Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Станка је замело вријеме

Датум објаве: понедељак, 16 марта, 2015
Величина слова: A- A+

Цетињски манастир

Цетињски манастир


Скадарски везир Сулеjман-паша Бушатлиjа, потомак потурченог сина Ивана Црноjевића, два пута jе палио и разарао Цетиње и Цетињски манастир.

Скен­дер-бег Бу­ша­тли­jа ни­jе оста­вио ли­jе­пе успо­ме­не у Цр­ноj Го­ри. Упра­вљао jе кру­то и су­ро­во. Пот­пи­си­вао се као „Го­спо­дар Чер­ноj Го­ри и ди­о­кли­ти­jан­скоj зе­мљи го­спо­дин”. Он jе, ина­че, Црно­гор­ским сан­џа­ка­том упра­вљао че­тр­на­ест го­ди­на. По­след­њи пут се спо­ми­ње 1528. По­том о ње­му ви­ше не­ма по­ме­на и не зна се да ли jе уби­jен или се упо­ко­jио при­род­ном смр­ћу, а не зна се чак ни гдjе му jе гроб – jед­но­став­но за­ме­ло га jе ври­jе­ме – ка­же исто­ри­чар Пре­драг Ву­кић.

На­кон 1528. го­ди­не, ко­jа се узи­ма као да­тум смр­ти Скен­дер-бе­га, од­но­сно Стан­ка Цр­но­jе­ви­ћа, Цр­но­гор­ски сан­џа­кат се уки­да и по­но­во се при­па­jа Ска­дар­ском сан­џа­ка­ту, ко­jим по­том стољећима упра­вља­jу Бу­ша­тли­jе, по­том­ци Скен­дер-бе­га. Сме­њу­jу се па­ше и ве­зи­ри, на­сле­ђу­jу jе­дан дру­го­га, што, ина­че ни­jе био оби­чаj, или че­ста по­jа­ва у он­да­шњем тур­ском цар­ству (сем Бу­ша­тли­jа, то jе, ко­ли­ко се зна, био оби­чаj jош са­мо у по­ро­ди­ци Мах­мут­бе­го­вић из Пе­ћи, ко­jи су из­гле­да – они су, ка­ко ка­же исто­ри­чар Ву­кић, та­ко твр­ди­ли – та­ко­ђе по­ри­jе­клом од Цр­но­jе­ви­ћа):

– Бу­ша­тли­jе су та­ко упра­вља­ле Ска­дар­ским сан­џа­ка­том ви­ше од три­ста го­ди­на – мо­же се ре­ћи све до 1831, и цр­но­гор­ска исто­ри­jа их не пам­ти по до­бру – ис­ти­че про­фе­сор Ву­кић.

– У ври­jе­ме док jе тра­jао Мо­реj­ски рат из­ме­ђу Ве­не­ци­jе и Тур­ске, Су­леj­ман-па­ша Бу­ша­тли­jа jе 1685. го­ди­не по­ха­рао Це­ти­ње и спа­лио Це­тињ­ски ма­на­стир. У по­ку­ша­jу да га у то­ме спри­jе­чи, гла­со­ви­ти хаj­дуч­ки ха­рам­ба­ша Ба­jо Пи­вља­нин – Ни­ко­лић до­че­као га jе на бр­ду Вр­ти­jељ­ка изнад Це­ти­ња, али jе то био са­мо­у­би­лач­ки акт – у том не­рав­ном бо­jу су по­ги­ну­ли и Ба­jо Пивљанин и сви ње­го­ви са­бор­ци, ко­jи ни­jе­су уз­ма­кли пред не­мjер­љи­во броj­ни­jим не­приjатељем…

Би­ла jе то пр­ва по­ха­ра Це­ти­ња и Це­тињ­ског ма­на­сти­ра, ко­jа се до­го­ди­ла у ма­jу 1685. го­ди­не. Пр­ва, али не и наj­го­ра:

– Мле­ча­ни су три го­ди­не на­кон те пр­ве по­ха­ре, ста­ци­о­ни­ра­ли и сво­jу воj­ну по­са­ду на Це­ти­њу – под­сjе­ћа исто­ри­чар Пре­драг Ву­кић – jер се та­да­шњи це­тињ­ски ми­тро­по­лит Ви­са­ри­он Бориловић – Ба­jи­ца осла­њао на Млет­ке и сма­тра се да jе он био њи­хов ло­jал­ни и вjер­ни савезник.

