Srbi u Hrvatskoj: Zločin pod maskom kafkijanske „pravde“

Priredila Ljiljana Bogdanović

Dokumenti hrvatskih sudova nedvosmisleno potvrđuju da je Hrvatska država preko  krivičnih procesa protiv Srba i pripadnika bivše JNA svesno isplanirala jedan od najperfidnijih načina održavanja „demografske ravnoteže“ (svođenje učešća Srba u ukupnoj populaciji Hrvatske na oko tri procenta) postignute u toku rata, posebno završnim akcijama etničkog čišćenja Hrvatske od Srba kao što su „Bljesak“ i „Oluja“ – zaključuje DIC „Veritas“

Za 11. mart ove godine zakazano je zvanično saopštavanje i privremeni izveštaj  EK o ispunjavanju uslova u pristupnim pregovorima Hrvatske s Evropskom unijom. Kako se očekuje u „dobro obaveštenim krugovima“ EU, izveštaj bi trebalo da bude pozitivan, što će zapravo označiti i uspešan završetak hrvatskih pristupnih pregovora, odnosno trenutak za ozvaničenje izglednog budućeg članstva ove zemlje u EU. Ukoliko se u međuvremenu nešto značajno ne dogodi i korenito se ne promene stavovi i praksa Hrvatske prema Srbima koji žive u toj državi, kao i prema Srbima prognanim iz republike Hrvatske, mogao bi to da bude i datum kada će  konačno, a pred očima Evrope i sveta,  zločin i ogrešenje  biti prećutani, ozvaničeni i nagrađeni. Iz srpskih izbegličkih udruženja i DIC „Veritas“ upozoravaju  da smo u nedeljama kada ističu poslednji dani  („ jer će posle toga biti još teže, ako ne i nemoguće“) da se u tom smislu nešto učini. To znači i da bi domaće (Komesarijat za izbeglice Srbije, Ministarstvo pravde, Tužilaštvo za ratne zločine) i  međunarodne (UNHCR, OEBS) organizacije i institucije koje se bave problemom izbeglica i ljudskih prava, trebalo da preduzmu adekvatne mere za neutralisanje pravnih posledica fenomena masovnog procesuiranja lica (uglavnom Srba) pred hrvatskim sudovima za krivična dela ratnih zločina. To se mora učiniti  pre nego što RH zatvori najvažnije poglavlje Pravosuđe i osnovna prava!
U ovom serijalu tekstova koje prema verodostojnim navodima autora  iz pomenutih srpskih organizacija objavljuje naš list, predočili smo deo činjenica, tačnije rečeno tragičnih svedočanstava o sudbini i životu Srba izgnanih iz RH, kao i onih koji danas kao obespravljena manjina žive u toj zemlji.
U otvorenom pismu koje je povodom predstojećeg odlučivanja o „evropskom putu“ Hrvatske ( u okolnostima koje nerešeni problemi Srba  čine ozbiljno neprimerenim i otežavajućim za tu zemlju), glavni urednik „Pečata“ uputio Evropskoj komisiji između ostalog se kaže:
„Apelujem da se sa ovim problemom Evropska komisija – bez odlaganja i oklevanja – sada suoči, budući  da znamo da se Evropska unija, kao i njene države članice, ubraja u najveće pobornike ljudskih prava u svetskoj politici. Nadamo se da  praksa dvostrukih standarda u uvažavanju poštovanja ljudskih prava, odnosno ohrabrivanju država (onih unutar i onih izvan EU ) da se u tako licemernom duhu i ponašaju, nije ideal vaše uvažene institucije.“
Cilj ovog pregleda i analize procesuiranih za ratne zločine pred hrvatskim sudovima (i uticaja navedenog na proces povratka u Republiku Hrvatsku), jeste da se krivični procesi protiv počinilaca ratnih zločina na području Hrvatske i bivše RSK usklade sa međunarodnim pravnim standardima, što do sada nije bio slučaj.
U Hrvatskoj su bili na snazi, i još uvek su, dvostruki standardi u suđenjima za ratne zločine, teži prema Srbima, a daleko blaži prema pripadnicima sopstvenog naroda i sopstvenih oružanih snaga.
Sve relevantne međunarodne organizacije i institucije, godinama unazad, kritički su se odnosile prema „etnički obojenim suđenjima“ za ratne zločine pred hrvatskim sudovima, upozoravali da dok se ne izvrši ozbiljna revizija pravosudnog sistema, što je uključivalo i ozbiljnu reviziju dosadašnjih postupaka vođenih protiv Srba i korektno vođenje postupaka za ratne zločine i protiv pripadnika sopstvenog naroda, odnosno sopstvenih oružanih snaga, EU neće otvoriti poglavlje Pravosuđe i osnovna prava, da bi uz male pozitivne pomake ipak otvorili i to poglavlje 30. juna 2010. godine. Sada iz Brisela poručuju Hrvatskoj da će ovo „poglavlje nad poglavljima“ biti zatvoreno „kada Hrvatska zaista postane država vladavine prava prema EU standardima“.
Tako bi i trebalo da bude. No, poučeni dosadašnjim iskustvom, ti uslovi se s vremenom „omekšaju“ ili „zaborave“, pa se plašimo da će se to desiti i prilikom zatvaranja ovog najvažnijeg poglavlja za sudbinu izbeglih Srba, kako po pitanju sudskih procesa, tako i po pitanju povratka.

Spiskovi procesuiranih za ratne zločine pred hrvatskim sudovima

Državno odvjetništvo Republike Hrvatske (DORH) u Izveštaju o radu državnih odvjetništava u 2009. godini navodi podatke da je pokrenut krivični postupak protiv 3.844 lica, od toga da je istraga u toku protiv 348, istraga u prekidu protiv 127, dok je istraga obustavljena protiv 1.589 lica; da je ukupno optuženo 1.747 lica, od kojih još ima bez presude 573, osuđeno ih je 555, a oslobođeno, obustavljeno ili prekvalifikovano 644 lica.

