Spomenko na vječnoj straži: U Moskvi prikazan film o malom srpskom heroju

U petak 17. februra u ambasadi Republike Srbije u Moskvi održana je premijera dokumentarnog filma reditelja Mila Savića „Spomenko na vječnoj straži“. Predstavnici srpske zajednice u glavnom gradu Rusije, kao i Moskovljani koje interesuje istorija srpskog naroda, okupili su se u srpskoj ambasadi da osveže uspomenu na podvig Spomenka Gostića.

Spomenko Gostić je najmlađi vojnik Bosanskog rata. Stupio je u redove oružanih snaga Republike Srpske 1992. godine sa 13 godina. Početkom te godine dečaku je umrla majka, a već u septembru iste granata pred kućom je ubila baku sa kojom je živeo. Godinu dana kasnije, 1993, smrtno je ranjen u artiljerijskom napadu. Otvarajući ceremoniju, ambasador Srbije u Rusiji dr Slavenko Terzić obratio se prepunoj sali rečima: „Ovaj film je priča o Spomenku Gostiću, ali faktički govori o sudbini čitavog srpskog naroda. Kroz Spomenkovu životnu priču možete osetiti sudbinu srpskog naroda za vreme građanskog rata u Bosni i Hercegovini“.

U filmu Mila Savića „Spomenko na vječnoj straži“ rođaci malog junaka Bosanskog rata i njegovi saborci evociraju uspomene na njegov kratak, ali hrabar život. Nešto duže od godinu dana Spomenko je bio na liniji fronta koja je prolazila kroz njegovo rodno selo. Izvlačio je ranjenike iz ruševina posle artiljerijskih napada, prenosio vojnicima naredbe i doturao namirnice na položaje. Njegova obična zaprežna kola sa upregnutih par konja bila su poslednja nada za mnoge ranjenike u danima teških borbi jer džipovi i kamioni nisu mogli da se kreću po neprohodnom terenu. Po rečima onih koji su se borili rame uz rame sa Spomenkom, on je drugim borcima služio kao pravi primer hrabrosti i nepokolebljivosti.

Reditelj Mile Savić je uspeo da izbegne pompeznu zvaničnost koja je često svojstvena ratnim dokumentarnim filmovima. Ovo ostvarenje je jednostavna i iskrena životna priča malog čoveka koji je još dete, a našao se u paklu pravog rata. Film je snimljen u neopisivo lepim planinskim pejzažima Ozrena, govori o patriotizmu, o dugu prema otadžbini i požrtvovanju radi oslobođenja rodne grude.

Posebno je efektan kraj filma gde uz zvuke tužne narodne pesme Spomenko Gostić nestaje sa scene, odlazeći u svojoj seoskoj zaprezi, kao da nestaje u maglovitom sećanju. Tu scenu su gledaoci pratili ćutke, očiju punih suza. Kada je zatim na scenu izašao Mile Savić, pozdravljen je desetominutnim aplauzom.

Posle projekcije filma dopisnik „Ruske reči“ porazgovarao je sa pojedinim gledaocima – poznatim političkim i kulturnim radnicima iz Rusije i Republike Srpske.

Duško Perović, šef predstavništva Vlade Republike Srpske u Rusiji

– Gospodine predstavniče, da li je današnja projekcija jednokratna akcija ili postoji neki širi program popularizacije Republike Srpske u Rusiji?

– Premijera je samo prvi korak i mi vidimo da postoji veliko interesovanje! Ako naši ruski partneri i dalje budu zainteresovani, naravno da ćemo širiti kulturnu saradnju.

– Koja je, po Vašem mišljenju, glavna poruka filma „Spomenko na vječnoj straži“?

​– Poruka je jednostavna: da ne bude rata. Mislim da ovaj film obavezno treba da vide, pre svega, političari. Oni tamo gore razgovaraju i dogovaraju se, a narod ne može da utiče na njihove odluke. Ovaj film bi mogao da promeni njihova shvatanja.

– Šta mislite, da li bi vredelo pokazati film u Sarajevu?

– Mislim da svi treba da ga pogledaju. Shvatate, tamo se rat posmatra samo „svojim“ očima. To je bio građanski rat. Spomenko je branio svoje selo. A dete je, u stvari, htelo da ide u školu kao i druga deca. Nedavno sam bio u Vijetnamu, u muzeju Vijetnamskog rata. To je strašno. To je nepodnošljivo strašno. Amerikanci to treba da vide, da se to više ne bi ponovilo. Tamo je takođe bilo dece koja su htela da se školuju, a oni su na njih bacali bombe. Mislim da ovaj film treba pokazati i na televiziji, i na Zapadu, naročito onima koji sada tamo „mašu sabljama“. Isto to se sada događa u Siriji, a događalo se i na Kavkazu. Svuda deca stradaju.

– Ovo je film o heroju Republike Srpske. Da li se u Srpskoj sprovodi državna politika ovekovečenja sećanja na vojnike Bosanskog rata?

– Nažalost, ne. Često se zaboravljaju takvi kao što je Spomenko Gostić, a njih je bilo mnogo. Danas se tome posvetio naš predsednik Milorad Dodik koji nikoga ne zaboravlja, i mnogima je podigao spomenike.

Mihail Močalov, savetnik šefa predstavništva Republike Srpske u Rusiji za veze sa javnošću

– Šta Vi možete reći o filmu „Spomenko na vječnoj straži“? Kako se pojavila ideja da se organizuje njegovo prikazivanje u Moskvi?

