Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
U javnim glasilima, često se različiti termini navode za logor na Starom sajmištu.
Izvor: Izvor: Politika ; Autor: Prof. dr Branislav Nikolić – april 03, 2020.
NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima.
U periodu 1941. – 1945. godine, odnosno u Hitlerovo vreme, granica između Srbije i NDH bile su Drina i Sava, postojao je beogradski logor na Banjici, zemunski ustaški logor na Starom sajmištu, Jajinci su bili gubilište, a sve je to bilo pod komandom Nemaca.
Kada sam, oko 1982. godine, otišao u servis ,,Renoa” na Starom sajmištu, zatekao sam viku jednog radnika: ,,Neću i neću, dosta sam ja iskopavao kosti, ne mogu opet”. Neko je upitao: kakve kosti, a radnik je odgovorio:
,,Ovde gde god zakopaš, naiđeš na kosti logoraša. I kad sam kopao temelje za onaj zid, iskopavao sam kosti. „ Pri tom je pokazao na desni zid hale, gledano od ulaza.
Ja verujem ovom radniku, jer sam ga slušao i gledao izraz njegovog lica.
Kada sam 1962. godine, sa društvom otišao na izlet kod spomenika u Jajince, naišao je i seo pored nas jedan stariji meštanin iz Jajinaca i pričao nam: ,,Uoči oslobođenja Beograda, naredili su nam Nemci da svi koji imaju kola (volovska ili konjska) dođu jednog dana ujutro, ovde i došli smo.
Nemci su već iskopavali masovne grobnice i kosti iz ovih grobnica tovarili su na naša kola, a mi smo ih kolima odnosili dole, u udolinu, ispod puta. Tamo su Nemci već iskopali nekoliko bazena u koje smo mi istovarivali kosti, a Nemci ih spaljivali, sipali neke kiseline i tako su uništavali kosti.”
Ima događaja o kojima se malo zna. Višak zatvorenika iz zatvora u Kolašinu, italijanska zona – Crna Gora, dopreman je na Staro sajmište, a višak sa Starog sajmišta u logor kod Soluna, kao što je slučaj sa piscem Mihailom Lalićem, braćom Obradović.
Šta je bilo sa tim logorašima kraj Soluna?
Mislim da je korisno znati ove činjenice. Trebalo bi više istine, poštovanja i civilizovanih obeležja o događajima u našoj novijoj istoriji.
Prof. dr Branislav Nikolić,
Beograd
One Response
Ovdje je stradao moj đed Petko Pavlović riđen 1911 godine u Vrhprači kod Pala zarobljen od strane Nijemaca u Ravnoj planini ova slika je sa Starog sajmićta pr3ko se vidu Kalamegdan,Najviše me boli što zu zli ljudi napravili kao golf igrališta od ovih stratišta bez ijednog objekta da imalo ukazuje šta je tu bilo i koliko nevinih žrtava je stradalo.