U Izveštaju DORH-a iz tačke 1.1. navodi se da je u izveštajnom razdoblju, dakle u 2009. godini, za ova dela prijavljeno 63 lica. Nadalje se navodi da je ukupno u radu za ova dela bilo 137 prijava (74 iz ranijih godina i 63 iz izveštajne godine). Odbačeno je četiri krivične prijave, a protiv 63 lica je podnešen istražni zahtev. Po dovršenoj istrazi, iz ove i ranijih godina, optužnica je podignuta protiv 51 lica. Tokom 2009. godine sudovi su doneli 59 presuda, od kojih 37 osuđujućih.
U Izveštajima DORH-a za 2008. i 2009. godinu ne spominje se broj ukupno podnesenih krivičnih prijava za krivična dela ratnih zločina. Taj podatak saznajemo iz Izveštaja DORH-a za 2007. godinu, u kojem se navodi da je od 1991. do kraja 2007. godine državno odvjetništvo za ratne zločine evidentiralo prijava  protiv nešto više od 4.900 lica,  te da je oko 26 odsto prijava odbačeno, dok je u odnosu na 3.827 prijavljenih pokrenut postupak i to u najvećem delu u odsutnosti.
Po pitanju ukupnog broja lica protiv kojih su podnesene krivične prijave za ratne zločine od 1991. do danas, uzimajući u obzir i podatke iz izveštaja DORH-a za 2007, 2008. i 2009. godinu, uzimajući u obzir i činjenicu da se nastavilo sa podnošenjem prijava i u toku 2010. godine, dolazi se do zaključka da je ta brojka veća od pet hiljada.
Po pitanju pokrenutih krivičnih postupaka na osnovu podnesenih krivičnih prijava, upoređivanjem Izveštaja DORH-a za 2008. i 2009. godinu, dolazi se do podatka da je 2009. godine bilo 25 više pokrenutih krivičnih postupaka nego prethodne godine, iako ih je trebalo biti 38 više, što je nelogično samo po sebi, pošto se broj pokrenutih postupaka ne može smanjivati.
U Izveštajima DORH-a za 2008. i 2009. godinu ne navodi se ni nacionalna, a ni vojna pripadnost lica protiv kojih je krivični postupak pokrenut. Prema podacima DORH-a iz 2007. godine, u Hrvatskoj je od 1991, do tada od 3.666 lica protiv kojih je postupak bio pokrenut za krivično delo ratnih zločina, bilo 3.604 (98,31 odsto) lica „koja su za vreme Domovinskog rata učestvovala u agresiji na Republiku Hrvatsku, te 62 (1,69 odsto) lica koja su bila pripadnici hrvatskih oružanih snaga“. U pravilu vojna pripadnost poklapala se sa nacionalnom pripadnošću.
Dr Ivo Josipović, profesor Pravnog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, predstavljajući prvu knjigu buduće trilogije na temu o suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima „Odgovornost za ratne zločine pred sudovima u Hrvatskoj“ u maju 2007. godine, naveo je iste podatke kao i DORH u prethodnoj tački o broju podnesenih krivičnih prijava, pokrenutih krivičnih postupaka i procesuiranih pripadnika sukobljenih strana.
„Činjenica je da je Hrvatska provela velik broj suđenja za ratne zločine, ali gotovo sve protiv pripadnika različitih neprijateljskih formacija, a tek iznimno protiv pripadnika vlastitih oružanih formacija“, navodi se u pomenutoj knjizi Ive Josipovića.
Do 2000. godine krivični postupci za ratne zločine u Hrvatskoj vodili su se uglavnom o zločinima počinjenim nad hrvatskim stanovništvom, da bi od te godine došlo do istraga i krivičnih postupaka i o zločinima počinjenim nad srpskim stanovništvom.
Ovakav odnos hrvatskog pravosuđa prema počiniocima ratnih zločina do 2000. godine, pripisuje se izjavi bivšeg predsednika Vrhovnog suda RH Milana Vukovića  „da ratne zločine čine agresori, a oni koji se brane mogu samo učiniti zločine u ratu“.

