СТРАХОТЕ И ЗЛО ПРОЛЕЋЕ – ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: У Дому војске отворена изложба посвећена обележавању 20 година од НАТО бомбардовања 1999. године

 Фотографије приказују страдња цивила, уништавање болница и свега онога што није било вољни циљ

Стравични прикази страдања недужног народа и болне успомене настале током 78 дана агресорског НАТО бомбардовања 1999. године Савезне Републике Југославије, представљени су на изложби која је синоћ уприличена у Дому Војске под називом „Да се не заборави“, аутора Милена Чуљића.

Жртве агресије, живот под НАТО бомбама, као одбрана отаџбине ухваћени камером многобројних знаних и незнаних фото-репортера, изложени су поводом дведесет година од бомбардовања, а, како је аутор рекао, да се домаћа јавност, и, пре свега, стране делегације које су присуствовале овом догађају, подсете на то зло пролеће и страхоте.

– Фотографије приказују страдња цивила, уништавање болница и свега онога што није био вољни циљ – рекао је генерал Миломир Миладиновић. – Ефекти разарања, рушења, дуго ће се још осећати. Према неким подацима, на нашу земљу током бомбардовања бачено је више бомби у тако мало дана и на тако малом простору, него што је бацио Хитлер током Другог светског рата. Изложба ће допиринети да ово буде продор истине у свет.

Бака на згаришту свог дома, одрастање деце у мрачним подрумима, „стрељање“ воза у Грделици, у ком су путници побијени, последице разарања Ниша, Ћуприје, Сурдулице, Алексинца, Новог Пазара и других градова широм Србије, уништених болница, мостова, као и прецизних бројки које документују фото-записе, сабрани су у ову значајну поставку.

– Ове фотографије говоре више него што ми можемо да кажемо – рекао је аутор Чуљић. – Ови фотографи ризиковали су своје животе како би ово забележили, да се не би заборавило, а ја сам само сабрао. Изложба је подељена на два дела, на приказе агресије и одбране.

Уз приказе страхота које је преко својих плећа пренео српски народ, стоје и речи главнокомандујћег вазухопловном операцијом над Југославијом, америчког генерала Мајкла Шорта, који је тврдио: „Не може се добити рат ако не уништимо могућност нормалног живота за већину становништва. Морамо им одузети воду, струју, храну, па чак и здрав ваздух.“

Међу многорбојним фото-подсетницима на патњу нашег народа, нашле су се и оне фото-репротера „Новости“ Драгана Миловановића, Алексе Станковића, али и Зорана Јовановића Мачка, који је овековечио гранатирање рафинерије „Панчево“, чиме је произведена својеврсна „еколошка катастрофа“.

Осим портрета цивила на чијим се лицима осликава сва немоћ и патња током три месеца гранатирања наше земље, фото-репротери су забележили и другу страну живота током бомбардовања. У рамове су стали осмеси солидарности и јединства, којима су једни другима олакшавали те тешке дане, као и збијање шале на рачун агресора. „Ратних дана Београд, као и остала места у нашој земљи, живео је двоструким животом. Дању то је био бели град, са свим познатим чарима. Ноћу улице сабласно пусте, прозори затамњени, злокобно одзвањају експлозије“ – стоји уз приказе сравњаних објеката, али и људских душа.

Изложбу су уз будну пажњу посматрали и многи представници страних делегација, које су у посети Београду у оквиру Међународне конференције посвећене обележавању 20 година од бомбрадовања, које ће, како се аутор нада, доживљаје ових слика однети и пренети својим сународницима.

КАРТА „НОВОСТИ“

НА изложби је приказана и карта агресије НАТО на Савезну Републику Југославију, у издању „Новости“. У њу су уцртани гађани мостови, рафинерије, складишта, болнице, домови здравља и све мете агресора. Такође, у бројкама је приказано колико је људи страдало, колико мостова струшено, колика је причињена материјална штета.

УЈЕДИЊЕНИ ПРОТИВ АГРЕСОРА

Фотографије су приказале многобројне протесте, који су се у многим градовима Србије, али и света, одржавали против НАТО бомбардовања. Међу фотографијама је и она настала на фудбалској утакмици између Партизана и грчког АЕК, на којој су играчи пре почетка развили транспарент „против НАТО агресије“.

Аутор: М. СТАНОЈКОВИЋ

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