БЕЧ – Парк уздуж Дунавског канала у бечком кварту Росауерленде, у Алзергрунду, 9. бечкоj општини, добиће у понедељак 13. октобра назив „Парк Диане Будисављевић“. Диана Будисављевић jе била жена изузетне хуманости, коjа jе у Другом Светском рату, из фашистичке Независне Државе Хрватске, пре свега из логора Јасеновац, спасила животе 12.000 српске деце.
Тим поводом разговарали смо са Недељком Савићем, политички активним младим Аустриjанцем српског порекла, од кога jе кренула идеjа о оваквом оживљавању сећања на Диану Будисављевић, као и са Срђаном Миjалковићем, председником Српског просветног и културног друштва „Просвjета“ у Аустриjи.
Просвjета jе успела, у сарадњи са аустриjским политичким структурама, пре свега социjалдемократама, коначно да реализуjе своjу замисао да се Срби у Аустриjи, Беч и читава Аустриjа одуже хероини коjа на наjбољи могући начин повезуjе аустриjску и српску нациjу.
„Пре три године ми се jавила идеjа да jавно обележимо сећање на Диану Будисављевић. Претходно сам читао о њоj. О њоj jе медиjски извештавала Српска православна омладина у Инзбруку. Постало ми jе jасно да jе Диана, на жалост, jош увек непозната и у нашоj jавности, иако су у међувремену улице у више градова некадашње Југославиjе, Инзбруку у Аустриjи добили име по њоj. Прича о њоj jе веома лепа, Диана спаjа заправо више народа: српски, jевреjски, ромски, немачки и хрватски. Да ниjе имала дозволе и немачких официра, не би могла да избави децу, те да их упути у породице на чување, коjе су већином биле хрватске“, каже Савић за Курир.
Он каже да jе геноцид у НДХ над Србима нешто наjстрашниjе што се догодило на Балкану икада и да сматра да се сећање на дело Диане Будисављевић мора чувати.
„Схватио сам да ниjе немогуће да се по њоj назове нека улица или парк у Бечу. Предложио сам то Просвjети, у коjу сам се тек био учланио. То jе одмах прихваћено, па сам кренуо у акциjу. С обзиром да jе седиште Просвjете у 3. бечкоj општини, jавио сам се општинскоj скупштини ове општине. Они су ми одговорили да jе презиме Будисављевић тешко изговорити на немачком. Написао сам им затим, аргументовано, на две странице, како већ постоjе многе улице у овоj општини чиjа имена jе тешко изговорити. На ово писмо ми уопште нису одговорили“, каже за Курир Недељко Савић.
Савића то ипак ниjе деморалисало. Обратио се Маркусу Гремелу (Марцус Гремел), председнику социjалдемократске омладинске организациjе Беча, коjи jе истовремено и одборник у 9. бечкоj општини.
„Гремел се одушевио идеjом и тако jе кренуло“, додаjе Савић.
Срђан Миjалковић каже да jе Недељко Савић дошао у Просвjету са овом идеjом управо у време када су у овом српском просветно – културномдруштва размишљали како би наjбоље било обележити сећање на Диану Будисављевић.
„Недељко jе предложио конкретно решење. Формирали смо тим, слали податке, одговарали на кореспонденциjу, лобирали у бечким структурама. Технички део посла ниjе био jедноставан. Ипак, наш тим, на челу са Недељком, успео jе да изнесе цео посао“, каже Миjалковић.
У понедељак, 13. октобра, у 10 часова преподне, биће свечано именован Парк Диане Будисављевић. Ту ће бити постављена и посебна табла о њоj, на немачком и српском jезику, на латиници и ћирилици, каже Миjалковић, те додаjе:
„На овоj табли ће укратко бити описан рад Диане Будисављевић и њених сарадника, као и њене заслуге. Она ниjе само оличење хуманизма, него jе и наjбољи пример аустриjско -српске сарадње. Диана jе била удата за Србина у тешким временима Другог Светског рата у фашистичкоj Хрватскоj. Њено дело се уздиже изнад локалних и националних вредности. Сматрамо да њено дело треба бити наново вредновано и много шире, европски и универзално. Давање имена овом парку jе само jедан скроман корак у том правцу“, каже Миjалковић.
Он истиче да jе ово прави пример сарадње и како се она може остваривати на локалном нивоу, у граду, без обзира на етничку, верску или другу припадност.
Пише: Милан Илић
Извор: Курир
Везане виjести:
Диана Будисављевић – Отргнута од заборава
„Царица Милица” за српског Шиндлера
35 година од смрти Диане Будисављевић