A Peace to End all Peace“ , Avon Books, New York ,1989.,p.244

 

Od istog autora:

Danka Kojadinović: ISTINA I POMIRENJE – Jadovno 1941.

Јадовно, суноврат европске цивилизациjе – Jadovno 1941.

Србиjа се поноси своjом историjском баштином – Jadovno 1941.

 

Атлас Покоља

 
 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: