Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Bilo je neophodno da priču o Dari i Budi i stradanju našeg naroda u Jasenovcu kompletiram sa onim šta je bilo posle. Zato smo otvaranje serije smestili u zadarsku kristalnu noć, 50 godina kasnije kad je došlo do masovnog paljenja srpskih kuća i radnji, što je najavilo povratak fašizma među hrvatski živalj, otkriva za Sputnjik Predrag Gaga Antonijević.
Bilo je neophodno da priču o Dari i Budi i stradanju našeg naroda u Jasenovcu kompletiram sa onim šta je bilo posle. Zato smo otvaranje serije smestili u zadarsku kristalnu noć, 50 godina kasnije kad je došlo do masovnog paljenja srpskih kuća i radnji, što je najavilo povratak fašizma među hrvatski živalj, otkriva za Sputnjik Predrag Gaga Antonijević.
„Neka od te dece su preživela, velika većina njih je podignuta u hrvatsko-katoličkim porodicama. Mnogi od njih su, poput Božidarke Frajt, dugo mislili da su Hrvati, da bi kasnije ustanovili ko su, šta su i odakle su. Bilo mi je bitno da se Dara i Buda sretnu pedeset godina kasnije zato što ćemo kroz taj susret videti koje su sve druge posledice. osim onih stradalnika koji su životom platili, pratile naš narod posle genocida počinjenog nad Srbima, Jevrejima i Romima u drugom svetskom ratu od strane fašističke Hrvatske.“
Poznati reditelj kaže da je početak snimanja scena za potrebe tv serije planiran za oktobar, na lokacijama u Baru ili Tivtu, po okončanju turističke sezone. Prema njegovim rečima, pored dodatnih scena biće i skraćivanja filmske priče.
„Iz priče koju ste gledali u filmu ’Dara iz Jasenovca‘ izvadio sam pola sata zarad boljeg ritma i kondenzovanije naracije filma“, objašnjava reditelj.
Darina epopeja u „zadarskoj kristalnoj noći“
On smatra da je važno povezivanje vremena Drugog svetskog rata i sukoba devedesetih na tlu nekadašnje Jugoslavije, budući da se istorijski krugovi vrte i vraćaju se.
„Važno je setiti se da je dosta optužbi palo na račun srpskog naroda u poslednjim građanskim ratovima u Jugoslaviji. Imate onu staru izreku koja kaže ’koga su zmije ujedale, i guštera se plaši‘. Naravno da je srpski narod prepoznao povratak fašizma u Hrvatsku i naravno da je znao šta da očekuje. Setimo se recimo kongresa HDZ-a na kojem Tuđman decidirano kaže da je Pavelićeva NDH između ostalog bila i plod osećanja hrvatskog naroda. Nije to dakle bila samo šačica političara i fašista. Tuđman je nedvosmisleno povukao znak jednakosti između ustaša i emocija koje su dominirale u hrvatskom korpusu tada i koje nažalost dominiraju i sada“, smatra Antonijević.
Za izbor glumice koja igra Daru posle 50 godina, Mirjane Karanović, reditelj kaže da je – prirodan.
„Presrećan sam zbog toga, Mira je genijalna glumica, mi smo dugogodišnji i saradnici i prijatelji i moram da priznam da ne znam ko bi to drugi bolje od Mire odigrao. Sa nestrpljenjem očekujem snimanje.“
Na pitanje zašto se sam nije rukovodio izrekom „koga su zmije ujedale…“ nego je umesto toga nastavio da snima, iako su ga mnogi dočekali na nož, domaći i strani, proglasivši ga propagandistom, Antonijević smireno nabraja uspehe koje je film „Dara iz Jasenovca“ uprkos svemu tome pobrao u svetu:
Film već ispunio misiju
„Film je već ispunio svoju misiju, sa velikim uspehom je prikazan u bioskopima u Americi i u širokoj distribuciji. Bili smo čak 18. na boks-ofisovoj listi po zaradi, što je nezapamćen rezultat za srpski film. Potom je bio na kablu u Americi i sad će biti na ’Epl‘ platformi. I to nije sve: jedna velika zemlja uskoro će prikazati film u udarnom terminu na njihovoj televiziji, ali neka za sada ostane tajna o kojoj je zemlji reč.
A što se tiče ovdašnjih reakcija, očekivali smo ih, ali malo nas je iznenadio bes nekih domaćih autošovinista što se ovakav film uopšte pojavio. Ne znam nikog normalnog ko bi rekao da je taj film srpska propaganda budući da u njemu ne postoji nijedan događaj niti scena koja je plod fikcije ili laži. Sve je to – istinito. Međutim, očigledno je da je taj bes i potreba da se Srbi pljuju po svaku cenu neke zaslepeo. Ja jesam za pluralizam mišljenja, ali ne može se oko nekih nespornih činjenica praviti neka vrsta lažne rasprave. Očigledno je da je neophodno da mi radimo to što radimo, da se ipak neka naša priča čuje, a drugi će i te kako aktivno da rade protiv toga. Ja nikad ni pod kakvim uslovima ne bih pristao da se potpuno eliminiše krivica Srba u ovim poslednjim ratovima – jer nje je bilo i to je nesporno. Ali u isto vreme nama hoće pošto-poto da oduzmu pravo da budemo žrtve, bilo kad i bilo gde“, kaže za Sputnjikovu „Orbitu kulture“ reditelj Antonijević.
Izvor: IN4S
One Response
Premda je prošlo dvadeset osam godina, jasno se sjećam kad je zapravo prestalo vrijediti sve što sam dotad znao o ljudskoj prirodi. Pripijen sam stajao uza zid kod Studentskog kluba u Zadru, gledajući kako se izbezumljena rulja valja ulicama, razbija izloge i pomamno grabi konzerve, cigarete, cipele, košulje, posteljinu, zavjese, pegle, stolice, lustere, čak i, za ne vjerovati, knjige. Ljudi su trčali opijeni od radosti noseći u naručjima tanjure, lonce, haljine, televizore, telefone, zimske salame, ukiseljenu ciklu, vinjake, bombonijere, gramofonske ploče i tepihe. Do sljedećeg jutra opljačkano je više od devedeset srpskih dućana i kafića.