Srbofobija bez Srba

Datum objave: petak, 29 aprila, 2016
Veličina slova: A- A+

Oživljavanje ustaške ideologije daje povod žrtvama i njihovim potomcima da imaju osećaj ugroženosti, kaže Ruben Fuks

Razbijanje ćiriličnih tabli u Vukovaru (Foto Jutjub)
Razbijanje ćiriličnih tabli u Vukovaru
(Foto Jutjub)

Danas u Austriji živi tek oko 8.000 stanovnika jevrejske nacionalnosti. Kada je zavesa konačno pala na krvavu pozornicu Drugog svetskog rata, od 185.000 austrijskih Jevreja, koliko ih je bilo 1938. godine, danas su svedeni na jedan promil stanovnika ove zemlje. Pa ipak, antisemitske ideje i dalje su žive u Austriji, preko desničarskih pokreta i partija. Ova pojava u stručnoj javnosti naziva se „antisemitizam bez Jevreja”, a najveći paradoks je u tome što – usled njihove malobrojnosti – jedva da koji Austrijanac „uživo” poznaje nekog Jevreja.

Sve ovo podseća na dešavanja nekoliko stotina kilometara južnije, u Hrvatskoj. U Nezavisnoj državi Hrvatskoj je tokom Drugog svetskog rata počinjen genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima. U Jasenovcu i drugim logorima smrti – prema nemačkim, jugoslovenskim i izraelskim izvorima – pogubljeno je više od pola miliona ljudi, mahom Srba.

Posle rata, Srbi su sve do početka devedesetih godina imali status konstitutivnog naroda zajedno sa Hrvatima, ali danas građana koji se izjašnjavaju kao Srbi ni na papiru nema mnogo više od četiri odsto.  Prema zvaničnoj statistici, broj Srba je za samo pet godina (1990–1995) četvorostruko smanjen i danas ih je zvanično manje od 190.000.

I kako onda objasniti bujajuću srbofobiju u ovoj zemlji, ako je u poslednje dve decenije u Hrvatskoj drastično smanjena šansa da sretnete Srbina? Jevreji, kojih u Hrvatskoj ima tek nekoliko stotina duša, pokazali su ovih dana da ne pristaju da budu dekoracija za novu desničarsku vlast u Zagrebu, svesni da srbofobija i antisemitizam u Hrvatskoj tradicionalno idu ruku pod ruku. I što je Srba i Jevreja manje, utisak je, neprijateljstvo prema njima je sve veće i otvorenije, uprkos proklamovanoj politici evropskih vrednosti i ljudskih prava.

Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije dr Ruben Fuks objašnjava za „Politiku” da je „antisemitizam bez Jevreja stara pojava, to nije ništa novo” i navodi da Hrvatska mlako reaguje na izlive mržnje prema Srbima i Jevrejima.

– Radi se o antisemitizmu u sredinama gde Jevreja uopšte nema, ili gde ih čak nikad nije ni bilo. Utoliko su jače predrasude prema njima, jer je cela priča iracionalna. Antisemitizam sam po sebi se u osnovi ne pojavljuje Jevreja radi, nego radi antisemita, odnosno širenja antisemitizma radi. To se čini kako bi se grupa homogenizovala u odnosu na predmet mržnje, odnosno drugačije ljude.

U slučaju antisemitizma, to su Jevreji, gde se apeluje na podsvest onih koji slušaju, i na ono što su u svom vaspitanju i obrazovanju stekli kao predrasude, koje su s vremenom postala opšta mesta.

– Nekada je to bio verski antisemitizam, suprotstavljanje ljudima koji su po veri različiti. Tome se dodaju i drugi negativni atributi, gde se oni koji slušaju propagandu mržnje i nepodnošljivosti navode na individualno i kolektivno zaziranje od grupe i njenih pripadnika i time uspostavljaju čvršću međusobnu vezu i tačke na osnovu kojih se gradi homogena zajednica. Na ovaj način vođe uspostavljaju autoritet nad jedinstvenošću koju su kreirali. Nekim drugim grupama daju sva moguća i nemoguća obeležja, čime onemogućavaju unutrašnje uočavanje negativnih crta u vlastitoj grupi. To je tehnika manipulacije koja svoju najoštriju formu poprima u okviru totalitarnih ideologija.

