Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

„ СПОМЕН ОБИЉЕЖЈЕ У ГЛИНИ – НЕЗАВРШЕН ПРОЈЕКАТ“

Датум објаве: уторак, 6 септембра, 2011
Објављено у Глина
Величина слова: A- A+

GLINA-spomen-dom-vs-hrvatski-dom.jpg

Удружење Срба из Хрватске заjедно са Музеjом жртава геноцида из Београда поводом  70. годишњице покоља Срба у глинскоj цркви  жели са подсjети jавност изложбом.

Изложба ће бити отворена у Галериjи Историjског музеjа Србиjе, Трг Николе Пашића 11 у петак, 9. септембра о. г. у 18 сати. Посебна вриjедност  изложбе jе у томе што ће по први пут бити изложене три композициjе, рад академског сликара мр Драгана Чубрића  (укупне површине 54 м²), коjе су требале послужити као предложак за мозаичке површине са краjњом намjером да буду постављене на Спомен обиљежjу у Глини. Осим ових композициjа у Глину ниjе пренешена ни скулптура „Сjећање“ рад ваjарке Мирjане Јуришић, коjа се сада налази у Дому воjске Србиjе у Београду.

Оваj стравичан чин над недужним цивилима Кордуна и Баниjе   извршиле су усташе од 29. jула до 3. августа 1941. године у глинскоj цркви Рођења Пресвете Богородице. Познато jе да су послиjе тога цркву до темеља порушили. На том мjесту 1969. подигнут jе Спомен дом испред коjег jе тек 1995. године  постављено спомен-обиљежjе.

На Илиндан 1995. године задушну службу божиjу служио jе Његова светост патриjарх српски господин Павле. Тек постављено обиљежjе са именима идентификованих жртава било jе доступно jавности само неколико дана. Наишла jе хрватска воjска и у  акциjи „Олуjа“  демолирала а затим уклонила спомен-обиљежjе, а нова локална власт Спомен дом преименовала у „Хрватски дом“. Тако су нестале и плоче с поименичним пописом 1.564 пострадале жртве у прољеће и љето 1941. године из Глине и њеног ширег подручjа.

Изложба осим да побуди сjећање има за циљ да   jавност у Србиjи упозна са неразумним понашањем оних политичких структура и поjединаца у Хрватскоj коjи jош увиjек спречаваjу да се врати раниjи назив Спомен дома и изнова постави спомен плоча.

Генерални секретар Удружења

Београд, 1.9.2011.                                                                           Милоjко Будимир, проф.

 

Katalog izložbe

Katalog izložbe 2

СПОМЕН ОБИЉЕЖЈЕ У ГЛИНИ – НЕЗАВРШЕН ПРОЈЕКАТ

На приjедлог Општинског одбора СУБНОР-а и осталих друштвено-политичких организациjа и грађана, Скупштина општине Глина jе у љето 1984. године дониjела одлуку о оснивању Спомен музеjа и Спомен дома Глине и Вргин Моста. Скупштина jе именовала чланове Главног и Извршног одбора Спомен музеjа са задатком да „утврде композициjу сталне музеjске поставке, и да воде све послове око довршења музеjа“. На инициjативу људи из Одбора за изградњу Спомен дома, на изради идеjног проjекта ангажовани су академски ваjар мр Момчило Крковић, академски сликар Драган Чубрић, академски ваjар мр Мирjана Јуришић и сарадник архитекта Јован Росић.  Тако jе послиjе 50 година од покоља српских цивила са Кордуна и Баниjе, у српскоj православноj цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини требало да се постави обиљежjе као видљив траг – незаборав на стравичан покољ.

Распоред скулпторских фигура у екстериjеру

На три метра од улице постављена jе дводjелна скулптура „Двери“ коjа своjим достоjанственим растом постаjе пролаз из спољњег свакодневног свиjета у унутрашњи свиjет мемориjала, осjећаjни, мисаони и стварни. Кроз централни дио комплекса Спомен обиљежjа постављена jе црна гранитна „Стаза туге“ коjа пролази од улице па све до краjа улазног хола зграде Спомен-дома.

