Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Над јамом код села Пријебој у Лици, 27. јула 2019. поставили смо Крст часни. Наш девети Крст на мјестима страдања.

Срби у Хрватској: Злочин под маском кафкијанске „правде“

Датум објаве: понедељак, фебруар 28, 2011
Величина слова: A- A+

Srpsko groblje

Приредила Љиљана Богдановић

Документи хрватских судова недвосмислено потврђују да је Хрватска држава преко  кривичних процеса против Срба и припадника бивше ЈНА свесно испланирала један од најперфиднијих начина одржавања „демографске равнотеже“ (свођење учешћа Срба у укупној популацији Хрватске на око три процента) постигнуте у току рата, посебно завршним акцијама етничког чишћења Хрватске од Срба као што су „Бљесак“ и „Олуја“ – закључује ДИЦ „Веритас“

За 11. март ове године заказано је званично саопштавање и привремени извештај  ЕК о испуњавању услова у приступним преговорима Хрватске с Европском унијом. Како се очекује у „добро обавештеним круговима“ ЕУ, извештај би требало да буде позитиван, што ће заправо означити и успешан завршетак хрватских приступних преговора, односно тренутак за озваничење изгледног будућег чланства ове земље у ЕУ. Уколико се у међувремену нешто значајно не догоди и коренито се не промене ставови и пракса Хрватске према Србима који живе у тој држави, као и према Србима прогнаним из републике Хрватске, могао би то да буде и датум када ће  коначно, а пред очима Европе и света,  злочин и огрешење  бити прећутани, озваничени и награђени. Из српских избегличких удружења и ДИЦ „Веритас“ упозоравају  да смо у недељама када истичу последњи дани  („ јер ће после тога бити још теже, ако не и немогуће“) да се у том смислу нешто учини. То значи и да би домаће (Комесаријат за избеглице Србије, Министарство правде, Тужилаштво за ратне злочине) и  међународне (УНХЦР, ОЕБС) организације и институције које се баве проблемом избеглица и људских права, требало да предузму адекватне мере за неутралисање правних последица феномена масовног процесуирања лица (углавном Срба) пред хрватским судовима за кривична дела ратних злочина. То се мора учинити  пре него што РХ затвори најважније поглавље Правосуђе и основна права!
У овом серијалу текстова које према веродостојним наводима аутора  из поменутих српских организација објављује наш лист, предочили смо део чињеница, тачније речено трагичних сведочанстава о судбини и животу Срба изгнаних из РХ, као и оних који данас као обесправљена мањина живе у тој земљи.
У отвореном писму које је поводом предстојећег одлучивања о „европском путу“ Хрватске ( у околностима које нерешени проблеми Срба  чине озбиљно непримереним и отежавајућим за ту земљу), главни уредник „Печата“ упутио Европској комисији између осталог се каже:
„Апелујем да се са овим проблемом Европска комисија – без одлагања и оклевања – сада суочи, будући  да знамо да се Европска унија, као и њене државе чланице, убраја у највеће поборнике људских права у светској политици. Надамо се да  пракса двоструких стандарда у уважавању поштовања људских права, односно охрабривању држава (оних унутар и оних изван ЕУ ) да се у тако лицемерном духу и понашају, није идеал ваше уважене институције.“
Циљ овог прегледа и анализе процесуираних за ратне злочине пред хрватским судовима (и утицаја наведеног на процес повратка у Републику Хрватску), јесте да се кривични процеси против починилаца ратних злочина на подручју Хрватске и бивше РСК ускладе са међународним правним стандардима, што до сада није био случај.
У Хрватској су били на снази, и још увек су, двоструки стандарди у суђењима за ратне злочине, тежи према Србима, а далеко блажи према припадницима сопственог народа и сопствених оружаних снага.
Све релевантне међународне организације и институције, годинама уназад, критички су се односиле према „етнички обојеним суђењима“ за ратне злочине пред хрватским судовима, упозоравали да док се не изврши озбиљна ревизија правосудног система, што је укључивало и озбиљну ревизију досадашњих поступака вођених против Срба и коректно вођење поступака за ратне злочине и против припадника сопственог народа, односно сопствених оружаних снага, ЕУ неће отворити поглавље Правосуђе и основна права, да би уз мале позитивне помаке ипак отворили и то поглавље 30. јуна 2010. године. Сада из Брисела поручују Хрватској да ће ово „поглавље над поглављима“ бити затворено „када Хрватска заиста постане држава владавине права према ЕУ стандардима“.
Тако би и требало да буде. Но, поучени досадашњим искуством, ти услови се с временом „омекшају“ или „забораве“, па се плашимо да ће се то десити и приликом затварања овог најважнијег поглавља за судбину избеглих Срба, како по питању судских процеса, тако и по питању повратка.

Спискови процесуираних за ратне злочине пред хрватским судовима

 

Државно одвјетништво Републике Хрватске (ДОРХ) у Извештају о раду државних одвјетништава у 2009. години наводи податке да је покренут кривични поступак против 3.844 лица, од тога да је истрага у току против 348, истрага у прекиду против 127, док је истрага обустављена против 1.589 лица; да је укупно оптужено 1.747 лица, од којих још има без пресуде 573, осуђено их је 555, а ослобођено, обустављено или преквалификовано 644 лица.

Етнички обојена суђења хрватско правосуђе оправдава ставом да „ратне злочине чине агресори, а они који се бране могу само учинити злочине у рату“
Етнички обојена суђења
хрватско правосуђе оправдава
ставом да „ратне злочине чине
агресори, а они који се
бране могу само учинити
злочине у рату“

У Извештају ДОРХ-а из тачке 1.1. наводи се да је у извештајном раздобљу, дакле у 2009. години, за ова дела пријављено 63 лица. Надаље се наводи да је укупно у раду за ова дела било 137 пријава (74 из ранијих година и 63 из извештајне године). Одбачено је четири кривичне пријаве, а против 63 лица је поднешен истражни захтев. По довршеној истрази, из ове и ранијих година, оптужница је подигнута против 51 лица. Током 2009. године судови су донели 59 пресуда, од којих 37 осуђујућих.
У Извештајима ДОРХ-а за 2008. и 2009. годину не спомиње се број укупно поднесених кривичних пријава за кривична дела ратних злочина. Тај податак сазнајемо из Извештаја ДОРХ-а за 2007. годину, у којем се наводи да је од 1991. до краја 2007. године државно одвјетништво за ратне злочине евидентирало пријава  против нешто више од 4.900 лица,  те да је око 26 одсто пријава одбачено, док је у односу на 3.827 пријављених покренут поступак и то у највећем делу у одсутности.
По питању укупног броја лица против којих су поднесене кривичне пријаве за ратне злочине од 1991. до данас, узимајући у обзир и податке из извештаја ДОРХ-а за 2007, 2008. и 2009. годину, узимајући у обзир и чињеницу да се наставило са подношењем пријава и у току 2010. године, долази се до закључка да је та бројка већа од пет хиљада.
По питању покренутих кривичних поступака на основу поднесених кривичних пријава, упоређивањем Извештаја ДОРХ-а за 2008. и 2009. годину, долази се до податка да је 2009. године било 25 више покренутих кривичних поступака него претходне године, иако их је требало бити 38 више, што је нелогично само по себи, пошто се број покренутих поступака не може смањивати.
У Извештајима ДОРХ-а за 2008. и 2009. годину не наводи се ни национална, а ни војна припадност лица против којих је кривични поступак покренут. Према подацима ДОРХ-а из 2007. године, у Хрватској је од 1991, до тада од 3.666 лица против којих је поступак био покренут за кривично дело ратних злочина, било 3.604 (98,31 одсто) лица „која су за време Домовинског рата учествовала у агресији на Републику Хрватску, те 62 (1,69 одсто) лица која су била припадници хрватских оружаних снага“. У правилу војна припадност поклапала се са националном припадношћу.
Др Иво Јосиповић, професор Правног факултета Свеучилишта у Загребу, представљајући прву књигу будуће трилогије на тему о суђењима за ратне злочине пред домаћим судовима „Одговорност за ратне злочине пред судовима у Хрватској“ у мају 2007. године, навео је исте податке као и ДОРХ у претходној тачки о броју поднесених кривичних пријава, покренутих кривичних поступака и процесуираних припадника сукобљених страна.
„Чињеница је да је Хрватска провела велик број суђења за ратне злочине, али готово све против припадника различитих непријатељских формација, а тек изнимно против припадника властитих оружаних формација“, наводи се у поменутој књизи Иве Јосиповића.
До 2000. године кривични поступци за ратне злочине у Хрватској водили су се углавном о злочинима почињеним над хрватским становништвом, да би од те године дошло до истрага и кривичних поступака и о злочинима почињеним над српским становништвом.
Овакав однос хрватског правосуђа према починиоцима ратних злочина до 2000. године, приписује се изјави бившег председника Врховног суда РХ Милана Вуковића  „да ратне злочине чине агресори, а они који се бране могу само учинити злочине у рату“.

Спискови процесуираних за ратне злочине пред хрватским судовима

Судски процеси у РХ у функцији су одвраћање избеглица, првенствено Срба, од повратка у завичај“
Судски процеси у РХ у
функцији су одвраћање
избеглица, првенствено
Срба, од повратка у завичај“

