Србија није уплашена реакцијом Хрватске

Волео бих кад Србији о правној држави не би држали лекције они који организују прославе и „трче” на комеморацију у Блајбург, поручио је јуче премијер

Уовом тренутку нема поузданог одговора на питање да ли ће се и колико одлука Вишег суда у Београду да не изручи троје радикала Хашком трибуналу одразити на напредак Србије у евроинтеграцијама. Поводом јучерашње изјаве првог потпредседника хрватске владе и шефа најутицајнијег владајућег ХДЗ-а Томислава Карамарка да је та одлука власти Србије кршење стандарда Европске уније, премијер Александар Вучић поручио је да није ни фасциниран, нити уплашен реакцијом Хрватске.

Коментаришући изјаву Карамарка да је та одлука подстицај да Хрватска блокира преговоре Србије и ЕУ, Вучић је, према Танјугу, рекао да би волео кад Србији о правној држави не би држали лекције они који организују прославе и „трче” на комеморацију у Блајбург. „Не желим да се мешам у њихове унутрашње ствари, па бих и њих замолио да се са мало више пажње и прецизности баве стварима у Србији, ако се већ баве”, рекао је и подсетио да Хашки трибунал не терети троје радикала за било какве злочине, већ због утицаја на сведоке, што људи у Хрватској морају да науче. „Није Пера Јојић, шта год ја мислио о њему, или Вјерица Радета, оптужен да је починио злочин. Немој да нам они (Хрвати) говоре о прогону ратних злочинаца, јер би мало чиме имали да се похвале, а Србија би и те како чиме имала да се похвали”, рекао је премијер, додајући да не жели било шта више да говори о томе, јер би га то још више увукло у блато у које неки у региону желе да нас увуку, а из којег он Србију жели да извуче.

Карамарко је уочи седнице страначког председништва, на питање новинара да ли је неизручивање српских радикала Хагу доказ нефункционисања Србије као правне државе и подстицај да Хрватска блокира преговоре Србије и ЕУ, одговорио: „Слажем се”.

Подсетивши да је Хрватска пролазила кроз сличне ситуације и да је, како је рекао, болна срца морала да одради неке такве ствари, додао је: „Богу хвала да су наши људи ослобођени.”

„Србија се не може понашати тако што ће кршити стандарде ЕУ и неке цивилизацијске и хумане стандарде. Шешељеви злочинциони ће увек за нас бити злочинци који су извршили агресију на Хрватску – морају бити у Хагу. Ако Србија жели да ми будемо пријатељ, да будемо подршка, да ми будемо они који ће својим примером показати како доћи до ЕУ, онда заиста не смеју падати на таквим стварима”, рекао је Карамарко.

У вези са реакцијом Хрватске, председник Савета за сарадњу с Хашким трибуналом Расим Љајић оценио је да она може бити кључна за евроинтеграције Србије и да се плаши да ће одлука о неизручивању троје функционера СРС-а бити коришћена за даље лобирање да се не отворе поглавља 23 и 24.

Према његовим речима, може се догодити да главни тужилац Хашког трибунала поднесе Савету безбедности УН негативно интониран извештај о сарадњи са Србијом. „Видећемо какве ће даље кораке предузимати трибунал – да ли ће наставити да врше притисак и према СБ УН и према Бриселу, од чега ће зависити колики ће притисак бити на Србију”, рекао je Љајић, према поменутој агенцији.

Из Европске комисије су већ указали да постоји обавеза Србије за пуну сарадњу са трибуналом, уз истицање да се та сарадња редовно процењује, а закључци износе у годишњем извештају о напретку земље у процесу евроинтеграција.

Мишљење посматрача су различита о томе како ће ЕК реаговати, не само у вези са троје функционера СРС-а, већ и у вези са прашином која се подигла око смене у РТ Војводина и рушења у Савамали под фантомкама.

Што се тиче става Брисела, у вези са отварањем поглавља 23 и 24 сада не постоје, како оцењује Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику, никакви негатив- ни помаци. „Све су се земље изразиле позитивно о отварању ових поглавља. Али, докле год Хрватска држи ту причу затвореном, до помака неће доћи”, наглашава и указује на снажну политичку кризу у Хрватској, а „докле год се буде одржавала таква врста нестабилности, неће долазити ни до каквих промена на спољнополитичком плану”.

Кад је реч о садржају извештаја ЕК, који се објављује сваке јесени, на који указују из комисије, Јоксимовићева каже да до октобра има још доста времена. Уз подсећање да сваки извештај ЕК „просто скенира све делове друштвеног развоја” и да се у њима износе многе примедбе, она наводи да „финално интонирање самог извештаја углавном зависи од неких кључних политичких критеријума који односе превагу над другим темама, а односи између Београда и Приштине су једна од приоритетних тема, као и регионална сарадња”.

Јоксимовићева, додуше, додаје да „генерално гледано, не би било добро да Србија у овој фази добија некакве негативне извештаје о сарадњи са Хашким трибуналом, имајући у виду да је она све кључне осумњичене за ратне злочине изручила”.

С друге стране, извор „Политике” близак бриселским дипломатским круговима истиче, пак, да је оно што се сада дешава на унутрашњем плану Србије „нагло пореметило имиџ Србије у Бриселу”.

Упитан да ли ће то утицати и на пад подршке за отварање преговора у поглављима 23 и 24 и да ли ће бити великих пацки у годишњем извештају ЕК, одговара: „У сваком случају биће умањен притисак других земаља на Хрватску да се у овом тренутку понаша разумно. Десничарска влада у Хрватској има, на неки начин, потврду да се Београд не придржава обавеза према Хагу и да су проблеми демократије поново погоршани”, сматра наш неименовани саговорник.

Б. Чпајак

Извор: ПОЛИТИКА, петак 20 мај 2016., стр. 6

Везане вијести:

Вучић: Они који „трче“ у Блајбург да не држе лекције Србији

Читав хрватски државни врх у Блајбургу

АП о Блајбургу: Атракција за фашисте, не може без усташа

Лицемерни Брисел и грешни Загреб

Драгослав Пакић: Грм у коме лежи зец није наш грм

Поређење Бањалуке и Блајбурга – наставак релативизације усташтва