Spiskovi procesuiranih za ratne zločine pred hrvatskim sudovima

Spisak DORH/04 – DORH je u novembru 2004. godine objavio spisak osumnjičenih, optuženih i osuđenih lica za ratne zločine pred hrvatskim sudovima sa stanjem na dan 01. septembra 2004. godine (u daljnjem tekstu DORH/04). Spisak je dostavljen nekim međunarodnim organizacijama i institucijama sa oznakom „Podaci sa ovog spiska su tajni i ne mogu se objavljivati u medijima“. Bio je to prvi integralni spisak procesuiranih lica u RH za dela ratnih zločina.
Spisak se još od 2004. godine nalazi na „Veritasovom“ sajtu www.veritas.org.rs.  U odnosu na originalni spisak, „Veritas“ ga je zbog lakšeg pretraživanja poređao abecednim redom i svako zainteresovan je mogao, a može i još uvek, ukucati svoje ime, odnosno ime određenog lica i proveriti da li se to lice nalazi na spisku procesuiranih, a ako se nalazi doznati i ostale podatke o predmetu (koje je državno odvjetništvo nadležno, broj tužilačkog spisa i faza postupka).
Na ovakav način „Veritas“ je ispoštovao zahtev DORH-a o tajnosti podataka i zakonske propise RH o zaštiti ličnih podataka.
S obzirom na to da su krivični postupci za ratne zločine, posebno zbog enormno velikog broja procesuiranih i suđenja u odsustvu, jedna od velikih prepreka povratku izbeglih i prognanih Srba u Hrvatsku, kako je to konstatovano i u zaključcima Nacionalne konferencije o rešavanju pitanja izbeglih lica, održane 15. oktobra 2004. godine u Beogradu, i pošto do tada, uprkos preuzetim obavezama i obećanjima, Hrvatska nikada nije javno objavila njihova imena, ovu informaciju izbegli i prognani Srbi iz Hrvatske su pozdravili i željno iščekivali uvid u najavljeni spisak.
Na pomenutom spisku, sa stanjem na dan 1. septembar 2004. godine, nalaze se imena 1.993 lica, od kojih je pod istragom 830 (od toga 401 istraga u prekidu); pod optužbom 586, dok ih je osuđeno 577 (u daljem tekstu „procesuirani u aktivnom statusu“). Među procesuiranima najviše je Srba iz Hrvatske, zatim u znatnom broju i pripadnika bivše JNA i sasvim malo pripadnika Hrvatske vojske i policije.
Na ovom spisku nisu se nalazila imena onih lica protiv kojih je postupak bio obustavljen, odnosno onih koji su oslobođeni optužbe ili je protiv njih optužba odbijena (u daljem tekstu „procesuirani u pasivnom statusu“).
Procesuiranje Srba i pripadnika bivše JNA nastavilo se i posle objavljivanja pomenutog spiska, bilo aktiviranjem novih istraga, podizanjem novih optužnica ili sprovođenjem suđenja i u prisutnosti i u odsutnosti. Dakle, sve upućuje na zaključak da podaci sa pomenutog spiska nisu ni konačni,a   ni tačni.
Spisak DORH/mart-10- Na sastanku ministara pravde RH i Srbije, održanom u Beogradu 29. juna 2010. godine formirana je mešovita komisija „sa zadatkom da preuzme popis imena osumnjičenih, optuženih i osuđenih za krivična dela ratnih zločina“.
Već na prvom sastanku ove komisije, održanoj 13. jula 2010. godine, strane ugovornice su razmenile spiskove procesuiranih za ratne zločine pred pravosudnim organima i jedne i druge države, a dogovoreni su i kriterijumi i metode rada, tako da će svi zainteresovani građani moći u Ministarstvu pravde Srbije i Hrvatske da utvrde da li se nalaze na tim spiskovima.
Na spisku procesuiranih koje je hrvatska strana predala srpskoj pod nazivom „Lica protiv kojih se provodi istraga, optuženih bez presude i osuđenih za ratne zločine u RH na dan 31.03.2010. godine“ (u daljnjem tekstu DORH/mart-10), nalazi se ukupno 1.534 lica, od toga: pod istragom 433 (310 u istrazi, 123 istraga u prekidu); optuženih bez presude 563 i osuđenih 538 lica
Ovaj spisak je takođe u posedu „Veritasa“ i može se pogledati na „Veritasovom“ sajtu, s tim da je sa njim postupljeno kao i sa spiskom DORH-a/04.
Ni na ovom spisku ne nalaze se imena onih lica protiv kojih je postupak bio obustavljen, odnosno onih koji su oslobođeni optužbe ili je protiv njih optužba odbijena („procesuirani u pasivnom statusu“).
Procesuirani u aktivnom statusu (1.534 lica terete se za ukupno 1.674 krivična dela, što znači da je 140 lica procesuirano za više od jednog krivičnog dela).
Među 1.534 procesuiranih u aktivnom statusu za ratne zločine pred hrvatskim sudovima, nalaze se i 83 pripadnika oružanih snaga RH ( pet odsto od ukupnog broja procesuiranih), što je veliki napredak u odnosu na 2007. godinu, kada je samo 21 pripadnik OS RH bio procesuiranih za dela ratnih zločina.
U istražnoj fazi nalazi se 28 lica; u fazi optužbe bez presude nalazi se 15 lica; a osuđenih je 40 lica (među osuđene uključeni su i oni sa nepravosnažnim presudama); 15 ih je procesuirano samo za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, četvorica za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u kombinaciji sa ratnim zločinom protiv ratnih zarobljenika, a ostali za ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Među procesuiranima nalaze se i dva pripadnika Armije Autonomne pokrajine Zapadna Bosna i jedno lice koje se tereti zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz Drugog svetskog rata.
Uporedna analiza spiskova DORH/04 i DORH/mart-10- Upoređivanjem podataka sa spiskova DORH/04 i DORH/mart-10 dolazi se do sledećih podataka: broj istraga se smanjio za 119; broj istraga u prekidu se smanjio za 278; broj lica pod optužbom bez presude smanjio se za 33; a broj osuđenih se takođe smanjio za 39, što je sve dovelo i do ukupnog smanjenja broja procesuiranih u aktivnom statusu od prvog do drugog spiska za 459 lica.