Списак ДОРХ/04 – ДОРХ је у новембру 2004. године објавио списак осумњичених, оптужених и осуђених лица за ратне злочине пред хрватским судовима са стањем на дан 01. септембра 2004. године (у даљњем тексту ДОРХ/04). Списак је достављен неким међународним организацијама и институцијама са ознаком „Подаци са овог списка су тајни и не могу се објављивати у медијима“. Био је то први интегрални списак процесуираних лица у РХ за дела ратних злочина.
Списак се још од 2004. године налази на „Веритасовом“ сајту www.веритас.орг.рс.  У односу на оригинални списак, „Веритас“ га је због лакшег претраживања поређао абецедним редом и свако заинтересован је могао, а може и још увек, укуцати своје име, односно име одређеног лица и проверити да ли се то лице налази на списку процесуираних, а ако се налази дознати и остале податке о предмету (које је државно одвјетништво надлежно, број тужилачког списа и фаза поступка).
На овакав начин „Веритас“ је испоштовао захтев ДОРХ-а о тајности података и законске прописе РХ о заштити личних података.
С обзиром на то да су кривични поступци за ратне злочине, посебно због енормно великог броја процесуираних и суђења у одсуству, једна од великих препрека повратку избеглих и прогнаних Срба у Хрватску, како је то констатовано и у закључцима Националне конференције о решавању питања избеглих лица, одржане 15. октобра 2004. године у Београду, и пошто до тада, упркос преузетим обавезама и обећањима, Хрватска никада није јавно објавила њихова имена, ову информацију избегли и прогнани Срби из Хрватске су поздравили и жељно ишчекивали увид у најављени списак.
На поменутом списку, са стањем на дан 1. септембар 2004. године, налазе се имена 1.993 лица, од којих је под истрагом 830 (од тога 401 истрага у прекиду); под оптужбом 586, док их је осуђено 577 (у даљем тексту „процесуирани у активном статусу“). Међу процесуиранима највише је Срба из Хрватске, затим у знатном броју и припадника бивше ЈНА и сасвим мало припадника Хрватске војске и полиције.
На овом списку нису се налазила имена оних лица против којих је поступак био обустављен, односно оних који су ослобођени оптужбе или је против њих оптужба одбијена (у даљем тексту „процесуирани у пасивном статусу“).
Процесуирање Срба и припадника бивше ЈНА наставило се и после објављивања поменутог списка, било активирањем нових истрага, подизањем нових оптужница или спровођењем суђења и у присутности и у одсутности. Дакле, све упућује на закључак да подаци са поменутог списка нису ни коначни,а   ни тачни.
Списак ДОРХ/март-10- На састанку министара правде РХ и Србије, одржаном у Београду 29. јуна 2010. године формирана је мешовита комисија „са задатком да преузме попис имена осумњичених, оптужених и осуђених за кривична дела ратних злочина“.
Већ на првом састанку ове комисије, одржаној 13. јула 2010. године, стране уговорнице су размениле спискове процесуираних за ратне злочине пред правосудним органима и једне и друге државе, а договорени су и критеријуми и методе рада, тако да ће сви заинтересовани грађани моћи у Министарству правде Србије и Хрватске да утврде да ли се налазе на тим списковима.
На списку процесуираних које је хрватска страна предала српској под називом „Лица против којих се проводи истрага, оптужених без пресуде и осуђених за ратне злочине у РХ на дан 31.03.2010. године“ (у даљњем тексту ДОРХ/март-10), налази се укупно 1.534 лица, од тога: под истрагом 433 (310 у истрази, 123 истрага у прекиду); оптужених без пресуде 563 и осуђених 538 лица
Овај списак је такође у поседу „Веритаса“ и може се погледати на „Веритасовом“ сајту, с тим да је са њим поступљено као и са списком ДОРХ-а/04.
Ни на овом списку не налазе се имена оних лица против којих је поступак био обустављен, односно оних који су ослобођени оптужбе или је против њих оптужба одбијена („процесуирани у пасивном статусу“).
Процесуирани у активном статусу (1.534 лица терете се за укупно 1.674 кривична дела, што значи да је 140 лица процесуирано за више од једног кривичног дела).
Међу 1.534 процесуираних у активном статусу за ратне злочине пред хрватским судовима, налазе се и 83 припадника оружаних снага РХ ( пет одсто од укупног броја процесуираних), што је велики напредак у односу на 2007. годину, када је само 21 припадник ОС РХ био процесуираних за дела ратних злочина.
У истражној фази налази се 28 лица; у фази оптужбе без пресуде налази се 15 лица; а осуђених је 40 лица (међу осуђене укључени су и они са неправоснажним пресудама); 15 их је процесуирано само за ратни злочин против ратних заробљеника, четворица за ратни злочин против цивилног становништва у комбинацији са ратним злочином против ратних заробљеника, а остали за ратни злочин против цивилног становништва.
Међу процесуиранима налазе се и два припадника Армије Аутономне покрајине Западна Босна и једно лице које се терети због ратног злочина против цивилног становништва из Другог светског рата.
Упоредна анализа спискова ДОРХ/04 и ДОРХ/март-10- Упоређивањем података са спискова ДОРХ/04 и ДОРХ/март-10 долази се до следећих података: број истрага се смањио за 119; број истрага у прекиду се смањио за 278; број лица под оптужбом без пресуде смањио се за 33; а број осуђених се такође смањио за 39, што је све довело и до укупног смањења броја процесуираних у активном статусу од првог до другог списка за 459 лица.