U Hrvatskoj, napominje Fuks, određeni slojevi društva su sudbinski, odnosno porodično povezani sa onom kategorijom stanovništva koja je tokom Drugog svetskog rata skrivila, podupirala ili bila nemi posmatrač onoga što se zbilo.

– Tu sasvim otvoreno govorim o genocidu, holokaustu i Porajmosu. Niko nigde ne pominje konkretne motive netrpeljivosti prema žrtvama iz Drugog svetskog rata, ali ona nužno postoji zato što se podržavaju revizije istorije. Otuda i podrška ideologiji, odnosno oživljavanje ideologije koja je za vreme Drugog svetskog rata te zločine učinila.

Time što se diže ruka u fašistički pozdrav, što se usklikuje ovoj ideologiji, što o tome pišu mediji na način kakav je i film napravljen o navodnoj „istini u Jasenovcu“, sve to daje povod žrtvama i njihovim potomcima da budu revoltirani, ističe dr Fuks:

– To im daje povod da imaju osećaj nesigurnosti i ugroženosti, bez potrebe da bilo ko eksplicitno daje izjave kojima se poziva na antisemitizam i srbofobiju. Ova ugroženost je tim veća zato što predstavnici i institucije države reaguju mlako i sa zakašnjenjem, ili ostaju nemi. Incidente izvode ljudi koji reaguju emotivno i iracionalno, ali oni koji ih na to navode su i te kako racionalni i utilitarni – objašnjava predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije dr Ruben Fuks.

———————————————————————————————–

Kostić: Srbi, Jevreji i Romi – „večni krivci svakom zlu”

Dužni smo da svuda i na svakom mestu prepoznamo zlo u začetku, dok još nije kasno, a od zločina su još strašnija pseudoobjašnjenja koja zlo opravdavaju, rekao je predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimir Kostić, otvarajući naučni skup povodom 75 godina od osnivanja ustaškog logora Jasenovac. Ne određuje strahotnost Jasenovca broj ubijenih, a ogroman je, nego namera sa kojom je to rađeno, istakao je Kostić i istakao da su žrtve – Srbi, Jevreji i Romi – „večni krivci svakom zlu”.

Kostić je rekao da je najstrašnija politička misao koja hrani izopačenost zločinaca, naum koji je u osnovi realizacije takvih stratišta, ta pseudoideologija, pseudoobjašnjenje satiranja koja opijene krvlju opravdava i otkupljuje im grehove. Nadam se da ćemo kao celina ostati na tragu mitske rečenice Marka Miljanova, jer ni danas nemam šta bolje da ponudim, da je junaštvo braniti sebe od zla u drugima, a čojstvo braniti druge od zla u sebi, rekao je Kostić.

Akademik Vasilije Đ. Krestić je rekao da mnoga dešavanja u današnjoj Hrvatskoj pokazuju da opaka netrpeljivost i vekovima usađivana mržnja prema Srbima nije nestala, ne jenjava i učestalo se ispoljava na najrazličitije načine. Uzroke genocida počinjenog nad našim narodom mi nikad ne smemo da zaboravimo i nemamo pravo da se uljuljkujemo u osećanje da se to ne može ponoviti, rekao je Krestić u izlaganju naslovljenom sa „O genocidnosti hrvatske politike”.

Krestić je ocenio da su ideje o genocidom uništavanju Srba i stvaranju velike, etnički i rimokatolički čiste Hrvatske, nadživljavale sve državne okvire, političke i društvene sisteme. Krestić kaže da su se one kao crvena nit provlačile od Ante Starčevića, Eugena Kvaternika, Josipa Franka, Franje Supila, Stjepana Radića, Ante Pavelića, pa sve do Franje Tuđmana.

(Fonet)

Autor: Bojan Bilbija

Izvor: POLITIKA

 

Vezane vijesti:

Zašto je Hrvatska u panici

Komentar: Jasenovac

„Hrvatska prikazana kao močvara najcrnjeg fašizma“

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top