Šta SANU ima protiv knjige o kleroffašizmu u NDH?

Izdavačka kuća „Gambit” iz Jagodine objavila je, prvi put, djelo akademika prof. dr Viktora Novaka „Magnum crimen”, s dva poglavlja, koja su do sada izostavljana. „Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj“ je knjiga o razvoju klerikalizma u Hrvatskoj od kraja 19. veka do kraja Drugog svjetskog rata Viktor Novak je bio hrvatski rimokatolički sveštenik […]

Izdavačka kuća „Gambit” iz Jagodine objavila je, prvi put, djelo akademika prof. dr Viktora Novaka „Magnum crimen”, s dva poglavlja, koja su do sada izostavljana.

„Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj“ je knjiga o razvoju klerikalizma u Hrvatskoj od kraja 19. veka do kraja Drugog svjetskog rata

Viktor Novak je bio hrvatski rimokatolički sveštenik i profesor Univerziteta u Beogradu, šef Istorijskog instituta SANU i član Jugoslovenske akademije nauka i umjetnosti u Zagrebu. Knjiga je prvi put izdata u Zagrebu 1948. godine. Novak je na 1119 stranica predstavio razvoj klerikalizma u Hrvatskoj od početka 20 vijeka do kraja Drugog svjetskog rata, opširno dokumentujuću zločine rimokatoličkog klera, tokom genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH.

Neposredno po izlasku iz štampe, vatikanska kurija je anatemisala knjigu i stavila je na Index librorum prohibitorum (Spisak zabranjenih knjiga).

Knjiga je, zahvaljujući daru od 80.000 evra jednog bogatog Srbina, štampana na engleskom jeziku u dva toma. Predgovor je napisao akademik Vasilije Krestić, a pogovor akademik Milorad Ekmečić. Darodavac je očekivao da će SANU, kroz redovnu razmjenu, ovu knjigu razaslati po svijetu. To se nije dogodilo. Novinar Politike je razgovarao sa akademikom Vasilijem Krestićem (1932), koji je otkrio dva neobjavljena poglavlja, priredio knjigu i napisao predgovor.

Kako je došlo do štampanja ovog izdanja knjige „Magnum crimen” (Veliki zločin), koja je štampana u Zagrebu 1948. godine?

Naš čovek koji živi u inostranstvu, dobro situiran, želeo je da učini nešto dobro za svoju zemlju i svoj narod. Kada je video da je Hrvatska podigla optužnicu protiv Srbije za genocid, smatrao je da svet treba obavestiti, ako već ne zna, o ustaškim zločinima nad Srbima za vreme NDH. Odlučio je da finansira objavljivanje knjige „Magnum crimen”, na engleskom jeziku, jer ona na najbolji način govori o „znanim i neznanim žrtvama klerofašizma”.

U ovom izdanju, prvi put, pojavljuju se dva nova poglavlja. Gde ste ih otkrili?

Pre više godina, u rukopisnoj zaostavštini akademika Novaka, koja se nalazi u Arhivu SANU, našao sam dva poglavlja, koja su iz prvog i drugog srpskog izdanja knjige „Magnum crimen” na zahtev Vladimira Bakarića i Maksa Baće bila izostavljena, jer je u njima razobličena pogubna delatnost Hrvatske rimokatoličke crkve pre izbijanja Drugog svetskog rata. Tako je ovo englesko izdanje, zapravo, prvo potpuno izdanje Novakove knjige, kojom je, kako je u njenom podnaslovu rečeno, obuhvaćeno pola veka hrvatskog klerikalizma.

Zašto SANU nije htela knjigu da šalje u razmenu?

Nekoliko meseci pre nego što se iz štampe pojavilo englesko izdanje Novakove knjige, u SANU se proneo glas da Izvršni odbor, koji čine: predsednik Nikola Hajdin, potpredsednici Ljubiša Rakić i Nikola Tasić, i generalni sekretar Dimitrije Stefanović – neće dozvoliti da knjiga ide posredstvom Biblioteke SANU u razmenu s naučnim ustanovama s kojim SANU inače obavlja redovnu razmenu. Zbog toga sam razgovarao s generalnim sekretarom Stefanovićem. Shvatio sam da je problem sama knjiga, njen naslov i njen sadržaj, da se Izvršni odbor uplašio da stane iza dela koje naučno proverenim činjenicama razobličava hrvatski klerofašizam i genocid. Izvršni odbor je, potom, nekoliko meseci odbijao da se izjasni: da li će dozvoliti ili sprečiti bibliotečku razmenu Novakove knjige „Magnum crimen”.