На први поглед нешто не штима у рачуници. Наиме, по логици ствари, ако се смањује број истрага, онда би требало очекивати да се повећа број оптужених и осуђених или барем да остану на истом броју. Решење ове загонетке налази се у чињеници да је РХ углавном под притиском међународне заједнице, унатраг неколико година почела ревизију кривичних поступака. Према подацима из извештаја ДОРХ-а за 2008. годину долази се до података да је до краја  те године од укупно процесуираних (3.819) истрага обустављена против 1.466 лица (за последњу годину и тај број се могао само увећати), а од укупног броја оптужених (1.826), да је 530 лица ослобођено, оптужба одбијена или су поступци обустављени.
С обзиром на изнесене податке са списка ДОРХ/март-10 о смањењу свих фаза поступка, а све под условим да није било нових истрага (а било их је и то неколико десетина), долази се до закључка да се број процесуираних у пасивном статусу повећао за онолико колико се смањио број процесуираних у активном статусу.
Учествујући на Међународној конференцији о наслеђу хашког Трибунала, одржаној у Хагу 24. и 25. фебруара 2010. године, председник Врховног суда Хрватске Бранко Хрватин и државни одвјетник (тужилац) Младен Бајић, уз присуство министра правосуђа у Влади РХ (Ивана Шимоновића), пред аудиторијем од око четири стотине људи, међу којима су биле и породице жртава, рекли су да је Хрватска на неки начин отишла прешироко у оптуживању људи који су сада у Србији, пре свега хрватских држављана српске националности који се терете за ратне злочине. Тужилац Бајић је током дискусије навео да тужилаштво коригује оптужнице и смањује број оптужених.
На „прешироко оптуживање“ Срба из Хрватске и бивше РСК  за ратне злочине „Веритас“ указује још од почетка 90-их, а посебно од 1995. године после великог крајишког егзодуса, када су процесуирања Срба кулминирала. Указивали смо и доказивали да је хрватско правосуђе, масовним и неоснованим процесуирањима Срба за ратне злочине, на веома перфидан начин одржавало „демографску равнотежу“ постигнуту током рата (циљ ће бити остварен када Срба не буде више од три одсто у укупном становништву у РХ). Аргументовано смо тврдили да се због тих „прешироких оптуживања“ у Хрватску не враћа чак око 100 хиљада Срба из радно и плодно способне популације. Нико нас није чуо, а ако неко и јесте, слаба је била вајда од тога.
На први поглед нелогична је бројка мање осуђених, но она може бити последица обнове поступка у одсуству осуђенима по новом Закону о кривичном поступку (ступио на снагу 01. јануара 2009. године), на основу којег и осуђени и државни одвјетник (јавни тужилац) могу поднети захтев за обнову поступка. Према „Веритасовим“ подацима, државни одвјетници су и поднели такве захтеве за 90 осуђеника без њиховог учешћа и знања, док су тек четворица осуђеника сами поднели захтев за обнову, од којих су за 52 осуђеника судови дозволили обнову и окончали поступке обуставом или одбијајућом пресудом, углавном због преквалификације кривичног дела ратног злочина у оружану побуну, што је под амнестијом.
Списак лица којима је правоснажно окончана обнова поступка налази се на „Веритасовом“ сајту.
Упоређивањем списка ДОРХ/04 и ДОРХ/март-10 по питању квалификација (структуре) кривичних дела за које се терете процесуирани у активном  статусу, долази се до података да је идентичан проценат процесуираних за кривично дело ратног злочина против цивилног становништва у оба документа (84 одсто); да је идентичан проценат процесуираних за кривично дело ратног злочина против ратних заробљеника (10 одсто) у оба документа; за кривично дело геноцида број процесуираних смањен је за један одсто, док је скоро идентичан проценат процесуираних и за кривично дело уништавања културних и историјских споменика.
Упоређивањем броја процесуираних у активном статусу припадника сукобљених страна према списковима ДОРХ/04 и ДОРХ/март-10, долази се до закључка да је у овом сегменту дошло до највећих промена. Наиме, учешће припадника ОС РХ у укупном броју процесуираних у активном статусу са једног процента, колико их је било на списку ДОРХ/04, повећао се на пет процената, колико их је на списку ДОРХ/март-10.
Списак ДОРХ/септембар-10- „Веритас“ је у поседу најновијег списка осумњичених, оптужених и осуђених лица за кривична дела ратних злочина пред хрватским судовима са стањем на дан 30. септембар 2010. године. На овом списку је укупно 1.549 лица, од којих је под истрагом 397 (од тога је истрага у прекиду за 111 лица), 603 је под оптужбом, док их је 569 осуђено.
Проста рачуница показује да је на овом најновијем списку у односу на онај претходни од 31. марта 2010. године, 15 лица више укупно гледано, док је гледано по фазама осумњичених (под истрагом) мање за 56, а оптужених за 40 и осуђених за 31 више.
Поименичним упоређивањем овог са претходним списком утврдили смо да је са претходног списка скинуто 65 имена, а на новом списку додато 80 нових имена, што даје бројку од 145 различитих имена у међусобном односу ова два списка.
Упоређивањем овог са претходним списковима, приметили смо да знатан број осуђених лица са списка из 2004. године нису били на списковима из 2009. и 2010 / март, да би се поново појавили на овом најновијем списку, што упућује на закључак да ни овај списак није ни потпун, ни коначан.

