arrow up

Подијелите вијест:

Стејт Департмент: У Хрватској насиље према етничким мањинама

Насиље према етничким мањинама, женама и ЛГБТ заједници, социјална дискриминација и корупција у власти били су највећи проблем у поштивању људских права у Хрватској, наводи амерички Стејт Департмент у свом извјештају о људским правима за 2015.

Стејт департмент Фото: АП
Стејт департмент Фото: АП

Остали проблеми су спорост правосуђа, неријешено питање реституције имовине, антисемитизам и исказивање профашистичких осјећаја, кријумчарење људима и претрпаност затвора.

Влада је у 2015. предузела значајне кораке на прогону и кажњавању појединаца који крше људска права, наводи Стејт Департмент. За владу је приоритет рјешавање питања несталих особа из рата којих има још 1573. Влада Хрватске није успјела провести реституцију имовине одузете током Другог свјетског рата и периоду комунистичке власти. То се односи и на имовину Српске Православне Цркве и Заједнице Јеврејских општина у Хрватској.

Наводе се и случајеви дискриминације према етничким Србима и Ромима. Истиче се случај с увођењем ћирилице у Вуковару, што је изазвало протесте, каже Стејт Департмент, али је влада чврсто бранила постављање ћириличних натписа како је предвиђено законом.

Проблем је и даље дискриминација и социјално искључивање Рома. Ради се о раширеној пракси на подручју држављанства и друге документације, образовања, становања и запошљавања.

Слобода вјероисповијести и слобода кретања поштују се, наводи Стејт Департмент. Током избјегличке кризе влада је мигранте и тражиоце азила третирала хумано. Иако је влада проводила закон о спречавању корупције у власти, тај проблем у земљи и даље постоји, наводи Стате Департмент.

Влада поштује независност правосуђа, али оно пати од нагомиланих заосталих случајева. Стејт Департмент преноси податак Министарства правосуђа да је таквих случајева до 30. јуна 2015. било 559.349, што је ипак 16 посто мање него годину прије.

Бројне домаће и међународне групе за људска права дјелују слободно и влада им није постављала препреке у објављивању њихових извјештаја о кршењу људских права. Владини функционери редовно су се састајали с представницима невладиних организација и сарађивали с њима.

Влада поштује забрану дискриминације засноване на раси, полу, вјери, политичкој опцији, националном или друштвеном поријеклу, сексуалној или родној оријентацији, доби, социјалном статусу и обољелима од незаразних болести.

Проблем је, извјештава Стејт Департмент, насиље у породици. Полиција редовно одговара на пријаве о породичном насиљу, али је владина подршка сигурним кућама и жртвама обитељског насиља ограничена.

Стејт Департмент пише да влада поштује забрану дискриминације према особама с инвалидитетом, иако не увијек , и додаје се да за такве особе недостаје инфраструктуре и подстицање на запошљавање.

Закон забрањује дискриминацију на основу сексуалне оријентације и родног идентитета. Полиција је одговарала на пријаве о насиљу против ЛГБТ заједнице, али се као проблем наводи нејасност кривичног закона према насилницима. Третман према затвореницима био је углавном хуман, али је у неким затворима и даље проблем претрпаност. Стејт Департмент истиче да је у 2015. забиљежен напредак у том сегменту у односу на претходну годину.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​