Srbe optužuju za Srebrenicu, a genocid u NDH ne pominju

Mala i samonikla udruženja, kao što je to i Fondacija za sećanje na Jasenovac i Holokaust u Londonu, nisu u stanju da se nose s ovim problemima bez institucionalne pomoći, ističe direktorka Dragana Tomašević.

Dan sećanja na žrtve Holokausta u Londonu obuhvata i sve genocide posle Drugog svetskog rata, a na centralnoj komemoraciji ovog 27. januara, nažalost, nisu spomenute srpske žrtve ustaškog genocida, ali su zato pominjani Srbi koji su počinili „genocid” u Srebrenici. U engleskim medijima Srebrenica se prikazuje kao najgnusniji zločin na evropskoj teritoriji posle 1945. godine.

Pritom se, naravno, ne pominje ni operacija „Oluja”, ni pogrom u Bratuncu i Podrinju, kaže za „Politiku” Dragana Tomašević, direktorka londonske Fondacije za sećanje na Jasenovac i Holokaust (JHMF), koja je 7. februara u glavnom gradu Velike Britanije organizovala obeležavanje Dana sećanja na srpske žrtve ustaškog zločina u NDH.

Prošle godine je održala predavanje o genocidu nad srpskim narodom u američkom kongresu, 2017. u britanskom parlamentu, a trenutno u fondaciji razmatraju predlog da govore i u nemačkom Bundestagu. U izjavi za medije posle Dana sećanja na srpske žrtve ustaškog zločina u NDH, međutim, Tomaševićeva je primetila da je na Dan sećanja na žrtve Holokausta u Londonu srpski narod prikazan isključivo u svetlu počinitelja, a ne i žrtve genocida.

„Niko ne može da ospori da se ratni zločin nad muslimanskim muškarcima u Srebrenici desio. Ali ratnih zločina je tokom odbrambeno-otadžbinskog rata bilo na sve tri strane i ako bi novonastalu definiciju genocida Haškog tribunala primenili dosledno, a ne politički, onda bi došli do zaključka da su sve tri zaraćene strane počinile akt genocida”, kaže ona i objašnjava da je i srpskoj dijaspori sve teže da se nosi sa ovim vidom diskriminacije i sve veće srbofobije na Zapadu.

Na pitanje u čemu se ta diskriminacija ogleda, Tomaševićava odgovara: „U  medijima. U školskoj lektiri. U vestima. Prošle godine je novinar Kanala 4 Srbe nazvao fašistima. Od šestog razreda osnovne škole, na primer, moja deca će da uče iz istorijskih čitanki da im je sopstveni deda počinio genocid u Srebrenici, iako tamo nikada nije ni bio, te da sami potiču od genocidnog naroda.

U filmovima smo, pored Rusa, jedino i isključivo okarakterisani kao ’loši momci’. Kako to običan britanski narod doživljava i shvata, ostaviću čitaocima da zaključe. Ali naše države na ovakve stvari ostaju, bar naizgled, i neme i gluve. Potrebno je dakle, jače prisustvo i naše strane.”

Problem je, kako ističe, što u maticama (u Srbiji i Republici Srpskoj) ne postoji institucionalno i strateški organizovana politika za negovanje, očuvanje i širenje kulture sećanja na sopstvenu istoriju, što dovodi do sve jačeg prisustva ne samo revizionizma, već i distorzije istorijskih činjenica. Mala i samonikla udruženja, kao što je njena fondacija, nisu u stanju da se nose s ovim problemima bez institucionalne pomoći.

„Srpske zemlje, nažalost, ne bave se ozbiljnim institucionalnim negovanjem kulture sećanja, niti istraživanjem, arhiviranjem i očuvanjem artefakata i dokumenata ovog perioda, kao što to rade izraelski Jad Vašem i jermenski Nacionalni institut.