Da li se Izvršni odbor i ranije mešao u rad Biblioteke SANU?

Nikada. Biblioteka SANU ima svoj Stručni savet koji je po Statutu nadležan za sve značajnije bibliotečke poslove. Međutim, ovog puta, Izvršni odbor postavio se u nadređeni položaj prema Stručnom savetu, kojeg je sasvim zaobišao, i mimo Statuta SANU, preuzeo njegove nadležnosti s namerom da osujeti odlazak knjige „Magnum crimen” u inostrane biblioteke.

Da li ste razgovarali sa predsednikom SANU, Nikolom Hajdinom?

Znajući da je Hajdin protiv toga da se SANU upliće u dnevnu politiku, stavio sam mu do znanja da distribucija knjige „Magnum crimen” nije dnevnopolitičko pitanje, već strateško nacionalno i naučno pitanje. Pitao sam ga da li je moguće da on, kao predsednik akademije ne oseća potrebu da SANU jednim naučnim delom, kakvo je Novakovo, iza kojeg su stala tri akademika i čitavo Odeljenje istorijskih nauka, da svoj doprinos otkrivanju istine o genocidu, počinjenom nad Srbima, u NDH.

Šta je Hajdin odgovorio?

Posle priče o tome da je reč o drugom izdanju, pa o reprintu, Hajdin je, u tom razgovoru, rekao da SANU ne može da dozvoli razmenu Novakove knjige zato što Statut propisuje da u razmenu mogu da idu samo akademijina izdanja. Čuvši to, i znajući za takvu odredbu Statuta, rekao sam mu ono što je Izvršnom odboru napisao i sekretar Odeljenja istorijskih nauka: da je i do sada, mnogo puta, ta odredba, u vreme ranijih predsednika – Kanazira, Medakovića i Despića, ignorisana, jer se više vodilo računa o naučnim i nacionalnim interesima nego o nekim propisima. Hajdin je odgovorio da, ako su ranije pravljeni presedani, on neće da dozvoli da se oni ponavljaju.

I šta sada, kakva će biti sudbina štampanih knjiga?

Izvršni odbor je pokazao da ga ne zanima mišljenje najkompetentnijih članova SANU iz Odeljenja istorijskih nauka o knjizi „Magnum crimen”. Mostograditelj, medicinar, preistorijski arheolog i muzikolog, pokazalo se, važniji je od istoričara i njihovog znanja i mišljenja. Svojom odlukom, oni su počinili, svojevrstan, knjigocid, jer englesko izdanje dela „Magnum crimen”, sada će, najverovatnije, završiti u nekom magacinu ili na otpadu.

Jedan naš čitalac je predložio, čitajući tekst na internetu, da se knjiga objavi u elektronskom obliku i tako pošalje u svet. Šta mislite o ovoj ideji?

Videćemo. Tražimo način da knjiga ne propadne. Razmotrićemo sve mogućnosti.

Ima li racionalnog objašnjenja za ovakvo ponašanje Izvršnog odbora SANU?

Opterećeni iracionalnim strahom od svega što je srpsko, lišeni nacionalnog osećanja, nesposobni da ocene šta je korisno za SANU, za srpski narod i za državu, Izvršni odbor doneo je odluku koja je sramotna ne samo za njih, već i za čitavu SANU i za sve njene članove. Možda će Hajdin i njegovi poslušnici, dobiti pohvale, aplauze i priznanja. Možda će zaslužiti da postanu članovi HAZU. Ostaje pitanje da li će i kako će na ovu odluku reagovati članovi SANU.

Autor: ZORAN RADISAVLjEVIĆ

Izvor: FRONTAL.RS