Искуство говори да с временом сећања „омекшаjу“ а заборав осваjа наjважниjа поглавља о судбини избеглих Срба

Искуство говори да с временом сећања „омекшаjу“ а заборав осваjа наjважниjа поглавља о судбини избеглих Срба

ШТА ЈЕ „СКРИВЕНО” У СПИСКОВИМА

Да ли су спискови мањкави?Очито да ни овај последњи списак није ни потпун, ни коначан.
Наиме, ратни злочини не застаревају, због чега када би неко и хтео не може да гарантује да неће бити новопроцесуираних лица за ратне злочине. То је разумно и рационално размишљање.
Међутим, према досадашњем искуству, у раду хрватских правосудних органа по питању процесуирања Срба за ратне злочине, може се закључити да судски процеси, поред оправданог разлога да се сви починиоци ратних злочина изведу пред лице правде, имају и други циљ – одвраћање избеглица, првенствено Срба, од повратка у завичај.
Наиме, упоређивањем досад објављених спискова процесуираних за ратне злочине, долази се до закључка да су спискови поприлично несређени, да нека лица без основа нестану са појединог списка, па се поново појаве на другом списку, изостављање са спискова процесуираних комплетних кривичних предмета са више осуђеника, а све то код избеглица, оних којих се ови спискови највише и тичу, ствара утисак намерно изазваног хаоса, а у циљу изазивања страха од тајних спискова, што избеглице највише и одвраћа од повратка.
Ови спискови заиста нису дефинитивни (коначни). За све ово време одвијају су се и нове истраге, подижу нове оптужнице и доносе нове пресуде. Хрватско правосуђе обилато користи институт незастаревања кривичног гоњења за ратне злочине и изнова отварају истраге против лица (углавном Срба), којих није било на претходним списковима
По „Веритасовој“ евиденцији међу 105 до сада ухапшених Срба из Хрватске и бивше РСК по потерницама из Загреба, било је чак 13 грешака у идентитету. Код избеглих Срба ствара се утисак да су те грешке део смишљеног плана хрватског руководства да се преко тоталног хаоса сви Срби из Хрватске и бивше РСК држе под тензијом, да се сваки од њих може наћи, без обзира на то да ли је за нешто крив или није, под оптужбом или пресудом за ратни злочин, што им је уједно и порука да се држе што даље од Хрватске. Нажалост, за сада им то добро успева.
Има ли тајних спискова? Често се до сада у пракси, било у медијима, било у наступима политичара, могло чути да постоје неке тајне оптужнице или тајни спискови.
Треба отворено рећи да по ЗКП-у РХ нема тајних „оптужница“, као што нема ни тајних истрага (у буквалном смислу) или пресуда. Само се условно може говорити о тајним процесима и то за она лица против којих се поступак води у одсуству, због чега суд са њима комуницира преко огласне плоче суда (достава позива и судских писама процесуиранима врши се истицањем на огласној плочи суда), а у одсутности процесуирани морају имати и браниоца по службеној дужности, који такође добија позиве и судска писма. Дакле, чињеница да се против неког лица води поступак условна је тајна.
Пошто је велики број процесуираних, углавном у одсуству, последица рата (који је сам по себи нередовна ситуација), већина није ни знала да су процесуирани (по подацима ДОРХ-а из 2009. године у одсуству је осуђено 438 лица), а с обзиром на то да је повратак Срба у Хрватску текао врло споро, због чега је међународна заједница и захтевала од Хрватске да објави списак процесуираних како би такав списак био у функцији ефикаснијег повратка, а то би могао бити ако је доступан свим заинтересованима. Ако су спискови тајни у било којој фази поступка, онда они и не могу ни бити у функцији ефикаснијег повратка. Због тога спискови процесуираних који долазе из Хрватске ако су и даље у функцији бољег повратка не могу бити тајни, па чак ни у фази истраге, јер се против и њих, у одсуству процесуираних, одређује притвор и расписују потернице и домаће и међународне. У противном заиста би било неуобичајено и противзаконито да се процесуирани за ратне злочине обавештавају у новим стаништима, да су процесуирани и да им се на тај начин пружа шанса да избјегну кривичну одговорност за најтежа кривична дела као што су ратни злочини.
Одговорни из Министарстава правде и тужилаштава Хрватске и Србије, као и амбасаде Хрватске у Србији, морали би јавно говорити, када већ јавно позивају људе да лично могу проверити у амбасади Хрватске, односно у Министарству правде Србије да ли су процесуирани, да је то у функцији бржег и бољег повратка избеглица у Хрватску, а тек потом, у другом плану, и због њиховог евентуалног изручења у Хрватску, односно наставка кривичног гоњења у Србији.
Повезаност кривичних дела ратних злочина и оружане побуне Хрватско правосуђе је од самог почетка сукоба, што значи од 17. августа 1990. године, почела процесуирати Србе за кривично дело оружане побуне. Према званичним подацима Министарства правосуђа Хрватске од 25.02.2002. године, од дана ступања на снагу Закона о општем опросту, од 5.10.1996. године, па до краја 2001. године, амнестирано је за кривично дело оружане побуне 21.255 лица.
Тај број је сада знатно већи јер су надлежна државна одвјетништва РХ и после 2001. године вршила преквалификације с кривичног дела ратних злочина на оружану побуну, после чега се и на та лица примењује Закон о општем опросту
У Извештају ДОРХ-а за 2008. годину по питању преквалификације с ратног злочина на оружану побуну износи се следећи став: „то је прихватљиво решење, јер ако се за било коју од ових лица накнадно утврди да је непосредно наредила или починила кривично дело ратног злочина, не постоје процесне запреке за покретање кривичног поступка“.
Овакав став ДОРХ-а додатно плаши Србе потенцијалне повратнике у Хрватску. Наиме, знајући да је и Закон о опросту и нови ЗКП донесен на велики притисак међународне заједнице, што је условило и недавно отварање најважнијег поглавља „Правосуђе и основна права“ у приступним преговорима о чланству РХ у ЕУ, потенцијални повратници се плаше управо могућности, коју најављује и ДОРХ, да би се, могуће и из неких дневнополитичких разлога, поново могли активирати кривични поступци  обустављени због преквалификације ратних злочина у оружану побуну.
Списак процесуираних, као ни списак амнестираних за оружану побуну никада није објављен целовито, али јесте, наравно у хрватским медијима и у току и после сукоба, парцијално за нека села, град или регију, што код већине, посебно радно и плодно способних Срба, условљава страх да су и даље на неком „тајном списку“ и да ће бити ухапшени уколико би се вратили у завичај. Треба нагласити да се службена Хрватска, као ни њени медији, нису нешто посебно ни трудили да разбију страх од повратка избеглим Србима, условљен могућим кривичним поступцима.
