Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Ova naučnoistraživačka jedinica Univerziteta u Kragujevcu, kojom rukovodi profesorka Katarina Melić, prva je takve vrste u zemlji.
Na Univerzitetu u Kragujevcu osnovan je Centar za studije sećanja. Ova naučnoistraživačka jedinica, prva takve vrste u Srbiji, nema svojstvo pravnog lica, a finansiraće se iz osnovne delatnosti, kao što su organizovanje predavanja, seminira, radionica, konferencija.
Dodatni prihodi se očekuju od donatora i sponzora, a predviđena je i saradnja sa drugim ustanovama. U odluci Senata univerziteta, koja je doneta 27. februara, stoji i da se osnivanjem Centra za studije sećanja obezbeđuju uslovi za umrežavanje naučnika i istraživača koji se aktivno bave kulturološkim studijama sećanja kroz različit teorijski, metodološki i empirijski pristup i sa različitog disciplinskog i profesionalnog aspekta.
Dolazak korone odložio je predstavljanje Centra za studije sećanja (CSS), kojim prema odluci rektora Univerziteta u Kragujevcu Nenada Filipovića, rukovodi profesorka Katarina Melić, šef Katedre za romanistiku na ovdašnjem Filološko-umetničkom fakultetu (Filum). CSS je utemeljen na višedecenijskom evropskom iskustvu u ovoj oblasti, objašnjava profesorka Melić, koja u razgovoru za „Politiku“ otkriva kako je došlo do osnivanja prve takve naučnoistraživačke jedinice u našoj zemlji.
– Ideja o osnivanju Centra za studije sećanja proistekla je iz učešća u predlogu projekta koji nam je uputio Univerzitet u Monpeljeu u okviru ciklusa Horizon 2020, a koji se odnosio na prenošenje sećanja iz Velikog rata. Jedan od ishoda projekta bio je uspostavljanje Kragujevca kao mesta aktivnog, kolektivnog i kulturnog sećanja u okviru turističkih i vaspitno-obrazovnih ruta, što je podrazumevalo i povezivanje sa privrednim subjektima. Iako nevelik grad, Kragujevac je tokom 20. veka bio mesto u kom su se odigrali važni istorijski događaji. Projekat nam je zamalo izmakao, ali ne i ideja – kaže naša sagovornica, zahvaljujući na podršci rektoru Filipoviću i dekanu kragujevačkog Ekonomskog fakulteta Petru Veselinoviću.
Na koji način se pristupa prošlosti i s kojim ciljem, kako različite interpretacije događaja utiču na oblikovanje sadašnjice, našeg individualnog i kolektivnog pamćenja? Ovo su važna identitetska pitanja, navodi profesorka Melić, naglašavajući da istraživanje prošlosti i razotkrivanje metanarativa podstiče buđenje svesti o odgovornosti i održanju društvenih, demokratskih i etičkih vrednosti.
– Prošlost svakako igra ulogu u sadašnjici, i kad je reč o preraspodeli moći, a studije sećanja, koje su u Evropi konstituisane pre tridesetak godina, omogućile su da se promisle različiti uticaji. Kada govorimo o istoriji, pojmovi „revizija” i „revizionizam” mogu da zbune i dovedu do nesporazuma, zato radije koristim pojam „preispisivanja“ istorije. Naime, u ponovnom sagledavanju događaja prepoznaje se mogućnost razotkrivanja falsifikovanja istorije u datim društvenim, ideološkim okolnostima, što otvara put da se čuju i glasovi koji su zaboravljeni, zanemareni, prigušeni i ugušeni u dominantnom, zvaničnom diskursu. Uostalom, i Oskar Vajld je govorio da je jedino što istoriji dugujemo to da je preispisujemo – poručuje sagovornica „Politike“.
CSS je već uspostavio saradnju sa Memorijalom Šoe u Parizu i Centrom za studije jevrejske umetnosti i kulture na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a prva velika manifestacija je predviđena za kraj oktobra, kada će se ova naučnoistraživačka jedinica i zvanično predstaviti u okviru međunarodnog skupa na kragujevačkom Filumu.
– Namera nam je da jedan broj univerzitetskog časopisa „Lipar“ bude posvećen odnosima Pariza, Beograda i Berlina, kao mestima susretanja Francuske, Jugoslavije, odnosno Srbije i Nemačke. Cilj nam je i da pokrenemo specijalističke studije sećanja, kulturologije i turizma – navodi profesorka Melić.
Rezultati istraživanja CSS-a, kako je to navedeno u odluci o osnivanju ove naučnoistraživačke jedinice pri Univerzitetu u Kragujevcu, biće dostupni ne samo naučnoj i stručnoj javnosti već kreatorima javnih politika, privatnom sektoru i javnosti uopšte.
Mladi uče samo za ocenu
Profesorka Melić kaže da se nije posebno interesovala za percipiranje kulture sećanja kod mladih, ali navodi da je u radu sa studentima uočila nedostatak znanja o istorijskim događajima.
– Svake godine im iznova govorim o nekim osnovnim istorijskim činjenicima. Nisu sigurni šta je bilo 11. novembra u Prvom svetskom ratu, mnogi ne znaju kad je okončan Drugi svetski rat, nedovoljno im je poznat pojam Holokausta, malo znaju o Solunskom frontu, a pojedini ne znaju ni šta se tačno desilo 21. oktobra u kragujevačkim Šumaricama. Uče samo za ocenu, mada nisu samo oni krivi. I naš obrazovni sistem nije baš dobro postavljen – kaže naša sagovornica.
Izvor: POLITIKA ; Autor: Brane Kartalović
Vezane vijesti:
Dušan J. Bastašić: Šta učenici u Srbiji (ne)uče o stradanju Srba u Drugom svjetskom ratu
One Response
Šta u Srbiji niče, a da nije korov? Katarina Melić je manipulator, poznati prodavac magle i mlatilac prazne slame, tako da je ovaj projekat sa njom na čelu žalostan, izlaktala se za fotelju, to je sve što se desilo. Bez nje, možda i ima nekog smisla, ali gospoda koja su joj ukazala poverenje ne znaju sa kim imaju posla. Ona nije istoričar, već profesor francuske književnosti i to loš. Predavanja skida sa interneta, kažu studenti. Sa nekog sajta francuskog profesora srednje škole u penziji. Doktorat joj je iz Tunguzije, nostrifikovan prvo kao magistarski, a potom, ispravkom, kao doktorat!? Isti je izdala posle 20 godina i to je jedina knjiga koju ima za zvanje redovnog profesora. Kakav li je tek stručnjak u oblasti koja joj nije fah? Dobra joj je ideja da otvori novu katedru, trebaće joj druga da ima gde da vršlja kad uništi ovu kojom šefuje bez ikakve zasluge. Lepo bi bilo da se stvarno seća tuđih žrtava, samo je pitanje kako, kad se ne seća ni svojih, koje seje redovno, kad god i gde god stigne. Nema koga nije pokušala da otpusti sa posla, za neke je i uspela. Uništava ljudima karijere, trti se svuda, jalova i nesposobna za sve, osim da sebi stvori novi izvor vlasti i prihoda. Novu prevaru je dobila Srbija, ništa više, ženu bez savesti i empatije koja treba da prostudira sećanje na žrtve, i da vodi druge u tom poslu, dok se žrtve okreću u grobu.