Српски новинари нестали у рејону команде Љимаја и Харадинаја

Некадашњи шеф америчке дипломатске посматрачке мисије на Косову /КДОМ/ Шон Бернс рекао је да су два српска новинара Ранко Перенић и Ђуро Славуј нестали у рејону команде Фатмира Љимаја и Рамуша Харадинаја 1998. године.

„Када смо обилазили терен долазили смо у контакт са војницима `ОВК`, а посредством њих са командантима, увек смо их питали о несталој екипи Радио Приштине. Никада нисмо добили задовољавајући одговор“, рекао је Бернс за „Досије“ Удружења новинара Србије /УНС/.

Он је рекао да му се чини да је љета 1998. године у регији, у којој су киднаповани српски новинари, највише утицаја имао Фатмир Љимај.

„Исто тако, до те локације долазиле су и јединице под контролом Рамуша Харадинаја, чија су доминантна зона утицаја били Пећ, Дечани и Јуник, па нисте знали с ким имате посла и ко стварно има моћ“, навео је Бернс.

Он је додао да се, након октобарског договора 1998. године, два пута мјесечно састајао са вишим лидерима ОВК и покретао ову тему, нарочито у разговору са Јакубом Краснићијем, Рам Бујом и Сокољом Башотом.

„Они су ми рутински одговарали да ништа не знају, да ће истражити, провјерити са командантима. Не знам да ли су то урадили, али ми нисмо добили никакве информације“, објаснио је Бернс.

На питања о околностима под којима је сазнао да је екипа Радио Приштине нестала 21. августа 1998. обављајући радни задатак, бивши амерички дипломата каже да их је тада контактирала Амбасада САД из Београда, те да јој се вјероватно Влада Србије обратила за помоћ.

Он је испричао да се једном приликом пријатељ породице Перенић, косовски Албанац, који је имао неке везе са људима из такозване ОВК, понудио да га одведу до локалних лидера „ОВК“ да са њима разговара.

„Тврдио је да може да помогне. Организовали смо састанак, али без резултата. Након рата, када сам се вратио на Косово сазнао сам да је тај Албанац убијен“, додао је Бернс, за вријеме чијег је боравка на Косову и Метохији убијен један новинар, а киднаповано троје.

Истичући да све породице, без обзира на етничку припадност, заслужују да се сазна истина, Бернс, ипак, није оптимиста да ће породице отетих новинара икада сазнати шта се тачно догодило.

„Јасно ми је да су обојица умрли, али како се то догодило, да ли су отети у Великој Хочи и некуд одведени, може да се сазна само ако неко ко је био у `ОВК` иступи и каже, а сумњам да ће до тога доћи. Друга, веома магловита могућност јесте да када Специјални суд у Хагу спроведе сопствену истрагу дође до неких информација. Али, то је на дугом штапу“, додао је Бернс.

Када је ријеч о извјештају швајцарског сенатора Дика Мартија, Бернс тврди да никада није чуо о „жутој кући“ и трговини људским органима и да га је тај извјештај изненадио, али да су сви представници међународних снага и НАТО били свјесни да су људи нестајали тог љета 1999. године.

„Био сам свјестан, као и командант НАТО-а Мајкл Џексон, представници других мисија, а нарочито Британци, да су људи нестајали тога љета, највише у региону Метохије. О томе су нас извјештавале НАТО трупе, Нијемци који су били у Призрену, Шпанци и Италијани у Пећи, тако да смо знали да се нешто дешава. Наша претпоставка је била да је ријеч о одмазди. Мартијев извјештај нуди могуће објашњење, али не знам да ли су те ствари тачне“, рекао је он.

УНС напомиње у саопштењу да је укупно, током и након рата на Косову и Метохији, убијено је и киднаповано 14 новинара, те да међународне мисије нису спровеле ефикасну истрагу и убице и киднапери су и даље на слободи.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Еулекс потврдио да је новинаре Радио Приштине киднаповао …

Космет – годишњица убиства српских новинара | Јадовно 1941.