Промена локације за  обавештавање Од 15. јула 2010. године информације о евентуалном вођењу кривичног поступка пред правосудним органима РХ могу се добити у Министарству правде Републике Србије. Према упутству објављеном на сајту овог министарства (www.мправде.гов.рс) треба попунити прописани формулар који се може скинути са наведеног сајта и уз копију личне карте предати га на писарници Министарства правде, после чега ће подносилац захтева добити одговор у најкраћем могућем року, најкасније за 15 дана.
Променом локације драстично се повећао број посета „Веритасовом“ сајту, на којем се налазе и најновији спискови процесуираних. За јул ове године број посета се попео на преко 280 хиљада, што је неколико пута више од месечног просека, али се повећао и број непосредних контаката са представницима „Веритаса“, како посетом канцеларијама у Београду или Бањалуци, тако и телефоном или имејл порукама.
Најчешћи утисак је да су се сви они који су се обратили Министарству правде, обратили и „Веритасу“, како пре подношења захтева, углавном са питањем колико је то обраћање безбедно, тако и после добијеног одговора, са молбом да им објаснимо тај писмени одговор, без обзира на то да ли је позитиван или негативан.
Шта значи потврда Министарства правде? На писмени захтев подносиоца, Министарство правде шаље типизоване одговоре у две варијанте; или да подносилац није на списку процесуираних или да јесте, и ако јесте у којој фази му је кривични поступак.
Они који су добили одговор да нису, обавезно питају (за сада се обраћају „Веритасу“) да ли им тај одговор гарантује да могу слободно путовати и у Хрватску и ван Хрватске.
Информација о статусу пред Хрватским судовима односи се на период до одређеног дана, у конкретном случају до 31. марта 2001. године, али не и после тога дана. Зна се да ратни злочини не застаревају и да је могуће било када процесуирати неко лице за ратни злочин. Досадашње искуство нас учи да је довољно да комшија Хрват за повратника Србина поднесе пријаву полицији да је у току рата „нешто урадио неком Хрвату“ и да следи притварање, а после тога најчешће и привођење уз црвену пријаву истражном судији.
Значај тих потврда упитан је и због несређености спискова/евиденција о процесуиранима. Једно је сигурно, а то је да ако је неко процесуиран, а добио је потврду да није на списку процесуираних, та потврда га неће спасити од евентуалног хапшења или судског процеса.
Они који су писмено обавештени да су процесуирани постављају много више питања, а најчешће: да ли ће бити хапшени и изручени у Хрватску; да ли имају право жалбе, односно приговора на решење о отварању истраге, оптужницу или пресуду; може ли им се судити у Србији и на чију иницијативу, предлог или захтев; да ли самим тим што су на списку процесуираних значи и да су на Интерполовим потерницама; могу ли путовати ван Србије; ко их може заступати пред хрватским судовима; могу ли доћи до судских списа и видети ко их и зашто терети; шта је екстрадиција, трансфер или уступање предмета односно доказа; под којим условима се може обновити поступак и сл.
У фази осуђујуће пресуде У Хрватској је почетком 2009. године ступило на снагу двадесетак нових закона. Један од њих је и Закон о казненом (кривичном) поступку, из којега одредбе које се односе на тајност истраге и ванредне правне лекове ступају на снагу 01. јануара исте године, док се примена осталих одредби одлаже до јула те, односно до септембра 2011. године.
Хрватски медији и струка су надуго и нашироко коментарисали све остале новине у новом Закону о казненом поступку (ЗКП) као „највећој реформи кривичног законодавства у хрватској повијести“, осим одредби које се односе на ванредни правни лек „обнову кривичног поступка“, у директној вези са избеглим и прогнаним Србима из РХ, правоснажно у одсуству осуђених због ратних злочина.
Дакле, одредбе о понављању поступка из новог хрватског ЗКП-а односе се управо на оне из категорије осуђених у одсуству. Према старом ЗКП-у кривични поступак у којем је лице правоснажно осуђено у одсуству, могао се поновити ако осуђеник или његов бранилац поднесу захтев за понављање поступка у року од једне године од дана када је осуђеник сазнао за пресуду, ако је наступила могућност да  се суди у његовој присутности.
Разне међународне организације и институције које се баве заштитом људских права, годинама су критиковале институт суђења у одсуству у Хрватској, наглашавајући да су пресуде у одсуству против Срба доношене без валидних доказа, истовремено захтевајући од Хрватске да нађе начин на који би извршила ревизију свих до сада правоснажних пресуда изречених у одсуству.
Таквим констатацијама и захтевима ишла је у прилог и чињеница да су хрватски судови у поновљеним поступцима, после добровољне предаје или екстрадиције, изрицали веома често ослобађајуће пресуде.
Под тим притисцима ДОРХ је још у току 2007. године заузео став, који је презентовао међународној заједници и представницима надлежних тела суседних држава, да „уколико неко лице зна да је правоснажно осуђено за ратни злочин у РХ, а располаже доказима, писменима или документима из којих је неспорно јасно да није починилац, нека их достави ДОРХ-у које ће у том случају предложити редовно понављање кривичног поступка“. Међутим, у пракси се тај став ДОРХ-а није примењивао све до ступања на снагу новог закона о кривичном поступку.
Новине у новом ЗКП-у У члану 504. став 2. новог ЗКП-а РХ стоји: „Захтев за обнову казненог поступка могу поднети странке и бранитељ и у случају из чланка 501. став. 1. тачка 3. овог Закона („ако се изнесу нове чињенице или се поднесу нови докази који су сами за себе или у вези с старим доказима прикладни да проузрокују ослобођење лица које је била осуђено или осуду по блажем казненом закону“) и ако је окривљеном суђено у одсуству(чланак 402. став 3. и 4.), без обзира на то да ли је осуђени присутан“.
Дакле, ова нова одредба даје законску основу да сви они који су осуђени у одсуству, уколико су у могућности да прибаве нове чињенице и доказе у корист своје невиности, директно или преко својих бранитеља, односно надлежног тужилаштва, без њиховог присуства, што значи и без одласка, добровољног или екстрадиционог, у хрватске затворе, поднесу захтев за понављање поступка и да у томе успеју.
Ово је шанса за многе од оних 435 у одсутности осуђених Срба, од којих су скоро сви на Интерполовим потерницама, да крену за примером Едите Рађен – Поткоњак.