Na prvi pogled nešto ne štima u računici. Naime, po logici stvari, ako se smanjuje broj istraga, onda bi trebalo očekivati da se poveća broj optuženih i osuđenih ili barem da ostanu na istom broju. Rešenje ove zagonetke nalazi se u činjenici da je RH uglavnom pod pritiskom međunarodne zajednice, unatrag nekoliko godina počela reviziju krivičnih postupaka. Prema podacima iz izveštaja DORH-a za 2008. godinu dolazi se do podataka da je do kraja  te godine od ukupno procesuiranih (3.819) istraga obustavljena protiv 1.466 lica (za poslednju godinu i taj broj se mogao samo uvećati), a od ukupnog broja optuženih (1.826), da je 530 lica oslobođeno, optužba odbijena ili su postupci obustavljeni.
S obzirom na iznesene podatke sa spiska DORH/mart-10 o smanjenju svih faza postupka, a sve pod uslovim da nije bilo novih istraga (a bilo ih je i to nekoliko desetina), dolazi se do zaključka da se broj procesuiranih u pasivnom statusu povećao za onoliko koliko se smanjio broj procesuiranih u aktivnom statusu.
Učestvujući na Međunarodnoj konferenciji o nasleđu haškog Tribunala, održanoj u Hagu 24. i 25. februara 2010. godine, predsednik Vrhovnog suda Hrvatske Branko Hrvatin i državni odvjetnik (tužilac) Mladen Bajić, uz prisustvo ministra pravosuđa u Vladi RH (Ivana Šimonovića), pred auditorijem od oko četiri stotine ljudi, među kojima su bile i porodice žrtava, rekli su da je Hrvatska na neki način otišla preširoko u optuživanju ljudi koji su sada u Srbiji, pre svega hrvatskih državljana srpske nacionalnosti koji se terete za ratne zločine. Tužilac Bajić je tokom diskusije naveo da tužilaštvo koriguje optužnice i smanjuje broj optuženih.
Na „preširoko optuživanje“ Srba iz Hrvatske i bivše RSK  za ratne zločine „Veritas“ ukazuje još od početka 90-ih, a posebno od 1995. godine posle velikog krajiškog egzodusa, kada su procesuiranja Srba kulminirala. Ukazivali smo i dokazivali da je hrvatsko pravosuđe, masovnim i neosnovanim procesuiranjima Srba za ratne zločine, na veoma perfidan način održavalo „demografsku ravnotežu“ postignutu tokom rata (cilj će biti ostvaren kada Srba ne bude više od tri odsto u ukupnom stanovništvu u RH). Argumentovano smo tvrdili da se zbog tih „preširokih optuživanja“ u Hrvatsku ne vraća čak oko 100 hiljada Srba iz radno i plodno sposobne populacije. Niko nas nije čuo, a ako neko i jeste, slaba je bila vajda od toga.
Na prvi pogled nelogična je brojka manje osuđenih, no ona može biti posledica obnove postupka u odsustvu osuđenima po novom Zakonu o krivičnom postupku (stupio na snagu 01. januara 2009. godine), na osnovu kojeg i osuđeni i državni odvjetnik (javni tužilac) mogu podneti zahtev za obnovu postupka. Prema „Veritasovim“ podacima, državni odvjetnici su i podneli takve zahteve za 90 osuđenika bez njihovog učešća i znanja, dok su tek četvorica osuđenika sami podneli zahtev za obnovu, od kojih su za 52 osuđenika sudovi dozvolili obnovu i okončali postupke obustavom ili odbijajućom presudom, uglavnom zbog prekvalifikacije krivičnog dela ratnog zločina u oružanu pobunu, što je pod amnestijom.
Spisak lica kojima je pravosnažno okončana obnova postupka nalazi se na „Veritasovom“ sajtu.
Upoređivanjem spiska DORH/04 i DORH/mart-10 po pitanju kvalifikacija (strukture) krivičnih dela za koje se terete procesuirani u aktivnom  statusu, dolazi se do podataka da je identičan procenat procesuiranih za krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva u oba dokumenta (84 odsto); da je identičan procenat procesuiranih za krivično delo ratnog zločina protiv ratnih zarobljenika (10 odsto) u oba dokumenta; za krivično delo genocida broj procesuiranih smanjen je za jedan odsto, dok je skoro identičan procenat procesuiranih i za krivično delo uništavanja kulturnih i istorijskih spomenika.
Upoređivanjem broja procesuiranih u aktivnom statusu pripadnika sukobljenih strana prema spiskovima DORH/04 i DORH/mart-10, dolazi se do zaključka da je u ovom segmentu došlo do najvećih promena. Naime, učešće pripadnika OS RH u ukupnom broju procesuiranih u aktivnom statusu sa jednog procenta, koliko ih je bilo na spisku DORH/04, povećao se na pet procenata, koliko ih je na spisku DORH/mart-10.
Spisak DORH/septembar-10- „Veritas“ je u posedu najnovijeg spiska osumnjičenih, optuženih i osuđenih lica za krivična dela ratnih zločina pred hrvatskim sudovima sa stanjem na dan 30. septembar 2010. godine. Na ovom spisku je ukupno 1.549 lica, od kojih je pod istragom 397 (od toga je istraga u prekidu za 111 lica), 603 je pod optužbom, dok ih je 569 osuđeno.
Prosta računica pokazuje da je na ovom najnovijem spisku u odnosu na onaj prethodni od 31. marta 2010. godine, 15 lica više ukupno gledano, dok je gledano po fazama osumnjičenih (pod istragom) manje za 56, a optuženih za 40 i osuđenih za 31 više.
Poimeničnim upoređivanjem ovog sa prethodnim spiskom utvrdili smo da je sa prethodnog spiska skinuto 65 imena, a na novom spisku dodato 80 novih imena, što daje brojku od 145 različitih imena u međusobnom odnosu ova dva spiska.
Upoređivanjem ovog sa prethodnim spiskovima, primetili smo da znatan broj osuđenih lica sa spiska iz 2004. godine nisu bili na spiskovima iz 2009. i 2010 / mart, da bi se ponovo pojavili na ovom najnovijem spisku, što upućuje na zaključak da ni ovaj spisak nije ni potpun, ni konačan.

