Србија подноси још аргумената против Хрватске

ХАГ – Србиjа ће у петак, 4. новембра, поднети Међународном суду правде допунске писане аргументе против Хрватске у спору у коjем су две државе. Србиjа и Хрватска, jедна против друге, поднеле су тужбе за геноцид током сукоба у Хрватскоj 1991-95.
Хрватска jе тужбу против тадашње СР Југославиjе поднела наjвишем суду УН у jулу 1999, а Србиjа jе контра-тужбу суду доставила у jануару прошле године.
Власти у Загребу су краjем 2010. одговориле на контра-тужбу, а званични Београд има рок до 4. новембра да узврати на таj поднесак.
Хрватска ће затим имати прилику да уложи jош jедан писани одговор, а уколико стране не буду до тада одустале од тужби, главна усмена расправа могла би бити одржана 2013. године.
У обимном поднеску коjи ће у петак предати Међународном суду правде, Србиjа ће се, како сазнаjе Бета, измедjу осталог, позвати на пресуду коjом jе Хашки трибунал у априлу ове године осудио хрватског генерала Анту Готовину на 24 године затвора због прогона српског становништва из Книнске краjине, током и после операциjе Олуjа 1995.
Према тоj пресуди, тадашњи државни врх Хрватске, на челу са председником Фрањом Туђманом, учествовао jе у удруженом злочиначком подухвату чиjи jе циљ било траjно и насилно уклањање српских цивила са хрватске териториjе.
У прошлогодишњоj контра-тужби, Србиjа jе од наjвишег суда УН затражила да утврди да jе Хрватска починила геноцид током операциjе Олуjа, у намери да потпуно или делимично уништи краjишке Србе као етничку групу.
Геноцид jе, по контра-тужби Србиjе, почињен убиствима и наношењем озбиљних физичких и психичких повреда припадницима српске заjеднице, те хотимичним стављањем Срба као националне групе у ситуациjу смишљену на њено делимично физичко уништење.
Алтернативно, Србиjа jе од суда затражила да Хрватску прогласи одговорном за заверу за почињење геноцида или за то што jе пропустила и пропушта да геноцид спречи и казни.
Хрватским властима би суд, према контра-тужби Србиjе, због тога требало да наложи да, у складу са своjом медjународном обавезом, казни геноцид почињен на њеноj териториjи пре, за време и после операциjе Олуjа.
Србиjа тужбом тражи и да Хрватска „плати пуно обештећење“ Србима из Книнске краjине за „све губитке и штете нанете изазване делима геноцида“, као и да „успостави неопходне правне услове и безбедну околину за сигуран и слободан повратак“ чланова српске заjеднице у њихове домове у Хрватскоj и за нормалан живот уз поштовање свих националних и људских права.
Власти у Београду тужбом траже и да Хрватска из закона о државним празницима уклони „Дан победе и домовинске захвалности“ и „Дан хрватских бранитеља“, коjи се славе 5. августа, „на дан триjумфа геноцидне операциjе Олуjа“.
У тужби коjу jе поднела у jулу 1999. против тадашње СРЈ, Хрватска jе тврдила да jе званични Београд одговоран за „етничко чишћење“ хрватских градjана као „облик геноцида“ зато што jе директно контролисао активности своjих оружаних снага, обавештаjних агената и разних паравоjних одреда коjи су починили злочине на териториjи Хрватске, у региону Книна, источне и западне Славониjе и Далмациjе.
Званицни Загреб jе тужбом затражио да Медjународни суд правде прогласи Србиjу кривом за кршење Конвенциjе о геноциду и наложи jоj да казни све починиоце и Хрватскоj врати културна добра и плати ратну штету у износу коjи би утврдио суд.
Медjународни суд правде се у новембру 2008. огласио надлежним за тужбу Хрватске против Србиjе, после расправе у коjоj jе српски правни тим ту надлежност оспоравао.

Извор: glas-javnosti.rs