Од стварања друге Југославије у Јајцу прошло 75 година. Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије 153 одсутна делегата прогласило присутним.
СТРАСТ за истином прошлости је најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе – записаће у „Знаковима поред пута“ Иво Андрић и додаће да су „све Дрине овог света криве; никад се оне неће моћи све ни потпуно исправити, али никад не смемо престати да их исправљамо“.
Овакво разумевање повести и предосећања будућности нашег нобеловца требало би чешће да имамо на уму када тумачимо и вреднујемо многа догађања из даље, или ближе историје. Да је којим случајем друга, Титова Југославија, претекла, пре три дана, 29. новембра, славили бисмо Дан Републике и 75 лета њеног рођења. Готово 40 година, на једној полуистини, школоване су генерације и генерације Југословена, са убеђењем и импрегнираном подсвешћу да је тог дана у босанском градићу Јајце формирана права народна влада – коју је народ сам изабрао.
Вратимо се за тренутак у јесен 1943. године. На фронтовима широм света долази до промене ратних успеха. Италија капитулира, савезници освајају афрички континент, на Источном фронту Црвена армија креће у контраофанзиву. Врх Комунистичке партије Југославије, који руководи и партизанским јединицама, иако су контролисали једва четвртину југословенске територије, доноси одлуку да удари чврст темељ будуће југословенске државе, сада већ уверени у коначну победу антифашистичке коалиције. Институционализовање револуције, преко војних и војнопозадинских органа, било је приведено крају.
ПОЧЕТКОМ новембра 1943. Јосип Броз Тито из Јајца шаље писмо председнику Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије, Ивану Рибару, који се тада налазио у Хрватској. Обавештава га да треба „најхитније сазвати пленум Авноја“, на коме ће се изабрати привремена влада.
Писмо је завршио речима: „Молимо шаљите мишљење, односно пристанак.“
Тих дана шаљу се депеше у готово све крајеве Југославије. Порука Словенцима, коју је поред Тита потписао и Кардељ, гласи: „На пут за пленум идите одмах у што већем броју“.
Сличну депешу Tито и Кардељ упућују и у Хрватску:
„Делегати нека буду у што потпунијем броју“.
Депеше у остале крајеве Југославије битно су другачије. Тако је Црногорцима стигла порука:
– Било би ванредно добро када би од вас дошло неколико делегата на Пленум Авноја.
Србима у централној Србији:
– Било би ванредно важно кад би од вас дошло неколико делегата на Пленум Авноја.
НЕЋЕ ИЗДАЈНИЧКОГ КРАЉАПРЕДЛОГ одлуке о забрани повратка у земљу краљу Петру Другом Карађорђевићу и одузимању свих права југословенској избегличкој влади, коју су признавале све чланице антихитлеровске коалиције, био је централна тачка заседања. У записнику пише: – Сви већници, грађани и борци устају са својих места и дуго и одушевљено аплаудирају. Двораном се проламају узвици: „Нећемо избегличку владу!“, „Нећемо издајничког краља!“, „Живео Авној!“, „Живео Тито!“, „Живео Национални комитет, наша прва народна влада!“.
Војвођанима:
– Пошаљите најхитније неколико другова за Пленум Авноја.
Тито од Македонаца тражи једино име једног њиховог функционера, кога зна само по псеудониму…
Депеша Босанцима је потпуно конспиративна и написана у првом лицу:
„Крени одмах са делегатима које можеш искупити, а понеси имена оних које овдје можеш заступати“.
У ПАУЗАМА припрема за друго заседање Авноја Тито позира вајару Антуну Аугустинчићу, за прву његову бисту, која ће бити постављена одмах иза говорнице Дома културе у Јајцу, где је одржан пленум. Са настајањем нове државе, рађао се и култ „највећег сина југословенских народа и народности“.
На скупу, на коме су донете историјске одлуке о укидању монархије, увођењу републике, формирању шест федералних јединица – Хрватске, Србије, Црне Горе, Словеније, Македоније и Босне и Херцеговине – и ударен камен темељац за увођење комунистичке власти у земљи, само две од шест републичких и једне административно недефинисане, војвођанске делегације, имале су какав-такав кворум. Из Црне Горе је у Јајце дошло свих 16, из Босне и Херцеговине 46 од 53 изабрана делегата. Из Хрватске 37 од 78; из Србије 24 од 53; из Словеније 17 од 42; из Војводине два од осам. Из Македоније и Санџака није дошао нико. Простим сабирањем, лако је утврдити да је у Јајцу било знатно мање од половине изабраних делегата.
Ваља рећи и да је председник Авноја, хрватски политичар др Иван Рибар, на Првом заседању новембра 1942. у Бихаћу био представник Хрватске, док је у Јајцу преко наћи постао представник Србије.