ŠTA JE „SKRIVENO” U SPISKOVIMA

Da li su spiskovi manjkavi?Očito da ni ovaj poslednji spisak nije ni potpun, ni konačan.
Naime, ratni zločini ne zastarevaju, zbog čega kada bi neko i hteo ne može da garantuje da neće biti novoprocesuiranih lica za ratne zločine. To je razumno i racionalno razmišljanje.
Međutim, prema dosadašnjem iskustvu, u radu hrvatskih pravosudnih organa po pitanju procesuiranja Srba za ratne zločine, može se zaključiti da sudski procesi, pored opravdanog razloga da se svi počinioci ratnih zločina izvedu pred lice pravde, imaju i drugi cilj – odvraćanje izbeglica, prvenstveno Srba, od povratka u zavičaj.
Naime, upoređivanjem dosad objavljenih spiskova procesuiranih za ratne zločine, dolazi se do zaključka da su spiskovi poprilično nesređeni, da neka lica bez osnova nestanu sa pojedinog spiska, pa se ponovo pojave na drugom spisku, izostavljanje sa spiskova procesuiranih kompletnih krivičnih predmeta sa više osuđenika, a sve to kod izbeglica, onih kojih se ovi spiskovi najviše i tiču, stvara utisak namerno izazvanog haosa, a u cilju izazivanja straha od tajnih spiskova, što izbeglice najviše i odvraća od povratka.
Ovi spiskovi zaista nisu definitivni (konačni). Za sve ovo vreme odvijaju su se i nove istrage, podižu nove optužnice i donose nove presude. Hrvatsko pravosuđe obilato koristi institut nezastarevanja krivičnog gonjenja za ratne zločine i iznova otvaraju istrage protiv lica (uglavnom Srba), kojih nije bilo na prethodnim spiskovima
Po „Veritasovoj“ evidenciji među 105 do sada uhapšenih Srba iz Hrvatske i bivše RSK po poternicama iz Zagreba, bilo je čak 13 grešaka u identitetu. Kod izbeglih Srba stvara se utisak da su te greške deo smišljenog plana hrvatskog rukovodstva da se preko totalnog haosa svi Srbi iz Hrvatske i bivše RSK drže pod tenzijom, da se svaki od njih može naći, bez obzira na to da li je za nešto kriv ili nije, pod optužbom ili presudom za ratni zločin, što im je ujedno i poruka da se drže što dalje od Hrvatske. Nažalost, za sada im to dobro uspeva.
Ima li tajnih spiskova? Često se do sada u praksi, bilo u medijima, bilo u nastupima političara, moglo čuti da postoje neke tajne optužnice ili tajni spiskovi.
Treba otvoreno reći da po ZKP-u RH nema tajnih „optužnica“, kao što nema ni tajnih istraga (u bukvalnom smislu) ili presuda. Samo se uslovno može govoriti o tajnim procesima i to za ona lica protiv kojih se postupak vodi u odsustvu, zbog čega sud sa njima komunicira preko oglasne ploče suda (dostava poziva i sudskih pisama procesuiranima vrši se isticanjem na oglasnoj ploči suda), a u odsutnosti procesuirani moraju imati i branioca po službenoj dužnosti, koji takođe dobija pozive i sudska pisma. Dakle, činjenica da se protiv nekog lica vodi postupak uslovna je tajna.
Pošto je veliki broj procesuiranih, uglavnom u odsustvu, posledica rata (koji je sam po sebi neredovna situacija), većina nije ni znala da su procesuirani (po podacima DORH-a iz 2009. godine u odsustvu je osuđeno 438 lica), a s obzirom na to da je povratak Srba u Hrvatsku tekao vrlo sporo, zbog čega je međunarodna zajednica i zahtevala od Hrvatske da objavi spisak procesuiranih kako bi takav spisak bio u funkciji efikasnijeg povratka, a to bi mogao biti ako je dostupan svim zainteresovanima. Ako su spiskovi tajni u bilo kojoj fazi postupka, onda oni i ne mogu ni biti u funkciji efikasnijeg povratka. Zbog toga spiskovi procesuiranih koji dolaze iz Hrvatske ako su i dalje u funkciji boljeg povratka ne mogu biti tajni, pa čak ni u fazi istrage, jer se protiv i njih, u odsustvu procesuiranih, određuje pritvor i raspisuju poternice i domaće i međunarodne. U protivnom zaista bi bilo neuobičajeno i protivzakonito da se procesuirani za ratne zločine obaveštavaju u novim staništima, da su procesuirani i da im se na taj način pruža šansa da izbjegnu krivičnu odgovornost za najteža krivična dela kao što su ratni zločini.
Odgovorni iz Ministarstava pravde i tužilaštava Hrvatske i Srbije, kao i ambasade Hrvatske u Srbiji, morali bi javno govoriti, kada već javno pozivaju ljude da lično mogu proveriti u ambasadi Hrvatske, odnosno u Ministarstvu pravde Srbije da li su procesuirani, da je to u funkciji bržeg i boljeg povratka izbeglica u Hrvatsku, a tek potom, u drugom planu, i zbog njihovog eventualnog izručenja u Hrvatsku, odnosno nastavka krivičnog gonjenja u Srbiji.
Povezanost krivičnih dela ratnih zločina i oružane pobune Hrvatsko pravosuđe je od samog početka sukoba, što znači od 17. avgusta 1990. godine, počela procesuirati Srbe za krivično delo oružane pobune. Prema zvaničnim podacima Ministarstva pravosuđa Hrvatske od 25.02.2002. godine, od dana stupanja na snagu Zakona o opštem oprostu, od 5.10.1996. godine, pa do kraja 2001. godine, amnestirano je za krivično delo oružane pobune 21.255 lica.
Taj broj je sada znatno veći jer su nadležna državna odvjetništva RH i posle 2001. godine vršila prekvalifikacije s krivičnog dela ratnih zločina na oružanu pobunu, posle čega se i na ta lica primenjuje Zakon o opštem oprostu
U Izveštaju DORH-a za 2008. godinu po pitanju prekvalifikacije s ratnog zločina na oružanu pobunu iznosi se sledeći stav: „to je prihvatljivo rešenje, jer ako se za bilo koju od ovih lica naknadno utvrdi da je neposredno naredila ili počinila krivično delo ratnog zločina, ne postoje procesne zapreke za pokretanje krivičnog postupka“.
Ovakav stav DORH-a dodatno plaši Srbe potencijalne povratnike u Hrvatsku. Naime, znajući da je i Zakon o oprostu i novi ZKP donesen na veliki pritisak međunarodne zajednice, što je uslovilo i nedavno otvaranje najvažnijeg poglavlja „Pravosuđe i osnovna prava“ u pristupnim pregovorima o članstvu RH u EU, potencijalni povratnici se plaše upravo mogućnosti, koju najavljuje i DORH, da bi se, moguće i iz nekih dnevnopolitičkih razloga, ponovo mogli aktivirati krivični postupci  obustavljeni zbog prekvalifikacije ratnih zločina u oružanu pobunu.
Spisak procesuiranih, kao ni spisak amnestiranih za oružanu pobunu nikada nije objavljen celovito, ali jeste, naravno u hrvatskim medijima i u toku i posle sukoba, parcijalno za neka sela, grad ili regiju, što kod većine, posebno radno i plodno sposobnih Srba, uslovljava strah da su i dalje na nekom „tajnom spisku“ i da će biti uhapšeni ukoliko bi se vratili u zavičaj. Treba naglasiti da se službena Hrvatska, kao ni njeni mediji, nisu nešto posebno ni trudili da razbiju strah od povratka izbeglim Srbima, uslovljen mogućim krivičnim postupcima.
