fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Србија добила Центар за студије сећања

Ова научноистраживачка јединица Универзитетa у Крагујевцу, којом руководи професорка Катарина Мелић, прва је такве врсте у земљи.

(Фото Б. Кар­та­ло­вић)

На Универзитету у Крагујевцу основан је Центар за студије сећања. Ова научноистраживачка јединица, прва такве врсте у Србији, нема својство правног лица, а финансираће се из основне делатности, као што су организовање предавања, семинира, радионица, конференција.

Додатни приходи се очекују од донатора и спонзора, а предвиђена је и сарадња са другим установама. У одлуци Сената универзитета, која је донета 27. фебруара, стоји и да се оснивањем Центра за студије сећања обезбеђују услови за умрежавање научника и истраживача који се активно баве културолошким студијама сећања кроз различит теоријски, методолошки и емпиријски приступ и са различитог дисциплинског и професионалног аспекта.

Долазак короне одложио је представљање Центра за студије сећања (ЦСС), којим према одлуци ректора Универзитета у Крагујевцу Ненада Филиповића, руководи професорка Катарина Мелић, шеф Катедре за романистику на овдашњем Филолошко-уметничком факултету (Филум). ЦСС је утемељен на вишедеценијском европском искуству у овој области, објашњава професорка Мелић, која у разговору за „Политику“ открива како је дошло до оснивања прве такве научноистраживачке јединице у нашој земљи.

– Идеја о оснивању Центра за студије сећања проистекла је из учешћа у предлогу пројекта који нам је упутио Универзитет у Монпељеу у оквиру циклуса Хоризон 2020, а који се односио на преношење сећања из Великог рата. Један од исхода пројекта био је успостављање Крагујевца као места активног, колективног и културног сећања у оквиру туристичких и васпитно-образовних рута, што је подразумевало и повезивање са привредним субјектима. Иако невелик град, Крагујевац је током 20. века био место у ком су се одиграли важни историјски догађаји. Пројекат нам је замало измакао, али не и идеја – каже наша саговорница, захваљујући на подршци ректору Филиповићу и декану крагујевачког Економског факултета Петру Веселиновићу.

На који начин се приступа прошлости и с којим циљем, како различите интерпретације догађаја утичу на обликовање садашњице, нашег индивидуалног и колективног памћења? Ово су важна идентитетска питања, наводи професорка Мелић, наглашавајући да истраживање прошлости и разоткривање метанаратива подстиче буђење свести о одговорности и одржању друштвених, демократских и етичких вредности.

– Прошлост свакако игра улогу у садашњици, и кад је реч о прерасподели моћи, а студије сећања, које су у Европи конституисане пре тридесетак година, омогућиле су да се промисле различити утицаји. Када говоримо о историји, појмови „ревизија” и „ревизионизам” могу да збуне и доведу до неспоразума, зато радије користим појам „преисписивања“ историје. Наиме, у поновном сагледавању догађаја препознаје се могућност разоткривања фалсификовања историје у датим друштвеним, идеолошким околностима, што отвара пут да се чују и гласови који су заборављени, занемарени, пригушени и угушени у доминантном, званичном дискурсу. Уосталом, и Оскар Вајлд је говорио да је једино што историји дугујемо то да је преисписујемо – поручује саговорница  „Политике“.

ЦСС је већ успоставио сарадњу са Меморијалом Шое у Паризу и Центром за студије јеврејске уметности и културе на Филозофском факултету у Београду, а прва велика манифестација је предвиђена за крај октобра, када ће се ова научноистраживачка јединица и званично представити у оквиру међународног скупа на крагујевачком Филуму.

– Намера нам је да један број универзитетског часописа „Липар“ буде посвећен односима Париза, Београда и Берлина, као местима сусретања Француске, Југославије, односно Србије и Немачке. Циљ нам је и да покренемо специјалистичке студије сећања, културологије и туризма – наводи професорка Мелић.

Резултати истраживања ЦСС-а, како је то наведено у одлуци о оснивању ове научноистраживачке јединице при Универзитету у Крагујевцу, биће доступни не само научној и стручној јавности већ креаторима јавних политика, приватном сектору и јавности уопште.

Млади уче само за оцену

Професорка Мелић каже да се није посебно интересовала за перципирање културе сећања код младих, али наводи да је у раду са студентима уочила недостатак знања о историјским догађајима.

– Сваке године им изнова говорим о неким основним историјским чињеницима. Нису сигурни шта је било 11. новембра у Првом светском рату, многи не знају кад је окончан Други светски рат, недовољно им је познат појам Холокауста, мало знају о Солунском фронту, а поједини не знају ни шта се тачно десило 21. октобра у крагујевачким Шумарицама. Уче само за оцену, мада нису само они криви. И наш образовни систем није баш добро постављен – каже наша саговорница.

Извор: ПОЛИТИКА ; Аутор: Бране Карталовић

Везане вијести:

Душан Ј. Басташић: Шта ученици у Србији (не)уче о страдању Срба у Другом свјетском рату

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

One Response

  1. Šta u Srbiji niče, a da nije korov? Katarina Melić je manipulator, poznati prodavac magle i mlatilac prazne slame, tako da je ovaj projekat sa njom na čelu žalostan, izlaktala se za fotelju, to je sve što se desilo. Bez nje, možda i ima nekog smisla, ali gospoda koja su joj ukazala poverenje ne znaju sa kim imaju posla. Ona nije istoričar, već profesor francuske književnosti i to loš. Predavanja skida sa interneta, kažu studenti. Sa nekog sajta francuskog profesora srednje škole u penziji. Doktorat joj je iz Tunguzije, nostrifikovan prvo kao magistarski, a potom, ispravkom, kao doktorat!? Isti je izdala posle 20 godina i to je jedina knjiga koju ima za zvanje redovnog profesora. Kakav li je tek stručnjak u oblasti koja joj nije fah? Dobra joj je ideja da otvori novu katedru, trebaće joj druga da ima gde da vršlja kad uništi ovu kojom šefuje bez ikakve zasluge. Lepo bi bilo da se stvarno seća tuđih žrtava, samo je pitanje kako, kad se ne seća ni svojih, koje seje redovno, kad god i gde god stigne. Nema koga nije pokušala da otpusti sa posla, za neke je i uspela. Uništava ljudima karijere, trti se svuda, jalova i nesposobna za sve, osim da sebi stvori novi izvor vlasti i prihoda. Novu prevaru je dobila Srbija, ništa više, ženu bez savesti i empatije koja treba da prostudira sećanje na žrtve, i da vodi druge u tom poslu, dok se žrtve okreću u grobu.

Оставите одговор на Ana Vukmanović Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: