Štampa Saveza Sokola o Lužičkim Srbima

Kao sveslovenska organizacija Savez Sokola je pratio rad i sudbinu slovenskih naroda, težeći da sa njima uspostavi što prisniji kontakt. Zbog toga su listovi Saveza Sokola redovno pisali  o  Lužičkim Srbima.

Pesnik Jan Skala osnovao je Lužičko srpske sokole. Sokoli iz Jugoslavije upoznali su se sa njima na svesokolskim sletovima u Pragu 1926. i 1932.  kao i na sletu u Beogradu 1930. U Beogradu su tada pozdravili braću i sestre iz Lužičke Srbije. (1)

Lužičkosrpsko sokolstvo osnovano je 1920. a raspušteno 1933. Bilo je organizovano u dve župe sa 20 jedinica. Održali su 3 sleta : 1924, 1927 i 1931. (2)

Sokoli iz Lužičke Srbije su učestvovali na sletovima u Jugoslaviji.  Od 5 do 9 septembra 1928. održan je u Skoplju VI pokrajinski slet Jugoslovenskog Sokolskog Saveza. Sletu je prisustvovalo mnoštvo članova JSS, čehoslovački sokoli, delegati Lužičkih Srba, poljskog i ruskog sokolstva. (3)

Na slet u Beogradu je  25. juna 1930. doputovalo  izaslanstvo Lužičkih Srba. Na Vidovdan, 28. juna 1930. sokolska povorka je od Slavije išla ulicom kralja Milana, a zatim Aleksandrovom do Kalemegdana. Pred zgradom skupštine bila je tribina na kojoj je bio kralj, kraljica, predsednik vlade … . Na čelu povorke stupalo je starešinstvo Saveza sa sokolskim vođama slavenskih zemalja. Čehoslovaci su nastupali sa zastavom svog Saveza i muzikom na čelu. Za njima su išli Poljaci i Lužički Srbi. Srbi iz Lužice stupali su u nošnjama svog kraja. (4)

Društva Saveza Sokola priređivala su Lužičko-srpske večeri. Sokolsko društvo Soko I u Zagrebu  je 14 marta 1936. priredilo Lužičko-srpsko veče. Veče je otvorio starešina društva Uglješa Pelivanović, koji je u predavanju prikazao položaj  Lužičkih Srba,  kao i njihovu kulturu i istoriju. O Lužičkim Srbima priredio je izložbu Stanković. U koncertnom delu izvođena su dela lužičko-srpskog preporoditelja Bjarnata Krauca i zagrebačkog muzičara Fr. Šidaka. Posle toga prikazani su pomoću dijapozitiva lužičko-srpski krajevi i život stanovništva. Veče je završeno pevanjem  lužičko-srpske himne “Rjana Lužica” i sokolske himne “Hej, Sloveni”. (5)

U sokolskim društvima prikazivani su redovno i filmovi o Lužičkim Srbima. Filmovi „V pokrajinski slet u Skoplju“, „Krunisanje Dušanovo“, „Uskršnji običaji Lužičkih Srba“, „Snežana“, „Zimski sport“ i „Gimnastičke vežbe“ sa velikim uspehom prikazani su u Skoplju, Velesu, Kumanovu, Tetovu, Prizrenu i Štipu. Pretstave su davane u sokolanama, a ponegde radi velike posete, davane su i u bioskopima. Ne samo školska deca i sokolsko članstvo, nego i roditelji i omladina u velikom broju posetili su pretstave. Ukupno 22 pretstave posetilo je 3.990 dece, naraštaja, članstva i drugih. (6)

Listovi Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije pisali su i o istaknutim kulturnim radnicima iz Lužičke Srbije. Doneli su vest o proslavi 75-godišnjice Bjarnata Krauca, koja je proslavljena 5.februara 1936. Nakon Prvog  svetskog rata osnovao je Savez lužičko-srpskih pevačkih društava. Bio je član Češke akademije nauka i umetnosti.  (7)

U članku  „Sudbina malog naroda” u „Sokolskom glasniku“ isticalo se  da su se neprijatelji  narodnog jedinstva  Lužičkih Srba najpre i najžešće okomili na njihove sokole, jer su znali ako sruše “najjači  stup, uz koji se vije i raste  njihova narodna svest” da će uzdrmati i njihovu  egzistenciju. Iz redova katolika  tražili su da se katolički sokoli odvoje od protestanskih.  Nemački nacizam  završio je taj razorni rad raspuštanjem svih sokolskih društava u Srpskoj Lužici, zaplenio njihova imanja i internirao njihove vođe.  U članku se isticalo : „Napisali smo ovo povodom pomenutog jubileja Bjarnarda Krauca, želeći da upozorimo na tešku sudbinu naše braće u dalekoj Srpskoj Lužici. I sećajući se njih, mi se ujedno sećamo i druge naše braće, … Sećajući se tako jednih i drugih, kojima na žalost danas ne možemo ničim da pomognemo i da im olakšamo njihovu tešku sudbinu, mi im poručujemo, da su naša srca s njihovima za uvek vezana vrućom bratskom ljubavlju i osećajima krvnog bratstva i da ih nećemo nikada zaboraviti. … Jer kako to Tirš uči, svaki narod, što god je manji, mora tim više da jača svoju otpornost i svoju odbanbenu snagu. Svoj izdanak, svoj rod i svoju postojbinu moramo sami čuvati i braniti, jer sudbina jednog naroda ovisi o njemu samome ! Sudbina ove naše braće nameće nam stoga da se upitamo, da li smo svi mi svesni, što za jedan narod znači njegova vlastita domovina i što za taj narod znači njegova nacionalna i državna sloboda ? Da li mi ovu slobodu izgrađujemo ili rušimo, i da li je možda ne rušimo mi sami, a ne naši neprijatelji ? …. Setimo se zato dalekog ostatka nekada tako silnih polapskih Slovena; setimo se Srpske Lužice i njenih sinova, “ (8)