ИНТЕРПОЛОВЕ ПОТЕРНИЦЕ

Почев од марта 2001. године, Биро ИП Загреб почео је потернице за Србима и припадницима бивше ЈНА (од 2005. године и  за неколицином припадника хрватске војске и полиције), којима је суђено у одсутности, сукцесивно стављати на Интерполове потернице. До краја 2009. године, стављено их је више 1.200 на основу којих је најмање 105 лица већ ухапшено (5 у Мађарској, 7 у Немачкој, 3 у Бугарској, 3 у Норвешкој, 3 у Швајцарској, 17 у БиХ, 3 у САД, 5 у Аустрији, 3 у Грчкој, 3 у Канади, 31 у Србији, 6 у Црној Гори, 2 у Русији, 3 у Енглеској, 5 у Хрватској – приликом уласка на граничним прелазима, 2 у Италији, а по једно лице у Македонији, Белгији, Аустралији и Словенији), од којих је 29 екстрадирано у Хрватску (против дванаесторице је поступак обустављен или је оптужба одбијена, шесторица чекају прво или поновљено суђење, десеторица су правоснажно, а један неправоснажно осуђени), један екстрадиран у Италију, један екстрадиран у Србију, за двојицу је екстрадициони поступак у току, против деветнаесторице се поступци воде у земљама хапшења (14 у Србији и 5 у Црној Гори), док је против осталих 45 екстрадициони поступак обустављен у земљама хапшења (у 15 случајева због недостатка доказа, односно погрешних квалификација, у 7 случајева због грешке у идентитету, а у 23 случајева због немогућности изручења). Против 6 лица са Интерполових потерница води се кривични поступак у Србији по Споразуму тужилаштава Србије и РХ о сарадњи у прогону учинилаца кривичних дела ратних злочина, злочина против човечности и геноцида од 13.10.2006. године, али се бране са слободе. Од пет ухапшених лица на основу Интерполових потерница приликом уласка у РХ, против тројице је поступак обустављен или је оптужба одбијена, док двојица чекају прво суђење. Неколико десетина лица са Интерполових потерница били су или су и даље у поступку екстрадиције у државама у којима сада живе, мада нису хапшени, највише у Србији, Аустралији, САД и Канади.

