Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Штампа Савеза Сокола о Лужичким Србима

Датум објаве: уторак, 20 јуна, 2017
Величина слова: A- A+
Слет у Београду 1930. године
Слет у Београду 1930. године

Као свесловенска организација Савез Сокола је пратио рад и судбину словенских народа, тежећи да са њима успостави што приснији контакт. Због тога су листови Савеза Сокола редовно писали  о  Лужичким Србима.

Песник Јан Скала основао је Лужичко српске соколе. Соколи из Југославије упознали су се са њима на свесоколским слетовима у Прагу 1926. и 1932.  као и на слету у Београду 1930. У Београду су тада поздравили браћу и сестре из Лужичке Србије. (1)

Лужичкосрпско соколство основано је 1920. а распуштено 1933. Било је организовано у две жупе са 20 јединица. Одржали су 3 слета : 1924, 1927 и 1931. (2)

Соколи из Лужичке Србије су учествовали на слетовима у Југославији.  Од 5 до 9 септембра 1928. одржан је у Скопљу VI покрајински слет Југословенског Соколског Савеза. Слету је присуствовало мноштво чланова ЈСС, чехословачки соколи, делегати Лужичких Срба, пољског и руског соколства. (3)

На слет у Београду је  25. јуна 1930. допутовало  изасланство Лужичких Срба. На Видовдан, 28. јуна 1930. соколска поворка је од Славије ишла улицом краља Милана, а затим Александровом до Калемегдана. Пред зградом скупштине била је трибина на којој је био краљ, краљица, председник владе … . На челу поворке ступало је старешинство Савеза са соколским вођама славенских земаља. Чехословаци су наступали са заставом свог Савеза и музиком на челу. За њима су ишли Пољаци и Лужички Срби. Срби из Лужице ступали су у ношњама свог краја. (4)

Друштва Савеза Сокола приређивала су Лужичко-српске вечери. Соколско друштво Соко I у Загребу  је 14 марта 1936. приредило Лужичко-српско вече. Вече је отворио старешина друштва Угљеша Пеливановић, који је у предавању приказао положај  Лужичких Срба,  као и њихову културу и историју. О Лужичким Србима приредио је изложбу Станковић. У концертном делу извођена су дела лужичко-српског препородитеља Бјарната Крауца и загребачког музичара Фр. Шидака. После тога приказани су помоћу дијапозитива лужичко-српски крајеви и живот становништва. Вече је завршено певањем  лужичко-српске химне “Рјана Лужица” и соколске химне “Хеј, Словени”. (5)

Соколи пред спомеником Кнезу Мухајлу за време слета
Соколи пред спомеником Кнезу Мухајлу за време слета

У соколским друштвима приказивани су редовно и филмови о Лужичким Србима. Филмови „V покрајински слет у Скопљу“, „Крунисање Душаново“, „Ускршњи обичаји Лужичких Срба“, „Снежана“, „Зимски спорт“ и „Гимнастичке вежбе“ са великим успехом приказани су у Скопљу, Велесу, Куманову, Тетову, Призрену и Штипу. Претставе су даване у соколанама, а понегде ради велике посете, даване су и у биоскопима. Не само школска деца и соколско чланство, него и родитељи и омладина у великом броју посетили су претставе. Укупно 22 претставе посетило је 3.990 деце, нараштаја, чланства и других. (6)

Листови Савеза Сокола краљевине Југославије писали су и о истакнутим културним радницима из Лужичке Србије. Донели су вест о прослави 75-годишњице Бјарната Крауца, која је прослављена 5.фебруара 1936. Након Првог  светског рата основао је Савез лужичко-српских певачких друштава. Био је члан Чешке академије наука и уметности.  (7)

У чланку  „Судбина малог народа” у „Соколском гласнику“ истицало се  да су се непријатељи  народног јединства  Лужичких Срба најпре и најжешће окомили на њихове соколе, јер су знали ако сруше “најјачи  ступ, уз који се вије и расте  њихова народна свест” да ће уздрмати и њихову  егзистенцију. Из редова католика  тражили су да се католички соколи одвоје од протестанских.  Немачки нацизам  завршио је тај разорни рад распуштањем свих соколских друштава у Српској Лужици, запленио њихова имања и интернирао њихове вође.  У чланку се истицало : „Написали смо ово поводом поменутог јубилеја Бјарнарда Крауца, желећи да упозоримо на тешку судбину наше браће у далекој Српској Лужици. И сећајући се њих, ми се уједно сећамо и друге наше браће, … Сећајући се тако једних и других, којима на жалост данас не можемо ничим да помогнемо и да им олакшамо њихову тешку судбину, ми им поручујемо, да су наша срца с њиховима за увек везана врућом братском љубављу и осећајима крвног братства и да их нећемо никада заборавити. … Јер како то Тирш учи, сваки народ, што год је мањи, мора тим више да јача своју отпорност и своју одбанбену снагу. Свој изданак, свој род и своју постојбину морамо сами чувати и бранити, јер судбина једног народа овиси о њему самоме ! Судбина ове наше браће намеће нам стога да се упитамо, да ли смо сви ми свесни, што за један народ значи његова властита домовина и што за тај народ значи његова национална и државна слобода ? Да ли ми ову слободу изграђујемо или рушимо, и да ли је можда не рушимо ми сами, а не наши непријатељи ? …. Сетимо се зато далеког остатка некада тако силних полапских Словена; сетимо се Српске Лужице и њених синова, “ (8)