Promena lokacije za  obaveštavanje Od 15. jula 2010. godine informacije o eventualnom vođenju krivičnog postupka pred pravosudnim organima RH mogu se dobiti u Ministarstvu pravde Republike Srbije. Prema uputstvu objavljenom na sajtu ovog ministarstva (www.mpravde.gov.rs) treba popuniti propisani formular koji se može skinuti sa navedenog sajta i uz kopiju lične karte predati ga na pisarnici Ministarstva pravde, posle čega će podnosilac zahteva dobiti odgovor u najkraćem mogućem roku, najkasnije za 15 dana.
Promenom lokacije drastično se povećao broj poseta „Veritasovom“ sajtu, na kojem se nalaze i najnoviji spiskovi procesuiranih. Za jul ove godine broj poseta se popeo na preko 280 hiljada, što je nekoliko puta više od mesečnog proseka, ali se povećao i broj neposrednih kontakata sa predstavnicima „Veritasa“, kako posetom kancelarijama u Beogradu ili Banjaluci, tako i telefonom ili imejl porukama.
Najčešći utisak je da su se svi oni koji su se obratili Ministarstvu pravde, obratili i „Veritasu“, kako pre podnošenja zahteva, uglavnom sa pitanjem koliko je to obraćanje bezbedno, tako i posle dobijenog odgovora, sa molbom da im objasnimo taj pismeni odgovor, bez obzira na to da li je pozitivan ili negativan.
Šta znači potvrda Ministarstva pravde? Na pismeni zahtev podnosioca, Ministarstvo pravde šalje tipizovane odgovore u dve varijante; ili da podnosilac nije na spisku procesuiranih ili da jeste, i ako jeste u kojoj fazi mu je krivični postupak.
Oni koji su dobili odgovor da nisu, obavezno pitaju (za sada se obraćaju „Veritasu“) da li im taj odgovor garantuje da mogu slobodno putovati i u Hrvatsku i van Hrvatske.
Informacija o statusu pred Hrvatskim sudovima odnosi se na period do određenog dana, u konkretnom slučaju do 31. marta 2001. godine, ali ne i posle toga dana. Zna se da ratni zločini ne zastarevaju i da je moguće bilo kada procesuirati neko lice za ratni zločin. Dosadašnje iskustvo nas uči da je dovoljno da komšija Hrvat za povratnika Srbina podnese prijavu policiji da je u toku rata „nešto uradio nekom Hrvatu“ i da sledi pritvaranje, a posle toga najčešće i privođenje uz crvenu prijavu istražnom sudiji.
Značaj tih potvrda upitan je i zbog nesređenosti spiskova/evidencija o procesuiranima. Jedno je sigurno, a to je da ako je neko procesuiran, a dobio je potvrdu da nije na spisku procesuiranih, ta potvrda ga neće spasiti od eventualnog hapšenja ili sudskog procesa.
Oni koji su pismeno obavešteni da su procesuirani postavljaju mnogo više pitanja, a najčešće: da li će biti hapšeni i izručeni u Hrvatsku; da li imaju pravo žalbe, odnosno prigovora na rešenje o otvaranju istrage, optužnicu ili presudu; može li im se suditi u Srbiji i na čiju inicijativu, predlog ili zahtev; da li samim tim što su na spisku procesuiranih znači i da su na Interpolovim poternicama; mogu li putovati van Srbije; ko ih može zastupati pred hrvatskim sudovima; mogu li doći do sudskih spisa i videti ko ih i zašto tereti; šta je ekstradicija, transfer ili ustupanje predmeta odnosno dokaza; pod kojim uslovima se može obnoviti postupak i sl.
U fazi osuđujuće presude U Hrvatskoj je početkom 2009. godine stupilo na snagu dvadesetak novih zakona. Jedan od njih je i Zakon o kaznenom (krivičnom) postupku, iz kojega odredbe koje se odnose na tajnost istrage i vanredne pravne lekove stupaju na snagu 01. januara iste godine, dok se primena ostalih odredbi odlaže do jula te, odnosno do septembra 2011. godine.
Hrvatski mediji i struka su nadugo i naširoko komentarisali sve ostale novine u novom Zakonu o kaznenom postupku (ZKP) kao „najvećoj reformi krivičnog zakonodavstva u hrvatskoj povijesti“, osim odredbi koje se odnose na vanredni pravni lek „obnovu krivičnog postupka“, u direktnoj vezi sa izbeglim i prognanim Srbima iz RH, pravosnažno u odsustvu osuđenih zbog ratnih zločina.
Dakle, odredbe o ponavljanju postupka iz novog hrvatskog ZKP-a odnose se upravo na one iz kategorije osuđenih u odsustvu. Prema starom ZKP-u krivični postupak u kojem je lice pravosnažno osuđeno u odsustvu, mogao se ponoviti ako osuđenik ili njegov branilac podnesu zahtev za ponavljanje postupka u roku od jedne godine od dana kada je osuđenik saznao za presudu, ako je nastupila mogućnost da  se sudi u njegovoj prisutnosti.
Razne međunarodne organizacije i institucije koje se bave zaštitom ljudskih prava, godinama su kritikovale institut suđenja u odsustvu u Hrvatskoj, naglašavajući da su presude u odsustvu protiv Srba donošene bez validnih dokaza, istovremeno zahtevajući od Hrvatske da nađe način na koji bi izvršila reviziju svih do sada pravosnažnih presuda izrečenih u odsustvu.
Takvim konstatacijama i zahtevima išla je u prilog i činjenica da su hrvatski sudovi u ponovljenim postupcima, posle dobrovoljne predaje ili ekstradicije, izricali veoma često oslobađajuće presude.
Pod tim pritiscima DORH je još u toku 2007. godine zauzeo stav, koji je prezentovao međunarodnoj zajednici i predstavnicima nadležnih tela susednih država, da „ukoliko neko lice zna da je pravosnažno osuđeno za ratni zločin u RH, a raspolaže dokazima, pismenima ili dokumentima iz kojih je nesporno jasno da nije počinilac, neka ih dostavi DORH-u koje će u tom slučaju predložiti redovno ponavljanje krivičnog postupka“. Međutim, u praksi se taj stav DORH-a nije primenjivao sve do stupanja na snagu novog zakona o krivičnom postupku.
Novine u novom ZKP-u U članu 504. stav 2. novog ZKP-a RH stoji: „Zahtev za obnovu kaznenog postupka mogu podneti stranke i branitelj i u slučaju iz članka 501. stav. 1. tačka 3. ovog Zakona („ako se iznesu nove činjenice ili se podnesu novi dokazi koji su sami za sebe ili u vezi s starim dokazima prikladni da prouzrokuju oslobođenje lica koje je bila osuđeno ili osudu po blažem kaznenom zakonu“) i ako je okrivljenom suđeno u odsustvu(članak 402. stav 3. i 4.), bez obzira na to da li je osuđeni prisutan“.
Dakle, ova nova odredba daje zakonsku osnovu da svi oni koji su osuđeni u odsustvu, ukoliko su u mogućnosti da pribave nove činjenice i dokaze u korist svoje nevinosti, direktno ili preko svojih branitelja, odnosno nadležnog tužilaštva, bez njihovog prisustva, što znači i bez odlaska, dobrovoljnog ili ekstradicionog, u hrvatske zatvore, podnesu zahtev za ponavljanje postupka i da u tome uspeju.
Ovo je šansa za mnoge od onih 435 u odsutnosti osuđenih Srba, od kojih su skoro svi na Interpolovim poternicama, da krenu za primerom Edite Rađen – Potkonjak.