Тре­ба, ме­ђу­тим, на­по­ме­ну­ти да jе то би­ло ври­jе­ме на­кон те­шког тур­ског по­ра­за под зи­ди­на­ма Бе­ча 1683. го­ди­не ка­да jе рат про­тив Ото­ман­ског цар­ства по­ве­ла та­ко­зва­на Све­та ли­га – коалици­jа че­ти­ри та­да­шње хри­шћан­ске ве­ле­си­ле – Аустри­jе, Пољ­ске, Ру­си­jе и Мле­тач­ке републи­ке.

На про­сто­ру Цр­не Го­ре и при­мор­jа опе­ри­шу углав­ном Мле­ци. Они су, та­ко, 1684. го­ди­не заузели Ри­сан, ко­jи jе у то ври­jе­ме био у ру­ка­ма Ту­ра­ка, а 30. сеп­тем­бра 1687, уз по­моћ црногор­ских и хер­це­го­вач­ких пле­ме­на, осло­бо­ди­ли су и Хер­цег Но­ви, ко­jи jе пу­на два ви­jе­ка био у ру­ка­ма Ту­ра­ка. Мле­ци, ме­ђу­тим, ни­jе­су има­ли то­ли­ко воj­не сна­ге да за­у­зму и бра­не и просторе уну­тар Цр­не Го­ре и Хер­це­го­ви­не. Ве­не­ци­jа jе има­ла до­ста моћ­ну фло­ту, али за­то слаба­шну коп­не­ну воj­ску…

Опа­ки ска­дар­ски ве­зир Су­леj­ман-па­ша Бу­ша­тли­jа се ни­jе по­ми­рио с тим да мле­тач­ка воj­ска столу­jе под Лов­ће­ном и чу­ва Це­ти­ње, па се по­чео спре­ма­ти да и по дру­ги пут уда­ри на црногорску пре­сто­ни­цу. По­ход jе усли­jе­дио у сеп­тем­бру 1592. го­ди­не.

– Зна­jу­ћи да не мо­гу одо­ље­ти тур­скоj си­ли и од­бра­ни­ти Це­ти­ње, Мле­ча­ни су на ври­jе­ме по­ву­кли воj­ску – при­ча да­ље про­фе­сор Ву­кић. – При­jе то­га, они су у по­дру­ме ма­на­стир­ских ко­на­ка по­ста­ви­ли ве­ли­ке ко­ли­чи­не ба­ру­та и му­ни­ци­jе, ра­чу­на­jу­ћи да ће Тур­ци од­мах за­па­ли­ти ма­на­стир и да ће он­да од екс­пло­зи­jе ко­jа ће усли­jе­ди­ти и мно­ги од њих из­ги­ну­ти.

Та­ко jе и би­ло. Ка­да jе Су­леj­ман-па­ша Бу­ша­тли­jа са сво­jом прат­њом до­jа­хао на ко­њу ис­пред Це­тињ­ског ма­на­сти­ра, на­ре­дио jе да се ма­на­стир од­мах за­па­ли не слу­те­ћи шта се на­ла­зи у ма­на­стир­ским ко­на­ци­ма. Усли­jе­ди­ла jе стра­вич­на екс­пло­зи­jа ко­jа jе сил­ног па­шу зба­ци­ла с ко­ња и те­шко га озли­jе­ди­ла, а зна­тан броj ње­го­вих пра­ти­ла­ца jе и из­ги­нуо.

Огор­чен због мле­тач­ке под­ва­ле, Су­леj­ман-па­ша jе на­ре­дио да се Це­тињ­ски ма­на­стир по­рав­на са зе­мљом. Та­ко jе и учи­ње­но, а тур­ска воj­ска се од­мах за­тим по­ву­кла из Це­ти­ња. Це­тињ­ски све­ште­ни­ци ће по­том сто­ло­ва­ти у ма­на­сти­ру Ће­ли­jа до­бр­ска у су­сjед­ном До­бр­ском Се­лу. Це­тињ­ски ми­тро­по­лит Са­ва Ка­лу­ђе­ри­чић Очи­нић, при­мjе­ра ра­ди, ко­jи jе сту­пио на трон Митрополи­jе 1694. го­ди­не, бо­ра­ви­ће у Ће­ли­jи до­бр­скоj и он ће се ту чак и упо­ко­jи­ти 1697. и ту jе и са­хра­њен…

 

Сjу­тра: СИ­ЛАН ЈУ­НАК ДА ЈЕ ЧО­ВЈЕК ТА­КАВ…

 

Извор: Дан

 

Везане виjести:

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу I

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу II

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу III

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу V

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу VIII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IX

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу X

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XI

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу XIII

Фељтон: Трагом необичног крштења на Цетињу IV




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top