Савез лужичко-српског Соколства морао је 9 априла 1933. ликвидирати своје јединице. Обустављен је и лист Сербске новине”. Бивша соколска друштва у католичком делу Лужице претворена су у подружнице немачких католичких гимнастичких друштава. У Радвору одржан је слет свих лужичко-српских друштава удружених у Домовини”. У  чланку „Лужица у оквиру Немачке” се истиче : „Ово што смо овде изнели не значи умешавање у немачке унутрашње прилике, нити ово претставља било какав нападај на ма кога, али када се ради о животу једног малог словенског народа и о његовој култури, … држимо, да је допуштено да се о томе нешто каже. … Нико стога не може да нам замери да се заузимамо за народ, који заслужује сваку помоћ.”(8)

Као свесловенска организација Савез Сокола је пратио рад и судбину словенских народа, тежећи да са њима успостави што приснији контакт. Због тога су листови Савеза Сокола краљевине Југославије редовно писали о Лужичким Србима, њиховим приликама и њиховој судбини. Соколи из Лужичке Србије су учествовали на слетовима у Југославији, како покрајинским тако и на слету у Београду 1930. Соколска друштва приређивала су Лужичко-српске вечери. У соколским друштвима приказивани су филмови о Лужичким Србима. У чланку  „Судбина малог народа” у „Соколском гласнику“ истицало се да су се непријатељи народног јединства  окомили на њихове соколе,  јер су знали да ако сруше “најјачи  ступ, уз који се вије и расте  њихова народна свест” да ће уздрмати и њихову  егзистенцију. Судбина Лужичких Срба била је пример шта може да се догоди и тадашњој Југославији. Соколи су сматрали да се заузимају за народ који заслужује помоћ. После обнове свог рада деведесетих година 20 века Соколско друштво Београд-Матица приредило је предавања књижевника Владе Јанковића о   Лужичким Србима.

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене  :

  1. „Судбина малог народа”, „Соколски гласник“, Љубљана, 21. фебруара 1936, бр. 8, стр. 1;
  2. „ Лужичкосрпско соколство”, Братство”, Осијек, 15 септембра 1938, бр. 9, стр. 182;
  3. „Југословенски соколски календар 1930”, у Љубљани 1929, стр. 80;
  4. Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник Година I”, Београд 1934, стр. 287, 288, 298, 304;
  5. „Лужичко-српско вече Сокола I у Загребу”, Соколски Гласник”, Љубљана, 27 марта 1936, бр. 13, стр. 3;
  6. „Узани филм у соколској жупи-Скопље“, Соколска Просвета”, Београд, септембар 1938, бр.7, стр. 235;
  7. „75-годишњице Бјарната Крауца”, „Соколски гласник“, Љубљана, 14 фебруара 1936, бр. 7, стр. 4;
  8. „Судбина малог народа”, „Соколски гласник“, Љубљана, 21. фебруара 1936, бр. 8, стр. 1;
  9. „Лужица у оквиру Немачке”, „Соколски гласник“, Љубљана, 3 април 1936, бр. 14, стр. 1;

Везане вијести:

Недељковић: Припреме и учешће Савеза Сокола краљевине …

Соколи у борби против клерикализма у Западној Херцеговини …

Рад Савез Сокола у духу словенске узајамности | Јадовно 1941.

Припреме и учешће Савеза Сокола краљевине Југославије у …

Борба Соколског друштва у Имотском | Јадовно 1941.

СОКОЛСКА ПОМОЋ НЕВОЉНИМА | Јадовно 1941.

Савез Сокола на програму радија | Јадовно 1941.

О судбини чланова Савеза сокола у логору Јасеновац | Јадовно …

Напад на Соколска друштва у Бановини Хрватској | Јадовно 1941.

Соколска жупа Сарајево | Јадовно 1941.




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top