INTERPOLOVE POTERNICE

Počev od marta 2001. godine, Biro IP Zagreb počeo je poternice za Srbima i pripadnicima bivše JNA (od 2005. godine i  za nekolicinom pripadnika hrvatske vojske i policije), kojima je suđeno u odsutnosti, sukcesivno stavljati na Interpolove poternice. Do kraja 2009. godine, stavljeno ih je više 1.200 na osnovu kojih je najmanje 105 lica već uhapšeno (5 u Mađarskoj, 7 u Nemačkoj, 3 u Bugarskoj, 3 u Norveškoj, 3 u Švajcarskoj, 17 u BiH, 3 u SAD, 5 u Austriji, 3 u Grčkoj, 3 u Kanadi, 31 u Srbiji, 6 u Crnoj Gori, 2 u Rusiji, 3 u Engleskoj, 5 u Hrvatskoj – prilikom ulaska na graničnim prelazima, 2 u Italiji, a po jedno lice u Makedoniji, Belgiji, Australiji i Sloveniji), od kojih je 29 ekstradirano u Hrvatsku (protiv dvanaestorice je postupak obustavljen ili je optužba odbijena, šestorica čekaju prvo ili ponovljeno suđenje, desetorica su pravosnažno, a jedan nepravosnažno osuđeni), jedan ekstradiran u Italiju, jedan ekstradiran u Srbiju, za dvojicu je ekstradicioni postupak u toku, protiv devetnaestorice se postupci vode u zemljama hapšenja (14 u Srbiji i 5 u Crnoj Gori), dok je protiv ostalih 45 ekstradicioni postupak obustavljen u zemljama hapšenja (u 15 slučajeva zbog nedostatka dokaza, odnosno pogrešnih kvalifikacija, u 7 slučajeva zbog greške u identitetu, a u 23 slučajeva zbog nemogućnosti izručenja). Protiv 6 lica sa Interpolovih poternica vodi se krivični postupak u Srbiji po Sporazumu tužilaštava Srbije i RH o saradnji u progonu učinilaca krivičnih dela ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida od 13.10.2006. godine, ali se brane sa slobode. Od pet uhapšenih lica na osnovu Interpolovih poternica prilikom ulaska u RH, protiv trojice je postupak obustavljen ili je optužba odbijena, dok dvojica čekaju prvo suđenje. Nekoliko desetina lica sa Interpolovih poternica bili su ili su i dalje u postupku ekstradicije u državama u kojima sada žive, mada nisu hapšeni, najviše u Srbiji, Australiji, SAD i Kanadi.