А у Председништву су били босански лекар и политичар Војислав Кецмановић, црногорски комуниста Иван Милутиновић, хрватски лекар Павле Грегорић, словеначки књижевник Јосип Видмар и босански пуковник Сулејман Филиповић, који је у лето, те 1943. године, усташку униформу заменио партизанском. Војислав Кецмановић је водио цео ток заседања и предлагао све кључне одлуке Авноја.
Из записника са овог заседања, који је публикован 1953. године, може да се реконструише цео ток састанка. Председавајући ни за једну одлуку није тражио гласање, већ је примењивао следећи принцип:
– Према вашем аплаузу могу само констатовати да смо једнодушно прихватили.
ПОСЛЕ уводних поздравних церемонијалних говора, за говорницом се појавио Тодор Вујасиновић, известилац Верификационе комисије и делегат из Босне и Херцеговине:
– Мој би приједлог био да ми поред 142 поднесена пуномоћја присутних делегата верифицирамо не само свих 108 одсутних, већ да сматрамо вијећницима како 11 одсутних другова из Санџака, тако и 42 одсутна из Македоније!
Председавајући: – Прима ли се извјештај Верификационог одбора?
Узвици „Прима!“
Председавајући: – Прима ли се приједлог да се верифицирају пуномоћја одсутних?
Узвици „Прима!“ (аплауз)
Тако је легализовано да мањина од 142 делегата одлучује у име већине од 153 одсутна делегата и да се усвоји декларација којом је Авној проглашен „врховним законодавним и извршним представничким телом Југославије“ и „врховним представником суверенитета народа и државе Југославије као целине“.
Записник даље сведочи:
Председавајући: – Питам Вијеће да ли се слаже са приједлогом декларације?
Узвици „Слаже се!“ (буран аплауз)
Председавајући: – На основу једнодушног аплауза констатујем да је декларација Другог засједања Авноја примљена једногласно.
НА ДНЕВНИ ред после декларације стигао је предлог да се формира „Национални комитет ослобођења Југославије као врховни привремени орган врховне народне власти Југославије“, односно привремена Влада. Председник Националног комитета ослобођења и повереник за народну одбрану (читај: министар) постао је Tито, потпредседници су били Едвард Кардељ, Владислав Рибникар и Божидар Маговац, повереник за спољне послове др Јосип Смодлака, за унутрашње послове Влада Зечевић, за просвету Едвард Коцбек, за народну привреду Иван Милутиновић, за финансије Душан Сернец, за саобраћај Сретен Жујовић…
Буран аплауз и узвици „Прима се!“ и „Живео Авној!“ – одјекивали су двораном Дома културе у Јајцу.
Председавајући: – Прима ли пленум ову одлуку?
Уследили су узвици „Прима!“ и аплауз…
Председавајући: – Ова одлука, на основу једнодушног аплауза, примљена је једногласно.
КЊИЖЕВНИК Јосип Видмар у име словеначке делегације је предложио да се Тито прогласи за маршала. Доноси се одлука:
„У циљу да се ода заслужено признање другу ЈОСИПУ БРОЗУ ТИТУ, врховном команданту, за генијално руководство операцијама Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, и за способност и истрајност коју је показао у њеном стварању и њеном војничком и политичком подизању на садашњи степен, а на основу одлуке Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије од 29-XI-1943. додели назив МАРШАЛА ЈУГОСЛАВИЈЕ.“
Сви присутни устају. Буран и дуготрајан аплауз. Усклици „Живео Tито!“ Цела се дворана, дупке пуна, пролама од овација Јосипу Брозу Tиту, које трају више минута. Буран и дуготрајан аплауз се понавља неколико пута.
Председавајући: – Хоће ли ко да говори поводом овог приједлога?
Буран аплауз. Узвици „Прима се!“
Међутим, један догађај бациће историјску сенку на одушевљење којим је овај предлог прихваћен. Претходила му је Брозова одлука, донета четрдесетак дана раније, када је самог себе прогласио за маршала, о чему сведочи велики број диплома полазницима официрске школе, на којима се он потписао као „маршал Југославије“.
Виртуелну одлуку да већину одсутних делегата Авноја у Јајцу прогласи присутнима, Тито ускоро претвара у лажну историјску чињеницу. Почетком 1944. године написао је текст у коме тврди је да је „на Пленуму суделовало 240 делегата из свих крајева наше земље“.
Коминтерновска машинерија у Москви текст преводи на енглески и преко обавештајних канала успева да га пласира у неколико утицајних листова у Америци и Великој Британији. Титово виђење Другог заседања Авноја штампано је на руском, бугарском и албанском језику. Тако је једна полуистина, о броју делегата на заседању Авноја у Јајцу, како је време пролазило, све више постајала непобитна чињеница.
Аутор: Иван Миладиновић
Извор: Вечерње новости
Везане вијести:
Тито поклањао Космет Албанцима још 1946. године
Британски лист објавио листу масовних убица 20. вијека: Тито на 13 мјесту