arrow up

Подијелите вијест:

Сутра 78 година од кад је српски народ рекао “НЕ” фашизму

Сутра се навршава 78 година од војног пуча и великих демонстрација у Београду, другим градовима Србије и бивше Југославије који су одредили судбину земље и њен даљи пут ка блоку земаља противница нацистичке Њемачке.

Пучем, који је извршен 27. марта 1941. године у један час након поноћи, поништен је протокол о приступању Југославије Тројном пакту / Њемачка, Италија и Јапан/, а који су у име Владе Југославије потписали предсједник Драгиша Цветковић и министар спољних послова Александар Цинцар Марковић.

Протокол, који је испровоцирао пуч, а потом и масовне демонстрације потписан је након закључка да је Југославија у стратегијски безизлазном положају и да не може добити никакву помоћ од савезника.

Уклоњено је намјесништво чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић док је малољетни краљ Петар Други проглашен пунољетним.

Чим је информација о пучу, чија је централна фигура био генерал Душан Симовић, доспјела у народ избиле су масовне уличне демонстрације као знак подршке грађана пучу попраћене паролама “Боље рат него пакт” и “Боље гроб него роб”.

У историји није у потпуности расвијетљено, али је међу стручњацима опште прихваћено увјерење да је пресудан подстицај државном удару у тако преломном тренутку имао утицај иностранства, прије свега Лондона, али и Москве.

Српске опозиционе странке и патриотске групе, као и Српска православна црква са одобравањем су примиле вијест о државном удару.

Касније, 6. априла, услиједило је брутално бомбардовање Београда и масовни напад Њемачке, Италије, Бугарске и Мађарске на Југославију.

Земља је раскомадана и формиране су такозвана Независна Држава Хрватска, велика Албанија и велика Бугарска.

Судови у Србији су током протекле деценије рехабилитовали неке од учесника догађаја од 25. и 27. марта 1941. године.

Извор: СРНА

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​