Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Шта је било са Даром у задарској „кристалној ноћи“: Антонијевић о наставку усташког пакла

Датум објаве: уторак, 20 јула, 2021
Величина слова: A- A+
Било је неопходно да причу о Дари и Буди и страдању нашег народа у Јасеновцу комплетирам са оним шта је било после. Зато смо отварање серије сместили у задарску кристалну ноћ, 50 година касније кад је дошло до масовног паљења српских кућа и радњи, што је најавило повратак фашизма међу хрватски живаљ, открива за Спутњик Предраг Гага Антонијевић.
Биљана Чекић у филму Дара из Јасеновца; Снимак екрана

Било је неопходно да причу о Дари и Буди и страдању нашег народа у Јасеновцу комплетирам са оним шта је било после. Зато смо отварање серије сместили у задарску кристалну ноћ, 50 година касније кад је дошло до масовног паљења српских кућа и радњи, што је најавило повратак фашизма међу хрватски живаљ, открива за Спутњик Предраг Гага Антонијевић.

Нека од те деце су преживела, велика већина њих је подигнута у хрватско-католичким породицама. Многи од њих су, попут Божидарке Фрајт, дуго мислили да су Хрвати, да би касније установили ко су, шта су и одакле су. Било ми је битно да се Дара и Буда сретну педесет година касније зато што ћемо кроз тај сусрет видети које су све друге последице. осим оних страдалника који су животом платили, пратиле наш народ после геноцида почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима у другом светском рату од стране фашистичке Хрватске.“

Предраг Гага Антонијевић, редитељ филма „Дара из Јасеновца“

Познати редитељ каже да је почетак снимања сцена за потребе тв серије планиран за октобар, на локацијама у Бару или Тивту, по окончању туристичке сезоне. Према његовим речима, поред додатних сцена биће и скраћивања филмске приче.

„Из приче коју сте гледали у филму ’Дара из Јасеновца‘ извадио сам пола сата зарад бољег ритма и кондензованије нарације филма“, објашњава редитељ.

Дарина епопеја у „задарској кристалној ноћи“

Он сматра да је важно повезивање времена Другог светског рата и сукоба деведесетих на тлу некадашње Југославије, будући да се историјски кругови врте и враћају се.

Важно је сетити се да је доста оптужби пало на рачун српског народа у последњим грађанским ратовима у Југославији. Имате ону стару изреку која каже ’кога су змије уједале, и гуштера се плаши‘. Наравно да је српски народ препознао повратак фашизма у Хрватску и наравно да је знао шта да очекује. Сетимо се рецимо конгреса ХДЗ-а на којем Туђман децидирано каже да је Павелићева НДХ између осталог била и плод осећања хрватског народа. Није то дакле била само шачица политичара и фашиста. Туђман је недвосмислено повукао знак једнакости између усташа и емоција које су доминирале у хрватском корпусу тада и које нажалост доминирају и сада“, сматра Антонијевић.

За избор глумице која игра Дару после 50 година, Мирјане Карановић, редитељ каже да је – природан.

Пресрећан сам због тога, Мира је генијална глумица, ми смо дугогодишњи и сарадници и пријатељи и морам да признам да не знам ко би то други боље од Мире одиграо. Са нестрпљењем очекујем снимање.

На питање зашто се сам није руководио изреком „кога су змије уједале…“ него је уместо тога наставио да снима, иако су га многи дочекали на нож, домаћи и страни, прогласивши га пропагандистом, Антонијевић смирено набраја успехе које је филм „Дара из Јасеновца“ упркос свему томе побрао у свету:

Филм већ испунио мисију

Филм је већ испунио своју мисију, са великим успехом је приказан у биоскопима у Америци и у широкој дистрибуцији. Били смо чак 18. на бокс-офисовој листи по заради, што је незапамћен резултат за српски филм. Потом је био на каблу у Америци и сад ће бити на ’Епл‘ платформи. И то није све: једна велика земља ускоро ће приказати филм у ударном термину на њиховој телевизији, али нека за сада остане тајна о којој је земљи реч.

А што се тиче овдашњих реакција, очекивали смо их, али мало нас је изненадио бес неких домаћих аутошовиниста што се овакав филм уопште појавио. Не знам никог нормалног ко би рекао да је тај филм српска пропаганда будући да у њему не постоји ниједан догађај нити сцена која је плод фикције или лажи. Све је то – истинито. Међутим, очигледно је да је тај бес и потреба да се Срби пљују по сваку цену неке заслепео. Ја јесам за плурализам мишљења, али не може се око неких неспорних чињеница правити нека врста лажне расправе. Очигледно је да је неопходно да ми радимо то што радимо, да се ипак нека наша прича чује, а други ће и те како активно да раде против тога. Ја никад ни под каквим условима не бих пристао да се потпуно елиминише кривица Срба у овим последњим ратовима – јер ње је било и то је неспорно. Али у исто време нама хоће пошто-пото да одузму право да будемо жртве, било кад и било где“, каже за Спутњикову „Орбиту културе“ редитељ Антонијевић.

Извор: ИН4С

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Један одговор на „Шта је било са Даром у задарској „кристалној ноћи“: Антонијевић о наставку усташког пакла“

Jovan Grkinić каже:

Premda je prošlo dvadeset osam godina, jasno se sjećam kad je zapravo prestalo vrijediti sve što sam dotad znao o ljudskoj prirodi. Pripijen sam stajao uza zid kod Studentskog kluba u Zadru, gledajući kako se izbezumljena rulja valja ulicama, razbija izloge i pomamno grabi konzerve, cigarete, cipele, košulje, posteljinu, zavjese, pegle, stolice, lustere, čak i, za ne vjerovati, knjige. Ljudi su trčali opijeni od radosti noseći u naručjima tanjure, lonce, haljine, televizore, telefone, zimske salame, ukiseljenu ciklu, vinjake, bombonijere, gramofonske ploče i tepihe. Do sljedećeg jutra opljačkano je više od devedeset srpskih dućana i kafića.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top