Srbija podnosi još argumenata protiv Hrvatske

HAG – Srbija će u petak, 4. novembra, podneti Međunarodnom sudu pravde dopunske pisane argumente protiv Hrvatske u sporu u kojem su dve države. Srbija i Hrvatska, jedna protiv druge, podnele su tužbe za genocid tokom sukoba u Hrvatskoj 1991-95.
Hrvatska je tužbu protiv tadašnje SR Jugoslavije podnela najvišem sudu UN u julu 1999, a Srbija je kontra-tužbu sudu dostavila u januaru prošle godine.
Vlasti u Zagrebu su krajem 2010. odgovorile na kontra-tužbu, a zvanični Beograd ima rok do 4. novembra da uzvrati na taj podnesak.
Hrvatska će zatim imati priliku da uloži još jedan pisani odgovor, a ukoliko strane ne budu do tada odustale od tužbi, glavna usmena rasprava mogla bi biti održana 2013. godine.
U obimnom podnesku koji će u petak predati Međunarodnom sudu pravde, Srbija će se, kako saznaje Beta, izmedju ostalog, pozvati na presudu kojom je Haški tribunal u aprilu ove godine osudio hrvatskog generala Antu Gotovinu na 24 godine zatvora zbog progona srpskog stanovništva iz Kninske krajine, tokom i posle operacije Oluja 1995.
Prema toj presudi, tadašnji državni vrh Hrvatske, na čelu sa predsednikom Franjom Tuđmanom, učestvovao je u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje srpskih civila sa hrvatske teritorije.
U prošlogodišnjoj kontra-tužbi, Srbija je od najvišeg suda UN zatražila da utvrdi da je Hrvatska počinila genocid tokom operacije Oluja, u nameri da potpuno ili delimično uništi krajiške Srbe kao etničku grupu.
Genocid je, po kontra-tužbi Srbije, počinjen ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicima srpske zajednice, te hotimičnim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju smišljenu na njeno delimično fizičko uništenje.
Alternativno, Srbija je od suda zatražila da Hrvatsku proglasi odgovornom za zaveru za počinjenje genocida ili za to što je propustila i propušta da genocid spreči i kazni.
Hrvatskim vlastima bi sud, prema kontra-tužbi Srbije, zbog toga trebalo da naloži da, u skladu sa svojom medjunarodnom obavezom, kazni genocid počinjen na njenoj teritoriji pre, za vreme i posle operacije Oluja.
Srbija tužbom traži i da Hrvatska „plati puno obeštećenje“ Srbima iz Kninske krajine za „sve gubitke i štete nanete izazvane delima genocida“, kao i da „uspostavi neophodne pravne uslove i bezbednu okolinu za siguran i slobodan povratak“ članova srpske zajednice u njihove domove u Hrvatskoj i za normalan život uz poštovanje svih nacionalnih i ljudskih prava.
Vlasti u Beogradu tužbom traže i da Hrvatska iz zakona o državnim praznicima ukloni „Dan pobede i domovinske zahvalnosti“ i „Dan hrvatskih branitelja“, koji se slave 5. avgusta, „na dan trijumfa genocidne operacije Oluja“.
U tužbi koju je podnela u julu 1999. protiv tadašnje SRJ, Hrvatska je tvrdila da je zvanični Beograd odgovoran za „etničko čišćenje“ hrvatskih gradjana kao „oblik genocida“ zato što je direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije.
Zvanicni Zagreb je tužbom zatražio da Medjunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.
Medjunarodni sud pravde se u novembru 2008. oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao.

Izvor: glas-javnosti.rs