Stari Brod je mesto na kom se srpska krv uliva u Drinu

Nikada se nijedan Srbin ne može osećati dobro govoreći o zločinima u Starom Brodu, ali je još gore i teže ćutati. Ćutanje nas je koštalo zaborava preko šest hiljada srpskih žrtava u Miloševićima i Starom Brodu.

U pitanju je mesto gde rečno dno više nije pokriveno kamenjem, nego Srbima. Ovo beskrajno modro prostranstvo je jedina tačka gde Drina tiho teče da ne budi one koje je pokrila. Bežeći od zagrljaja noževa, ljudi su skakali u zagrljaj reke i ona ih je svojom pesmom uljuljkala u smrt, tačnije u večni život.

Ovo je mesto veličanstvene lepote, ali i velikog užasa. Sva ova lepota je morala da gleda šta su lokalni muslimani i ustaše radili Srbima i od tada, ona je nema, kao što je nema i Drina koja huči samo uzvodno i nizvodno odavde dok ovde večno stoji. Široko je korito Drine na ovom mestu, ali koliko je ono, duplo više srpskih kostiju ga je zasulo. Ovde se pod vodom nalazi temelj izgrađen od srpskih leševa. Na njemu se samo može graditi sećanje na one koji su ovde svoj život izgubili prešavši tako među mučenike.

Toga dana se dogodio jedan od najvećih pokolja Srba ikada i neka ne čudi što je za taj pokolj bio izabran veliki praznik, po tradiciji onih koji su nas ubijali, a kasnije se nazivali našom braćom. Izabrali su praznik Svetih Četrdeset mučenika u Sevastiji, verovatno da bi uspeli da preteknu taj broj, pa su, zanevši se u pokolju, prešli i broj od šest hiljada sve ih učinivši mučenicima.

Ustaše su, ubijajući, silujući i mučeći, govorile kako sve rade u ime Hrista, a njihovo sveštenstvo ih je u tome podržavalo. Kako može biti isti Bog taj koji traži žrtvu i ovaj koji za tom žrtvom od tada na ovom mestu plače bez prestanka? Ili je u pitanju to da je na ovom mestu upravo Gospod najviše stradao, jer su zveri ubijale u njegovo ime!

Ako se ikada Drina izliva i plavi, znajte da je to zato što je sita srpskih žrtava.

Dobro je da je ovde nikla spomen-kapela koja se sa svake strane vidi iako nije na vrhu planine, već u najdubljoj dolini najveće tuge srpskog naroda na ovim prostorima, ali i na mestu odakle je Srbima nebo oduvek bilo bliže nego sa najviše planine.

Mi Srbi ne smemo zaboraviti Stari Brod, a ako se i dogodi nešto tako, pamtiće ga Drina i ove litice, jer su oni sada jedno sa Srbima i srpskom krvlju.

A ona jedna porušena srpska kuća odmah iznad Drine nije ništa drugo do današnja Srbija – urušena kuća naroda koji je ovaj zločin decenijama prećutkivao, a koji se desio upravo tom narodu.

Pišem o Starom Brodu danas, jer mi Srbi imamo običaj da danas čitamo novine od juče, ili da kažemo kako nešto nismo na vreme saznali, pa me baš interesuje koje će nam opravdanje biti sutra, ako ovaj tekst izađe danas, a mi se ne setimo svojih stradalnika i za njih se ne pomolimo.

Oprostite nam, mučenici, što je vaše stradanje prećutano. Siguran sam da vam je to teže palo od samog stradanja i od bilo kog noža, metka, kame ili davljenja.

Stari Brod nije samo jedna zaravan pored Drine. U pitanju je ušće gde se sa ovom moćnom rekom spaja njena najveća pritoka.

Stari Brod je mesto na kom se srpska krv uliva u Drinu.

Autor: Milan Ružić

Izvor: ISKRA

Vezane vijesti:

Stari Brod – večna rana | Jadovno 1941.

Lament nad hrvatskom sudbinom | Jadovno 1941.

Zločin u Starom Brodu – Pokolj 6000 Srba na Drini 1942 …

Vojin Nikitović – zaboravljeni junak sa pruge

Stari Brod: Nebo je plakalo nad zelenom grobnicom | Jadovno …

Stradanje kakvo se ne pamti, dogodilo se u Podrinju na …

Sakrili masakr 6.000 Srba zbog bratstva i jedinstva

Stradanje porodice Pušonja na Crkvinama 1942.

PREDAVANjE O STRADALNICIMA U STAROM BRODU, JADOVNU I PREBILOVCIMA