arrow up

Подијелите вијест:

Срби и Италијани

„Плитика” је 19. априла 2018. објавила додатак „Јасеновац да се не понови” са чланцима разних аутора о усташким злочинима.

Моју пажњу је посебно привукао чланак који је написао Мирко Галосо, студент историје Универзитета у Удинама, Италија. Аутор чланка износи имена италијанских новинара који су се бавили темом усташких злочина према Србима, Јеврејима и Ромима. Један од њих – Ривели, наводи сведочанства италијанских дивизија које су интервенисале у усташким зонама да би спречиле тотално уништење Срба и Јевреја, што је понекад доводило чак и до оружаних сукоба између усташа и италијанске војске са губицима на обе стране, јер су италијанске трупе биле згрожене масовним масакрима који нису престајали. Тако је полако Италија постала једна од највећих препрека за реализацију усташког плана на територијама где су две војске имале линију додира.

После Другог светског рата, генерал Марио Роата је нагласио заслуге Друге италијанске армије за спас 600.000 православних Срба. Све ово наведено захтева једно дубље проучавање и истраживање чињеница, а што би се могле наћи у архивама Министарства војске Италије. Можда би сам Мирко Галосо могао да то обави, на исти начин као што је Мила Михајловић, која живи у Риму, ушла у тамошње архиве да би расветлила неке занемарене детаље из Првог светског рата. Тако је нашла репринт издања документа, које је Мила Михајловић насловила „За српску војску – једна заборављена прича”. Говорећи о тадашњим приликама, она је посебно нагласила да се стање нарочито закомпликовало када су се британски и француски бродови повукли из албанских лука, па је у евакуацији српске војске и цивила Италија остала сама. Од децембра 1915. до фебруара 1916, италијанска ратна морнарица је евакуисала са албанске обале српску и црногорску војску, цивиле, владу и краља Петра и реганта Александра. Све ово је врло детаљно описано у чланку „Како су Италијани спасавали српску војску”, аутора Ђуре Ђукића објављеном у „Политици” 23. августа 2015. Зашто смо се упустили у сукоб са Италијом? Због Јадрана, за који смо мислили да је наш, али је то била варка за време обе Југославије. Србија се борила за интересе оних који су касније срушили Југославију. На основу изложеног, односи Србије и Италије из наведених периода морају се поново темељно испитати и поставити на здраву основу.

Аутор: Др Ђура Јовановић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Злочини над Србима документовани у италијанским „забрањеним“

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​