SPORAZUM O SARADNjI RH I SRBIJE

Ministri pravde Hrvatske i Srbije, na sastanku održanom u Zagrebu 27.09.2006. godine, dogovorili su se o proširenoj saradnji u procesuiranju ratnih zločina. Novi memorandum o saradnji državnih tužilaštava dve države omogućuje razmenu spiskova i dokaza u postupcima za ratne zločine licima koja zbog ustavne odredbe ne mogu biti izručena zemlji koja ih tereti za ratne zločine.
Na osnovu dogovora ministara iz tačke 8.1. Tužilaštva za ratne zločine Srbije i Hrvatske dana 13.10.2006. godine potpisali su Sporazum o saradnji u progonu učinilaca krivičnih dela ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida, koji je ubrzo po potpisivanju počeo da se i primenjuje u praksi.
Prema ovom Sporazumu ne ustupaju se predmeti kako to predviđa Evropska konvencija o ustupanju krivičnih postupaka, kojom je propisano da se krivični postupci u fazama istrage i optužbe ustupaju državi u kojoj okrivljeni boravi i u kojoj ga državljanstvo štiti od izručenja u državu koja ga je procesuirala. Po ovom Sporazumu ustupaju se dokazi, što omogućava potpisnicama da drže otvorenim postupke za koje su dokaze ustupili drugoj potpisnici, sve dok ih ta druga strana ne obavesti o konačnom ishodu postupka pred svojim sudom, i da tek potom odluči da li će predmet zatvoriti ili će nastaviti s postupkom.
Prema podacima Tužilaštva za ratne zločine Srbije hrvatsko tužilaštvo je ustupilo 20 predmeta na kojima je nekoliko desetina procesuiranih lica.
Po „Veritasovim“ saznanjima ustupaju se dokazi za predmete koji su u fazama optužbe i presude. Po dobijanju dokaza, tužilaštvo za ratne zločine, bez obzira na to u kojoj fazi je postupak bio, vraća ga u fazu istrage, ne osvrćući se uopšte na pravosnažnu presudu hrvatskih sudova.
Tako se dešava da su ista lica pravosnažno osuđena za isto delo pred sudovima u obe države.
Neki su opet u jednoj državi optuženi, a u drugoj oslobođeni za isto krivično delo. I oni koji su oslobođeni pred sudom u Srbiji, ako se nalaze na spisku procesuiranih DORH-a ili na Interpolovoj poternici, biće uhapšeni čim napuste teritoriju Republike Srbije.

APEL I PREDLOZI

.Veritas se pitanjem procesuiranja za ratne zločine na području Hrvatske bavi još iz ratnih vremena, a intenzivno od 2001. godine, od kada je Biro Interpola Zagreb počeo međunarodne poternice sukcesivno dostavljati članicama Interpola i kada su na osnovu njih počela hapšenja Srba izbeglica na svim kontinentima. Po ovom pitanju sarađivao je sa mnogim organizacijama i institucijama domaćim i međunarodnim, koje se bave problemom ratnih zločina i ljudskih prava.
Sakupljani su sudski dokumenti iz hrvatskih pravosudnih organa, pomno  analizirani i došlo se  do zaključka da je Hrvatska država preko sudskih krivičnih procesa protiv Srba i pripadnika bivše JNA, svesno isplanirala jedan od najperfidnijih načina održavanja „demografske ravnoteže“ (svođenje učešća Srba u ukupnoj populaciji Hrvatske na oko tri procenta) postignute u toku rata, posebno završnim akcijama etničkog čišćenja Hrvatske od Srba kao što su „Bljesak“ i „Oluja“.
Nikada, pa ni kroz ovu studiju, „Veritas“ nije štitio zločince, ali je pokušavao da zaštiti nevine ljude koje su hrvatski pravosudni organi procesuirali za najteža krivična djela, raspisujući za njima i međunarodne poternice, prethodno ih osudivši na maksimalne kazne zatvora, iako za to nije bilo validnih dokaza.
„Veritas“ je pre 5 do 6 godina izračunao da zbog krivičnih procesa protiv Srba za ratne zločine i za oružanu pobunu, bez obzira na to što je krivično delo oružane pobune pod amnestijom, oko 100 hiljada Srba, najviše iz kategorije radno i plodno sposobnih, ne želi da se vrati u Hrvatsku jer očekuju da su ili će biti, procesuirani za ratne zločine. Računica je bila prosta – za ratni zločin i oružanu pobunu hrvatski pravosudni organi su procesuirali oko 25 hiljada Srba, što ako se pomnoži sa četiri, koliko prosečno domaćinstvo broji članova (ako se ne vraća glava porodice, ne vraćaju se ni članovi njegove uže porodice), daje gore navedenu brojku.
Zbog toga bi, savetuju iz ovog Dokumentaciono istraživačkog centra,  bilo svrsishodno i u funkciji povratka da Hrvatska objavi i imena svih procesuiranih lica, i onih procesuiranih pa amnestiranih za oružanu pobunu (21.255 lica) i onih protiv kojih je istraga obustavljena ili protiv kojih je posle optužbe postupak obustavljen, optužba odbijena ili su oslobođeni optužbe (preko 2.200 lica), kao i onih pravosnažno osuđenih za koje je Državno odvjetništvo RH zatražilo obnovu postupka i protiv kojih je, posle dozvoljene obnove, bez njihovog znanja i učešća u postupku došlo do odbijanja optužbe ili do obustave postupka (za sada najmanje 52 lica).
Domaće (Komesarijat za izbeglice Srbije, Ministarstvo pravde, Tužilaštvo za ratne zločine) i  međunarodne (UNHCR, OEBS) organizacije i institucije koje se bave problemom izbeglica i ljudskih prava, trebalo bi  da preduzmu adekvatne mere za neutralisanje pravnih posledica fenomena masovnog procesuiranja lica (uglavnom Srba) pred hrvatskim sudovima za krivična dela ratnih zločina. I to pre nego RH zatvori najvažnije poglavlje Pravosuđe i osnovna prava, jer će posle toga biti još teže, ako ne i nemoguće.

Prema izveštajima i dokumentaciji autora Sava Štrbca i DIC Veritas

Izvor: PEČAT