Ентериjер – у холу Спомен дома

Завршни дио тродjелне мемориjалне композициjе  планирано jе да буде постављена у централном диjелу Спомен дома. Два бочна зида као и онаj чеони, апсидни (3 x 6 метара; 54 м²) осликани су сценама инспирисаним догађаjима, у техници мозаика. На реализациjи мозаика био jе ангажован мр Здравко Ваjагић са групом сарадника. Лиjева зидна површина садржи масовну сцену насилно и на превару доведених људи на лажни покрст, а на супротноj страни jе слика њиховог трагичног окончања. На фронталном апсидном зиду jе ликовна композициjа с приказом порушене цркве и текстовима коjи су постављени на четири бронзане плоче – Јуре Каштелан: „Истина jе наша крвљу записана“, Љубан Једнак свjедочи о злочину пред судом у Загребу, Миле Будак: лаконске приjетње Србима о њиховом истребљењу, др Милован Жанић: отворена приjетња Србима и Хилмиjа Берберовић усташки џелат: фрагменти његове изjаве о личном учешће у покољу Срба у глинскоj цркви.

На краjу, или на почетку улаза у хол, требало jе да се постави   скулптура „Сjећање“ ваjарке Мирjане Јуришић. Ова експресивно моделована скулптура jе у потпуноj симбиози са сценама коjима су осликани зидови овог своjеврсног светилишта и добра веза између спољашњег споменичког амбиjента и мемориjалног ентериjера.

Послиjе циничног „покрста“ коjи jе претворен у масовни злочин  почињен 29/30. jула и 3. августа 1941, црква Рођења Богородице jе непун мjесец послиjе тога порушена. Материjални остаци су уклоњени и на том мjесту 1969. године изграђен jе Спомен-дом са изложеном музеjском и архивском грађом о срушеноj цркви и почињеним злочинима  у њоj, као и у глинском краjу. Иако су почетком 80-их година прошлог виjека започели грађевински радови на уређењу спомен-обиљежjа и очекивало се да радови буду довршени на 50. годишњицу догађаjа,  то се ниjе догодило. Тек на 54-годишњицу злочиначког чина, спољашни дио Спомен обиљежjа jе био завршен, док jе тродjелна мозаичка композициjа површине 54 м² за ентериjер заjедно са скулптуром „Сjећање“, остала у Београду чекаjући прилику да буде уконпонована.

На Илиндан 1995. године задушну службу божиjу служио jе Његова светост патриjарх српски господин Павле. Тек постављено обиљежjе са именима идентификованих жртава било jе доступно jавности само неколико дана. Наишла jе хрватска воjска и у злочиначкоj акциjи „Олуjа“ порушила Спомен обиљежjе жртвама геноцида. Умjетничко спомен-обиљежjе на мjесту нестале цркве jе демолирано а затим уклоњено, а Спомен дом преименован у Хрватски дом. Тако су нестале и плоче с поименичним пописом 1.564 пострадале жртве у прољеће и љето 1941. године из Глине и њеног ширег подручjа. На спомен плочама била су наведена и имена страдалих Срба Глињана из мjесеца маjа 1941. године.

Поводом обиљежавања  70. годишњице  трагедиjе Срби са подручjа Глине, поjедине невладине организациjе и дио jавности траже од институциjа власти Републике Хрватске да се Спомен дому  врати раниjи назив и да се поново  постави спомен плоча.

Нека и ова изложба буде допринос у том правцу са жељом да се  jавност у Србиjи упозна са неразумним понашањем оних политичких структура и поjединаца коjи се декларативно представљаjу антифашистима а у пракси се понашаjу супротно.

GLINA-spomen-dom-i-spomen-ploča

 

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top