Stepinac u svom dnevniku: „Ni u moru mjere, ni u Vlaha vjere“

Dnevnici hrvatskog kardinala Alojzija Stepinca do danas nisu objavljeni, niti su dostupni naučnoj i široj javnosti. U javnost su procureli samo neki izvodi koji dovoljno govore o tome šta je taj kardinal i iz najmračnijeg doba hrvatske istorije mislio o Srbima.

Mešovita rimokatoličko–pravoslavna komisija koja bi trebalo da rasvetli ulogu i odgovornost kardinala Alojzija Stepinca tokom i nakon Drugog svetskog rata, na osnovu čijih nalaza će Vatikan odlučiti o Stepinčevom proglašenju za sveca, završila je svoje četvrto zasedanje u petak u Slavonskoj Požegi i nastaviće ga u Podgorici.

Komisija sačinjena od srpskih i hrvatskih istoričara i crkvenih otaca trebalo bi da ulogu hrvatskog kardinala u Drugom svetskom ratu ocenjuje na osnovu istorijskih izvora.

Ono što nije poznato jeste poseduje li komisija i Stepinčeve dnevnike za koje se veruje da se čuvaju u Beogradu. Još 2003. godine pronela se vest da je tadašnja hrvatska ministarka pravosuđa Ingrid Antičević Marinović svom srpskom kolegi Vladanu Batiću ukidanje viza za građane Srbije uslovila vraćanjem Stepinčevih dnevnika iz Beograda u Zagreb.

Kako su tada preneli beogradski mediji, i sam ministar Batić bio je iznenađen tim uslovom, jer do tada niko nije znao da se Stepinčevi dnevnici nalaze u Beogradu.

Direktor beogradskog Muzeja žrtava genocida Veljko Đurić Mišina kaže da u Arhivu Srbije postoji posebno odeljenje — arhiv BIA (nekadašnja UDBA, DB, Državna bezbednost), u kojem se čuvaju ne samo Stepinčevi dnevnici, nego i film snimljen u leto 1942. godine, pod nazivom „Krizmanje djece sa Kozare“, koje vrši Alojzije Stepinac, a kumuje Ante Pavelić.

„Alojzije Stepinac ostavio je pet svezaka dnevnika, svaka stranica toga dnevnika je fotografisana i umnožena u deset primeraka, jedna kopija je stigla u Savezni, a jedna u Republički MUP. Naslednik tih službi — BIA — ima dva primerka tih dnevnika“, tvrdi Mišina.

Zagrebački filozof, Srbin Svetozar Livada rekao je u jednom intervjuu da je jedan od retkih koji je čitao Stepinčev dnevnik.

„Ja sam jedan od retkih koji je pročitao Stepinčev dnevnik, koji, uzgred, nikada nije štampan, niti će ikada biti objavljen. Zato što je Stepinac njime sam sebe osudio. I zato nikada taj dnevnik neće biti objavljen, jer bi time bio srušen mit o Stepincu kao prelatu koji je stradao zbog svojih hrišćanskih uverenja i žrtvovanja za veru“, rekao je Livada tom prilikom.

„Čuvena je njegova izjava o Srbima: ’Kada bi Srbina i Hrvata skuhali u istom loncu i juha bi se razdvojila‘ ili ’Što se tiče pravoslavlja, tu nema čoveka, nema istine, nema morala‘“, naveo je Livada.

Izvodi iz Stepinčevog dnevnika svega su dva puta objavljeni u štampi socijalističke Jugoslavije. Prvi put su objavljeni u „Ekonomskoj politici“ početkom pedesetih godina prošlog veka, a drugi put ih je objavio hrvatski istoričar Ljubo Boban 1989. godine u zagrebačkom nedeljniku „Danas“.

Ove izvode koristio je i srpski književnik Radomir Smiljanić u svom romanu „Target post skriptum“.

Stepinac u istom periodu u dnevniku izražava ogorčenje događajima od 27. marta, jer je Hitler ostao neobezbeđenog boka pred napad na SSSR:

„…ali iz cijelog ovog čina, tj. državnog udara, opet izbija na javu činjenica da su Srbi i Hrvati dva svijeta koja se nikada neće ujediniti dok je jednoga od njih na životu.“

Drugi citati iz Stepinčevog dnevnika iz istog perioda glase:

„Ni u moru mjere, ni u Vlaha (Srbina) vjere. Tako lijepo kaže naš hrvatski narod.“

„Duh bizantizma i slavenofilstva je nešto grozno.“

„Da je samo svemogući i sveznajući Bog u stanju parirati intrigama i podvalama tih ljudi. Za nas je nepojmljivo da se ugovori i obaveze kidaju bez ikakvoga skrupula.“

„Graece fides, nula fides (grčka (pravoslavna) vera, nikakva vera). Čvrsto vjeruje u to naš hrvatski narod.“

Stepinac je ove reči, kako Smiljanić kaže, zapisao u četvrtoj knjizi svog dnevnika na 172. i 173. strani.

Alojzije Stepinac je proglašen blaženim, a Rimokatolička crkva je pokrenula proceduru njegove kanonizacije, čemu se Srpska pravoslavna crkva žestoko protivi, jer ga smatra odgovornim za zločine koji su počinjeni nad manjinskim narodima u Hrvatskoj za vreme NDH i Ante Pavelića.

Zbog suprotstavljenih stavova dveju crkava o liku i delu Stepinca, papa Franja je inicirao formiranje Mešovite komisije od predstavnika SPC i Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj, koja ima zadatak da ukrsti istorijske argumente i rasvetli ulogu i odgovornost Stepinca za zločine NDH tokom Drugog svetskog rata.

Papa Franja je time praktično zaustavio proces kanonizacije Stepinca, dok Komisija ne okonča dijalog.

Autor: Nikola Joksimović

Izvor: SPUTNJIK

Vezane vijesti:

Svetozar Livada: Čitao sam dnevnik Alojzija Stepinca …

Svetozar Livada: Dogovor ekumenista da Stepinac bude svetac …

Stepinac ne može biti svetac jer je bio osnovna poluga genocida

Vladimir Umeljić: „Sveti“ Alojzije Stepinac i Srbi | Jadovno …

Stepinac na pogrešnoj strani istorije | Jadovno 1941.