Savez lužičko-srpskog Sokolstva morao je 9 aprila 1933. likvidirati svoje jedinice. Obustavljen je i list „Serbske novine”. Bivša sokolska društva u katoličkom delu Lužice pretvorena su u podružnice nemačkih katoličkih gimnastičkih društava. U Radvoru održan je slet svih lužičko-srpskih društava udruženih u „Domovini”. U  članku „Lužica u okviru Nemačke” se ističe : „Ovo što smo ovde izneli ne znači umešavanje u nemačke unutrašnje prilike, niti ovo pretstavlja bilo kakav napadaj na ma koga, ali kada se radi o životu jednog malog slovenskog naroda i o njegovoj kulturi, … držimo, da je dopušteno da se o tome nešto kaže. … Niko stoga ne može da nam zameri da se zauzimamo za narod, koji zaslužuje svaku pomoć.”(8)

Kao sveslovenska organizacija Savez Sokola je pratio rad i sudbinu slovenskih naroda, težeći da sa njima uspostavi što prisniji kontakt. Zbog toga su listovi Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije redovno pisali o Lužičkim Srbima, njihovim prilikama i njihovoj sudbini. Sokoli iz Lužičke Srbije su učestvovali na sletovima u Jugoslaviji, kako pokrajinskim tako i na sletu u Beogradu 1930. Sokolska društva priređivala su Lužičko-srpske večeri. U sokolskim društvima prikazivani su filmovi o Lužičkim Srbima. U članku  „Sudbina malog naroda” u „Sokolskom glasniku“ isticalo se da su se neprijatelji narodnog jedinstva  okomili na njihove sokole,  jer su znali da ako sruše “najjači  stup, uz koji se vije i raste  njihova narodna svest” da će uzdrmati i njihovu  egzistenciju. Sudbina Lužičkih Srba bila je primer šta može da se dogodi i tadašnjoj Jugoslaviji. Sokoli su smatrali da se zauzimaju za narod koji zaslužuje pomoć. Posle obnove svog rada devedesetih godina 20 veka Sokolsko društvo Beograd-Matica priredilo je predavanja književnika Vlade Jankovića o   Lužičkim Srbima.

Piše: Saša Nedeljković član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene  :

1. „Sudbina malog naroda”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21. februara 1936, br. 8, str. 1;
2. „ Lužičkosrpsko sokolstvo”, „Bratstvo”, Osijek, 15 septembra 1938, br. 9, str. 182;
3. „Jugoslovenski sokolski kalendar 1930”, u Ljubljani 1929, str. 80;
4. Uredio Ante Brozović, „Sokolski Zbornik Godina I”, Beograd 1934, str. 287, 288, 298, 304;
5. „Lužičko-srpsko veče Sokola I u Zagrebu”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 27 marta 1936, br. 13, str. 3;
6. „Uzani film u sokolskoj župi-Skoplje“, „Sokolska Prosveta”, Beograd, septembar 1938, br.7, str. 235;
7. „75-godišnjice Bjarnata Krauca”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 14 februara 1936, br. 7, str. 4;
8. „Sudbina malog naroda”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21. februara 1936, br. 8, str. 1;
9. „Lužica u okviru Nemačke”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 3 april 1936, br. 14, str. 1;

Vezane vijesti:

Nedeljković: Pripreme i učešće Saveza Sokola kraljevine …

Sokoli u borbi protiv klerikalizma u Zapadnoj Hercegovini …

Rad Savez Sokola u duhu slovenske uzajamnosti | Jadovno 1941.

Pripreme i učešće Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije u …

Borba Sokolskog društva u Imotskom | Jadovno 1941.

SOKOLSKA POMOĆ NEVOLjNIMA | Jadovno 1941.

Savez Sokola na programu radija | Jadovno 1941.

O sudbini članova Saveza sokola u logoru Jasenovac | Jadovno …

Napad na Sokolska društva u Banovini Hrvatskoj | Jadovno 1941.

Sokolska župa Sarajevo | Jadovno 1941.