– Mislim da niko ne može bolje ispričati nešto o filmu od njegovog reditelja. Nama se obratio Mile Savić sa molbom da organizujemo prikazivanje filma u Moskvi. Film je prikazan u Beogradu i praktično u svim gradovima Republike Srpske. Kod nas u Rusiji je na redu Voronjež. Stupili smo u kontakt sa ambasadom Srbije, i to je naš zajednički kulturni projekat. Zamolili smo ambasadu da nam, ukoliko predstavništvo nema takve tehničke mogućnosti, stavi na raspolaganje svoju salu za filmske projekcije, što su oni ljubazno prihvatili. Ambasada je takođe preko svoih kanala pozvala mnogo ljudi i mi se radujemo što je danas sala bila puna. Za nas je to veoma važan događaj.

– Šta mislite, zašto je Mile Savić toliko želeo da prikaže svoj film upravo ruskim gledaocima?

– To je, pre svega, rediteljev pokušaj da skrene pažnju na problematiku vojnog konflikta u bivšoj Jugoslaviji, da pokaže taj rat pod nešto drugačijim uglom. Ovaj film zapravo ne govori o ratu, nego o konkretnom čoveku – o dečaku koji se sticajem okolnosti našao u ratu. A deca ne treba da ratuju. Mislim da on, naravno, nije želeo da ratuje, ali on je već bio formirana ličnost i sve je doživljavao kao odrastao čovek.

Nema sumnje da u građanskom ratu nema prave i pogrešne strane, postoje samo žrtve. Mi ovaj film doživljavamo kao antiratni. Upravo zbog toga ljudi treba da ga vide.

– Kao što je poznato, ambasada Republike Srbije aktivno se u Rusiji bavi kulturnim i prosvetiteljskim radom, a predstavništvo Republike Srpske je u nekom smislu u senci. Postoje li neki planovi proširenja Vašeg delovanja ovde u Moskvi?

– Mi se tome nadamo. Malo su nam sredstva ograničena, ali ipak pokušavamo da učinimo sve što je u našoj moći. Naravno, zainteresovani smo za nastavak saradnje sa ambasadom Republike Srbije i u nekim zajedničkim projektima. O našim aktivnostima se može saznati na našim stranicama na Fejsbuku i na našem sajtu.

Filip Kudrjašov, član Saveza filmskih radnika Rusije, generalni direktor filmskog studija „Vifsaida“, producent mnogih festivala ruskog filma u inostranstvu

– Šta Vi mislite, kakve mogućnosti postoje za promovisanje srpskog filma, i konkretno srpskog dokumentarnog filma u Rusiji?

– Prvo od čega treba početi je, naravno, prevođenje filmova. I to prevođenje ne treba da bude sa titlovima nego sinhronizovano, zato što je ipak ruska publika navikla da se prevod „čuje“. Svaka televizija kojoj poželimo da ponudimo srpski film za prikazivanje, u svakom slučaju će tražiti prevod. Što se tiče svega ostalog, to mogu biti neki festivali i neke dodatne projekcije.

– Sa kakvim poteškoćama se po vašem mišljenju suočava srpski film na putu do ruskog gledaoca?

– Teško je promovisati filmove ako nema dovoljno novca. U Rusiji postoje zakoni koji kažu da se film ne može pokazivati ako nema dozvolu za prikazivanje. A da bi se dobila dozvola potrebna su prilično velika sredstva, jer pored prevoda filma i pisanja tabelarnog prikaza svega što se događa u filmu, treba ispravno popuniti sve sporazume i predati kopiju filma u Krasnogorski arhiv fotografskih i video-dokumenata , platiti državnu taksu, itd. Sve zajedno to košta oko 10-15 hiljada rubalja. Jasno je da nijedan autor srpskog filma koji želi da prikaže svoje ostvarenje u Rusiji nema toliko novca. Ovde treba da postoji neki sponzor koji želi da promoviše srpske filmove u Rusiji. Činjenica je da ti filmovi pune bioskopske sale!

– Da li je ruski auditorijum zainteresovan za sve što je srpsko, i konkretno za srpske filmove? Da li je to vredno napora koji se ulažu?

– Postoji interesovanje, ali ne tako veliko. Da bi se gledaoci zainteresovali treba da se upoznaju sa tom kinematografijom . A nema sumnje da se u Srbiji sada snimaju specifični filmovi. Možda oni nisu u skladu sa tradicijom koja je postojala u Jugoslaviji, naročito dokumentarni srpski filmovi. Zbog toga gledaoce treba pripremati. Ako mi ne pripremimo gledaoce sada, onda ni za 10 godina isto tako neće biti interesovanja. Ako je neko zainteresovan da te filmove prikazuje ovde, potrebno je dejstvovati sveobuhvatno: pričati o tom filmu i više pisati o nekim njegovim premijerama kako bi se ljudi zainteresovali za ono što se sada dešava u svetu srpske kinematografije.

– Kao čovek koji ima veliko iskustvo u radu sa srpskim filmom, recite nam kakvu poruku film „Spomenko na vječnoj straži“ upućuje ruskom gledaocu? Zbog čega su ga Srbi doneli u Rusiju?

– Srpski film priča uglavnom o srpskoj istoriji, a naše istorije su veoma isprepletane. Važno je da se pokazuje to slovensko jedinstvo: ono što se dešava u Srbiji može se desiti i u Rusiji, i obrnuto. Nas sjedinjuje zajednička slovenska istorija.

Autor: Nikita Černišenko
Izvor: Ruska reč

Vezane vijesti:

U Moskvi prikazan film „Spomenko na vječnoj straži“

Film „Spomenko na vječnoj straži“ – podsjećanje budućim …

Spomenko Gostić ne smije biti zaboravljen | Jadovno 1941.

Spomenko Gostić – 23 godine od pogibije 15-godišnjeg junaka …