Naše zemlje nemaju čak ni organizaciju kao što je, na primer, Dobrotvorna organizacija za očuvanje Dana sećanja na žrtve Holokausta u Londonu, koju je osnovala država Velika Britanija i koja okuplja sve manje organizacije, udružuje, potpomaže i podržava aktivnosti u okviru Dana sećanja”, ističe Tomaševićeva i iznosi svoj predlog:

„S obzirom na to da ’malo’ kaskamo za ostatkom sveta, a budući da su Jevreji i Jermeni napravili jednu jako solidnu konstrukciju za očuvanje kulture sećanja, možemo jednostavno da prekopiramo tu matricu, jer znamo da je efikasna, proverena i da ’radi’. Za početak, država (bilo koja) mogla bi osnovati instituciju za prikupljanje, arhiviranje, prikazivanje, istraživanje i edukovanje, a koja bi bila na državnom budžetu i nezavisna od bilo koje vladajuće stranke i političke vlasti.”

Kako dodaje, politika ne bi smela da se upliće u ovu priču, kojoj treba pristupiti multidisciplinarno uprkos mišljenju koje  pokušava da nam se nametne da je treba prepustiti istoričarima. Da bi se napravila strategija kulture sećanja i obrazovala ne samo naša buduća pokoljenja već i ostatak sveta, potrebna je armija ljudi iz različitih stručnih polja, smatra Dragana Tomašević.

Deluje ipak da su razna srpska udruženja i klubovi u Engleskoj sve vidljiviji. Fondacija za sećanje na Jasenovac i Holokaust, na primer, svake godine organizuje Dan sećanja, na koji dolaze strane diplomate iz različitih zemalja, kao i britanski političari. U Londonu je paroh Goran Spaić organizovao moleban u znak podrške Srpskoj pravoslavnoj crkvi i vernicima u Crnoj Gori, kome su se priključili brojni londonski Srbi.

Tomaševićeva ukazuje da postoje srpsko-britanska udruženja koja se zaista trude da promene preovlađujuće javno mnjenje i da pokažu srpski narod u drugom svetlu, ali – nemaju podršku britanskih „mejnstrim” medija. Zbog toga većina njih deluje na lokalnom nivou.

Februar – srpski mesec u Velikoj Britaniji

Tema ovogodišnjeg Dana sećanja na srpske žrtve ustaškog zločina u NDH bila je „Udružimo se” (protiv zaborava), jer Fondacija za sećanje na Jasenovac i Holokaust, kao i svake godine, prati temu o Holokaustu Dobrotvorne organizacije za sećanje na Holokaust (HMDT).

„Odlučili smo, zbog toga, da Dan sećanja na srpske žrtve obeležimo 7. februara, na dan najmasovnijeg jednodnevnog pokolja tokom Drugog svetskog rata na teritoriji NDH, kada je više od 2.300 žena, dece i staraca izgubilo život na sopstvenim kućnim pragovima. Reč je o pokolju u selima Šargovac, Drakulić, Motike, Rudnik, Rakovac i osnovnoj školi u Šargovcu. Operacija je trajala manje od devet sati, a predvodio je fratar Miroslav Filipović”, ističe Dragana Tomašević i dodaje da se ova komemoracija održava u okviru „Srpskog meseca” u Velikoj Britaniji.

Manifestaciju organizuje Okrugli sto srpskih organizacija već dvanaestu godinu i to je najveći festival naše kulture u dijaspori, koji obuhvata više od 30 kulturnih, religioznih, istorijskih, edukativnih sadržaja u 10 gradova u Velikoj Britaniji. „Srpski mesec je izuzetna prilika da se Srbija i Srbi promovišu u najboljem svetlu britanskoj javnosti, oslikavajući pozitivan doprinos naše zajednice u britanskom društvu”, ističe Tomaševićeva.

Anatomija zaborava

Dragana Tomašević je 21. novembra prošle godine u američkom Kongresu održala predavanje na temu „Jasenovac: neizgovoreni genocid i Holokaust 1941–1945”. Spremala se šest meseci da bi u trideset minuta govora sažela vekove srpske istorije i stradanja, počevši od Kosovskog boja, do danas.

U zajedničkoj akciji sa Srpskim narodnim savezom iz Pitsburga i još nekoliko institucija iz Republike Srpske, istovremeno je u Rejburn foajeu Kongresa postavljena trodnevna izložba „Anatomija zaborava”, posvećena sistemu logora smrti Jasenovac i stradanju Srba, Jevreja i Roma u Nezavisnoj državi Hrvatskoj.

Autor: Biljana Baković

Izvor: POLITIKA