arrow up

Подијелите вијест:

Суђење за злочине над Србима у Брадини

У Суду БиХ – 13 ратних, војних и полицијских званичника из Коњица изјаснило се да нису криви за злочине против човјечности над српским цивилним становништвом у тој општини.

Српске жртве - Брадина (Фото:starmo.ba)
Српске жртве – Брадина (Фото:starmo.ba)

Њихови адвокати одбрану базирају на чињеници, како кажу, утврђеној у хашким оптужницама – да су Брадина и друга српска села у коњичкој општини била легитимни војни циљ. Само у Брадини, у два дана у мају 92-ге убијено је 48 цивила, жена и дјеце, а 200 отјерано у логоре.

Ратни командант и припадници тзв. АРБиХ, други човјек полиције у Коњицу те командант и припадници Диверзантске јединице “Акрепи”, сви одреда изјаснили су се да нису криви за систематични напад на српско становништво у Коњицу.

Очекивани одговори, јер одбрана оптужених, позивајући се на хашке пресуде, тврди да су српска села била легитимне војне мете. По тој наопакој логици, Срби из Брадине убијени су у одбрамбеним акцијама ХОС-оваца, “Акрепа” и других муслиманских јединица, на прагу својих кућа.

Адвокат са искуством из Хага и Суда БиХ Миодраг Стојановић, потврђује да се утврђене чињенице из Хага могу преузети пред Судом БиХ. С тим што Тужилаштво БиХ има право да доказује да је ријеч о систематичном и широком нападу усмјереном против српског цивилног становништва, како је наведено у оптужници, а не легитимном војном циљу.

“Мислим да није добро изнесено да је Брадина сама по себи легитимни војни циљ, село не може бити само по себи војни циљ, поједини објекти могу. Страдање цивила, прогон цивила, не оправдава легитимни војни циљ”, истиче Стојановић.

Оптужени се терете да су убијали, силовали, затварали коњичке Србе и на крају их етнички почистили са простора на којем су вијековима живјели.

“18-оро људи је страдало у Челебићу, између осталих, мој отац, рођаци, стриц, 18 Срба…”, каже Десимир Мркајић, логораш из Челебића.

Преживјели казују о пребијању, глади и нељудским условима у коњичким логорима смрти Мусала и Челебићи.

“Убили су Жељка Милошевића којег су називали снајперистом, глава му је била обмотана селотејпом, мозак му је цурио… Пребили су нас палицама, лопатама…”, додаје Момир Мркајић, такође логораш из Челебића.

Тужилаштво БиХ одбило је захтјев једног од оптужених Енеса Јахића, иначе актуелног војног аташеа БиХ у Холандији, да отпутује у ту земљу како би се раздужио. Јахић, као и осталих 12 оптужених, бране се са слободе.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Везане вијести:

Оптужница за злочине над српским цивилима из Коњица и …

У Коњицу убијено 382 Срба | Јадовно 1941.

Брадина, Ледићи и Чемерно чекају правду

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​