SVE BITKE NEBESKOG RATNIKA: Boško Perić Peša

– Vi koji krenete zajedno sa mnom, računajte da se nećete vratiti! Ovako je Boško Perić Peša, legenda Posavine, junak našeg doba, govorio svojim borcima dan pre nego što će krenuti na svoj poslednji i najčasniji ratni zadatak, da se iz obruča na Lisači, sa večno nemirne Majevice, izvuče preko sedamdeset srpskih boraca koji su se već nekoliko dana, bez hrane i vode, sa malo municije, odupirali besomučnim nasrtajima muslimanske vojske.

A tog 14. novembra ratne ’94, kada je specijalna jedinica Peša na čelu sa svojim komandantom krenula u odsudnu bitku za spas života sedamdeset mladića, sve je podsećalo na smrt. I teške jesenje magle koje su se valjale planinom, i sitna kiša što je do kosti prodirala i reski rafali koji su danima odjekivali Velikom Jelicom i Lisačom.

Pred naletom Pešinih specijalaca pali su prvi muslimanski rovovi. Ispred svojih boraca jurišao je Peša, kao da je krilat, a onda prasak bombe i fatalno mali geler zaustavljaju orla u letu. Okončan je život ratnika, heroja, legende iz hiljadu bitaka, život u kome je bilo utkano hiljade života. Prestalno je da kuca srce čoveka kome su Bog ili sudbina, ko li bi ga znao, odredili životni put herojstva i čojstva. Šest rana nadjačalo je mlado telo, ali sedma je bila fatalna.

A samo sat-dva nakon tragedije, kroz Brčko je najpre prošaptana vest, a onda je iz nemih usta hiljada koje su ga volele, poštovale i divile mu se prelomio jecaj: “Poginuo je Peša!“ Majka Jela i otac Stanimir ostali su bez sina jedinca, uzdanice za starost, sestre i brata, a Brčko, Posavina i srpska vojska bez borca čija se hrabrost merila sa imenom Obilića. Ostale su i priče ratnike iz prvih dana borbi za Brčko, sa Lipovca, Donjeg Bihaća… A u svakoj priči, divljenje Pešinoj hrabrosti, što su u boj išli s takvim junakom.

– Nije lako biti junak za života – samo mesec dana pre smrti rekao je Peša. Od tebe se očekuje da uvek budeš prvi, da udariš tamo gde je najteže. Ako ne uspeš, teško ti je i osećaš krivicu.

Još je dodao: “Ja kad pođem u akciju sva pravila ostavljam za sobom. To ti je kocka sa smrću, a ulog je život“. Više od dve godine kockao je Peša sa smrću, nadmudrivao je i izbegavao joj veštinama koje je valjda samo on znao, ali 14. novembra smrt je bila lukavija.

Iz ovozemaljskog stroja srpskih boraca toga dana je pravo na nebo otišao Boško Perić Peša. A imao je samo dvadeset tri godine.

– Ja nikada ne bih pucao na nenaoružanog neprijatelja, još uvek odzvanjaju Pešine reči. O civilima da ne govorim, jer ne borim se ja protiv muslimanskog i hrvatskog naroda, već protiv vojske. A o svakome od nas sudiće narod. Možemo mi da pričamo šta hoćemo, da se hvalimo koliko hoćemo, ali nakon svega, konačni sud o nama daće narod.

Narod je već za njegovog života presudio. Peša je legenda na koju su svi ponosni. U odnosu na njegova dela upoređivaće se prošlo sa sadašnjim, predviđati buduće, meriti vreme i događaji. I baš zbog toga, sećanje na junaka našeg doba ne bi bilo potpuno bez oproštajnih reči Pere Pantića, Pešinog zamenika, a sada komandanta specijalne jedinice “Peša“:

– Ti odlaziš, ali živećeš u nama, u svim svojim saborcima, i nad tvojim odrom zaklinjemo se da ćemo završiti započeto delo. Zbog dragi brate, zbogom komandante!

(“Brčanska zora“, mart 1995.)

Izvor: Srbi u Bih

Vezane vijesti:

Kutlešić: Peša bio Obilić nad Obilićima | Jadovno 1941.