СПОРАЗУМ О САРАДЊИ РХ И СРБИЈЕ

Министри правде Хрватске и Србије, на састанку одржаном у Загребу 27.09.2006. године, договорили су се о проширеној сарадњи у процесуирању ратних злочина. Нови меморандум о сарадњи државних тужилаштава две државе омогућује размену спискова и доказа у поступцима за ратне злочине лицима која због уставне одредбе не могу бити изручена земљи која их терети за ратне злочине.
На основу договора министара из тачке 8.1. Тужилаштва за ратне злочине Србије и Хрватске дана 13.10.2006. године потписали су Споразум о сарадњи у прогону учинилаца кривичних дела ратних злочина, злочина против човечности и геноцида, који је убрзо по потписивању почео да се и примењује у пракси.
Према овом Споразуму не уступају се предмети како то предвиђа Европска конвенција о уступању кривичних поступака, којом је прописано да се кривични поступци у фазама истраге и оптужбе уступају држави у којој окривљени борави и у којој га држављанство штити од изручења у државу која га је процесуирала. По овом Споразуму уступају се докази, што омогућава потписницама да држе отвореним поступке за које су доказе уступили другој потписници, све док их та друга страна не обавести о коначном исходу поступка пред својим судом, и да тек потом одлучи да ли ће предмет затворити или ће наставити с поступком.
Према подацима Тужилаштва за ратне злочине Србије хрватско тужилаштво је уступило 20 предмета на којима је неколико десетина процесуираних лица.
По „Веритасовим“ сазнањима уступају се докази за предмете који су у фазама оптужбе и пресуде. По добијању доказа, тужилаштво за ратне злочине, без обзира на то у којој фази је поступак био, враћа га у фазу истраге, не осврћући се уопште на правоснажну пресуду хрватских судова.
Тако се дешава да су иста лица правоснажно осуђена за исто дело пред судовима у обе државе.
Неки су опет у једној држави оптужени, а у другој ослобођени за исто кривично дело. И они који су ослобођени пред судом у Србији, ако се налазе на списку процесуираних ДОРХ-а или на Интерполовој потерници, биће ухапшени чим напусте територију Републике Србије.

АПЕЛ И ПРЕДЛОЗИ

.Веритас се питањем процесуирања за ратне злочине на подручју Хрватске бави још из ратних времена, а интензивно од 2001. године, од када је Биро Интерпола Загреб почео међународне потернице сукцесивно достављати чланицама Интерпола и када су на основу њих почела хапшења Срба избеглица на свим континентима. По овом питању сарађивао је са многим организацијама и институцијама домаћим и међународним, које се баве проблемом ратних злочина и људских права.
Сакупљани су судски документи из хрватских правосудних органа, помно  анализирани и дошло се  до закључка да је Хрватска држава преко судских кривичних процеса против Срба и припадника бивше ЈНА, свесно испланирала један од најперфиднијих начина одржавања „демографске равнотеже“ (свођење учешћа Срба у укупној популацији Хрватске на око три процента) постигнуте у току рата, посебно завршним акцијама етничког чишћења Хрватске од Срба као што су „Бљесак“ и „Олуја“.
Никада, па ни кроз ову студију, „Веритас“ није штитио злочинце, али је покушавао да заштити невине људе које су хрватски правосудни органи процесуирали за најтежа кривична дјела, расписујући за њима и међународне потернице, претходно их осудивши на максималне казне затвора, иако за то није било валидних доказа.
„Веритас“ је пре 5 до 6 година израчунао да због кривичних процеса против Срба за ратне злочине и за оружану побуну, без обзира на то што је кривично дело оружане побуне под амнестијом, око 100 хиљада Срба, највише из категорије радно и плодно способних, не жели да се врати у Хрватску јер очекују да су или ће бити, процесуирани за ратне злочине. Рачуница је била проста – за ратни злочин и оружану побуну хрватски правосудни органи су процесуирали око 25 хиљада Срба, што ако се помножи са четири, колико просечно домаћинство броји чланова (ако се не враћа глава породице, не враћају се ни чланови његове уже породице), даје горе наведену бројку.
Због тога би, саветују из овог Документационо истраживачког центра,  било сврсисходно и у функцији повратка да Хрватска објави и имена свих процесуираних лица, и оних процесуираних па амнестираних за оружану побуну (21.255 лица) и оних против којих је истрага обустављена или против којих је после оптужбе поступак обустављен, оптужба одбијена или су ослобођени оптужбе (преко 2.200 лица), као и оних правоснажно осуђених за које је Државно одвјетништво РХ затражило обнову поступка и против којих је, после дозвољене обнове, без њиховог знања и учешћа у поступку дошло до одбијања оптужбе или до обуставе поступка (за сада најмање 52 лица).
Домаће (Комесаријат за избеглице Србије, Министарство правде, Тужилаштво за ратне злочине) и  међународне (УНХЦР, ОЕБС) организације и институције које се баве проблемом избеглица и људских права, требало би  да предузму адекватне мере за неутралисање правних последица феномена масовног процесуирања лица (углавном Срба) пред хрватским судовима за кривична дела ратних злочина. И то пре него РХ затвори најважније поглавље Правосуђе и основна права, јер ће после тога бити још теже, ако не и немогуће.

Према извештајима и документацији аутора Сава Штрбца и ДИЦ Веритас

Извор: ПЕЧАТ

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top