СРБИ /НЕ/ЖИВЕ ОВДЈЕ

ПРИШТИНА, 12. ЈУНА /СРНА/ – Тринаест година
након бомбардовања НАТО-а и прогона коме су били изложени, од око 250 000 протjераних Срба на Космет се вратило тек 18 000, од чега већину, према подацима УНХЦР-а, чине лица стариjа од 65 година. Боjан Стоjановић, jедан од лидера Срба jужно од Ибра, предсjедник општине Грачаница са већинским српским становништвом, упозорава да су закони jедно, а пракса нешто друго, те да ће, ако се ствари наставе одвиjати на досадашњи начин, „српска прича“ на Косову и Метохиjи – бити завршена.

Повратка у урбане средине нема. У Приштини живи тек педесетак стариjих Срба.

Повратничке породице у метохиjскоj котлини изложене су нападима криминалаца и лопова, те организованим групама коjе их из дана у дан пресрећу, нападаjу и каменуjу.

Према званичим подацима надлежних институциjа, више од 70 одсто повратничких кућа jе или обиjено или опљачкано?!

У прилог томе говоре новиjи званични подаци о паљевини двиjе српске повратничке куће у Дреновцу, обиjању шест кућа у Клинавцу, крађи десетак трактора и прикључних машина у Беркову и Опрашкама код Клине те рушењу зидова српских повратничких кућа у Српском Бабушу и Бабљаку код Урошевца.

До данас нико од починилаца ниjе пронађен нити jе било ко одговарао за броjна убиства, киднаповања и мучења Срба.

Бивши специjални представници генералног секретара УН Бернар Кушенер, у случаjу убиства 14 српских жетелаца у Старом Грацку код Липљана, Михаjил Штаjнер у случаjу убиства троjе чланова породице Столић у Обилићу, и Ханс Хекеруп у случаjу убиства српске дjеце у Гораждевцу
код Пећи понудили по милион и по марака сваком лицу коjе откриjе налогодавце
или починиоце. Али, без резултата.

Тринаест година од повлачења српске воjске иполи циjе Срби на Космету су подиjељени и обезглављени.

Срби на сjеверу Косова одбиjаjу било какву помисао на укључивање у косовске институциjе и раскид веза са матичном државом
.

„Једина држава коjа за нас постоjи jе држава Србиjа и њене институциjе“ – каже др Милан Ивановић, одбацуjући било какву помисао о могућем присаjедињењу сjевера Косова остатку тзв.
„државе Косово“.

Насупрот њему, замjеник привременог косовског премиjера Слободан Петровић трвди да jе jедино рjешење за ситуациjу на сjеверу Косова примjена Ахтисариjевог пакета ,коjим jе предвиђено стварање тзв. републике Косово и пренос овлаштења са централног на локални ниво.

Тринаеста година по многима ће представљати и пресудну годину за опстанак Срба, jер, како рече Петко Милетић из села Опрашке код Клине, у овоj години ће бити риjешено питање сjевера Косова као и питање опстанка српских институциjа jужно од Ибра.

У исто вриjем и упркос свим релевантним подацима о стању српске заjеднице на Космету, АтиФете Јахjага, привремени косовски предсjедник, бави се „обновом и развоjем“ и говори о
„изградњи демократиjе и отвореног друштва са подjелом власти“.

Она jе „поносна“ на, како каже, „плурализам и укључивање мањинских заjедница у све институциjе Косова“.

Приредио: Вукота РАДИЋ

Извор: