Србима који су за време рата избегли из Госпића стигло обавештење којим их власти уцењују. Ако одбију, општина ће продати плац да намири трошак
Удружење Госпићана „Никола Тесла“ послало је преко посланика Миодрага Линте петицију шефу српске дипломатије Ивици Дачићу, којом тражи помоћ и заштиту. Њих 150 добило је, а још толико очекује, обавештења из Госпића да морају или сами да уклоне шут од кућа које су им хрватске формације минирале и запалиле у периоду од 1991. до 1993. или да плате општини за те услуге 2.500 евра. У супротном, чека их судбина Радета Комленца из Кусоња, код Пакраца, коме су Хрвати срушили кућу, а онда узели плац да намире трошкове рашчишћавања!
– Комленац је имао кућу која се нашла на првој линији фронта – каже Саво Штрбац из „Веритаса“. – Када су Хрвати кренули у чишћење српских села, Срби су припуцали, па су се ови сакрили у ту кућу и њих 20 је изгинуло, а да Комленац о томе није имао појма јер је избегао.
Није знао ни да су две године касније породице и пријатељи убијених Хрвата дошли да у кући одрже помен, али је неко објекат минирао, па је опет било мртвих и рањених, а кућа се обрушила. Локалне власти позвале су преко огласне табле власника да уклони шут, па пошто се он није јавио, чишћење терена платила је општина и покренула судски спор. Пресуду у своју корист опет је окачила на огласну таблу, а у поступку извршења одузела је Комленцу плац и поклонила га Католичкој цркви.
– За све ово Комленац је сазнао тек када је тражио да му се, по хрватским законима, кућа обнови – каже Штрбац, и додаје да би иста судбина могла да задеси и Госпићане.
Осамдесетдвогодишњем Богдану Почучи и двојици његове браће захтев за рушење остатака родитељског дома стигао је ових дана. Почуча каже да нема намеру да плати.
– Иза покојног оца остале су ми зидине красне виле, јер су кућу минирали, па сад траже да ми плаћамо уклањање цигала. То је цинизам, фашизам и усташтво! Нећу да платим ништа, нека ми узму и плац! Тамо се не враћам, не желим са њима да делим ово парче живота што ми је остало.
Почуча је избегао 1991. прво у Удбину, у РСК, а затим у збегу, у време „Олује“, у Србију. Познаник му је рекао да бежи из свог стана у Госпићу јер ће га те ноћи ухапсити, и да не носи са собом ништа:
– Узели су ми све, и стан, и покретности, и зубно злато. Нисам 12 година успевао да добијем пензију. Био сам на потерници иако никада нисам био ни у једној војсци. Био је то коначан погром, који је почео још 1941, кад су ми у Јадовну убили мајку са братом и сестром у наручју!
Мило Раичевић, некадашњи професор и директор школе из Госпића чека да му стигне обавештење о рушењу.
– Допис су добили мој зет, комшије, познаници. Један се уплашио јер хоће да прода плац, па је сам ангажовао рашчишћавање и платио 2.500 евра. Ја те паре немам, а и да имам нећу да дам. Нико ми се није извинио што ми је срушио кућу и уништио живот – каже Раичевић.
Из Хрватске је отишао после акције „Медачки џеп“, у септембру 1993, када је хрватска војска убила 88 људи у личким селима, међу којима 26 старијих од 60 година. За ове злочине покренут је процес хрватским генералима Рахиму Адемију и Мирку Норцу, док је Јанко Бобетко умро. Адеми је ослобођен, а Норац осуђен на минималних шест година.
– Данас су села „очишћена“ од Срба празна. У Читлуке, Почитељ и Медак вратило се само неколико старих да умру – каже Раичевић.
ДА ПЛАТИ ОНАЈ КО ЈЕ РУШИО
У Хрватској је остало 22.000 руинираних и девастираних српских објеката, каже Штрбац:
– Мали број Срба успео је да добије обнову куће по хрватском закону, јер су услови били ригорозни. Слажем се да су рушевине небезбедне и извор заразе, али њихово чишћење треба да финансирају они који су их срушили, а Срби да добију нове куће или одштету.
Аутор: В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ
Извор: НОВОСТИ
Везане вијести:
Бизаран случај Српкиње у Хрватској: Отели јој кућу у Задру, морала да плати 10.000 евра
Хрватска сад хоће да продаје и српску имовину! | Јадовно 1941.
Тешко до надокнаде за српску имовину у Хрватској | Јадовно 1941.