Спасовдан у Београду: Изложбом „Пребиловци” представљена истина о херцеговачком страдању

У Београду jе вечерас у Галериjи Народне банке Србиjе отворена изложба „Пребиловци“, коjа свjедочи о усташком злочину 1941. године када jе убиjено 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, коjе, према истраживању jапанског листа „Асахи шимбун“, представља наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи. Изложба, чиjи су аутори студенти бањалучког Универзитета Предраг Лозо и Драгослав Илић, садржи фотографиjе, животне приче, текстове и документа о злочину и о Пребиловчанима, а заjеднички jе проjекат Културног центра Новог Сада и Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке.

Предсjедник СНД "Пребиловци" Миленко Јахура

Текст: Трифко Ћоровић

Фото: Слободна Херцеговина

Пуно jе симболике у чињеници да jе баш на славу српске престонице – Спасовдан у галериjи Народне банке Србиjе представљена изложба „Пребиловци”. Београд jе после дугог чекања и ћутања, напокон, имао прилику да види истину представљену аутентичним фотографиjама и документима коjе преносе страшну слику о српском страдању у Долини Неретве. Да jе народ жељан истине сведочи и више од 600 посетилаца коjи су jуче дошли на отварање ове изложбе.

Ово jе тек jедан од детаља због коjих наредних дана треба обићи изложбу „Пребиловци“. Отворена jе до 28. маjа сваким радним даном од 10 до 18 часова

На самом почетку изложбе посетиоци су могли да чуjу певачки хор „Мокрањац” коjи делуjе при Храму Светог Саве на Врачару.

Потом jе изложбу благословио Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе. Он jе истакао да jе ова изложба важна, jер се догађа у Београду „гдjе постоjи много људи коjи jош не знаjу да постоjе Пребиловци са таквом раном, али и са таквом снагом живота коjу они у себи носе“.

Епископ ЗХиП Григориjе

– Вjера људи у живот, коjи су живjели у Пребиловцима jе невjероватна, и онда када су 1945. изашли из рата и наставили да живе и сада, послиjе посљедњег рата када су наставили да живе. Та црква, коjа jе просто васкрсла из костиjу, можда jе нешто наjљепше што се догодило макар у нашоj епархиjи у посљедњих много стотина година – рекао jе владика Григориjе.

Он се захвалио СНД „Пребиловци” коjе jе неуморно радило годинама на ширењу истине, као и херцеговачким удружењима коjа су помогла обнову Пребиловаца.

– Сва ова дешавања су припрема за велики догађаj овог 8. августа када ћемо се окупити у Пребиловцима, на мjесту гдjе се састаjу све наше риjеке и све наше сузе, да освештамо Храм. Надам се да ће сваки Херцеговац довести у Пребиловце бар jедног приjатеља коjи ниjе из Херцеговине – закључио jе владика Григориjе.

Владика Атанасиjе са хором „Мокрањац“ пева Тропар мученицима Пребиловачким

Потом jе уследио можда наjупечатљивиjи тренутак вечери. Умировљени владика Атанасиjе праћен хором „Мокрањац” отпевао jе Тропар мученицима Пребиловачким.

Један од аутора изложбе, Предраг Лозо осврнуо се на тежину бављења културом сећања.
– Бавећи се и посматраjући историjу, истовремено jе и благодет и проклетство. У њоj су мученик и хероj браћа близанци. Бавити се нечим што подразумева културу сећања, ниjе ни мало лако, али у последње време отвараjу се могућности да то сећање историчари прошире и да се начине искораци како би шира jавност била упозната – рекао jе Лозо.

Задужио Херцеговину: Душан Ј. Басташић jе своjим прегалачким радом умногоме допринео да се истина о Пребиловцима шири светом

Предсjедник Удружења „Јадовно 1941” Душан Басташић бираним речима jе причао о дугогодишњоj сарадњи са СНД Пребиловци и изразио jе уверење да ће изложба доприниjети обjелодањивању пребиловачке трагедиjе, али и народа источне Херцеговине.

Потом се посетиоцима изложбе обратио Миленко Јахура, председник СНД „Пребиловци”.
Он jе подсетио да jе Београд ову изложбу чекао 74 године.
– У толиком временском периоду измени се више генерациjа, а покоjници падаjу у заборав и сећаjу их се само потомци, а некада ни они. Жртве хрватског геноцида над Србима (што jе потпуно исправан термин) нису званично ни признате као такве, као што су рецимо jевреjске жртве немачког и сада већ и jерменске жртве турског геноцида.
Јахура jе подсетио на чињеницу да jапански лист „Асахи Шимбун” наводи да су патње Срба у НДХ битно обележjа глобалне историjе 20 века.

– То страдање jе наjвећа траума целе наше историjе, када су на нас скочили наjближи суседи да нас затру потпуно, да нам ни траг не остане. Сматра се да jе нормално да се сви покоjници достоjно сахране и жртве претходног рата и борци, осим жртава коjе jе побила НДХ!? запитао се Јахура и подсетио да ових жртава нема у школским програмима, а нема их у именима улица, споменика, дана сећања…
Потом се осврнуо и на српско-српски однос.

– По истраживању истог jапанског листа Пребиловци су наjстрадалниjе село у Европи у Другом светком рату, али то ниjе довољно да буду признати као вредност од националног значаjа. Већим делом су рушевина, локална власт не дозвољава да се постави ни путоказ ни табла на путу испред насеља. Пре 7-8 година Београд jе одбио да им да улицу.

Јахура jе потом изнео запрепашћуjуће статистичке податке.
-Укупно jе из Доње Херцеговине у рату убиjено око 4000 недужних Срба, од чега око 700 деце, од НДХ, односно од стране хрватских и муслиманских цивила, коjи су називани „дивље усташе“. Овде jе убиjено и око 2000 Срба доведених из других, краjева. Из самих Пребиловаца има око 850 жртава рата, по налазу Државне комисиjе, што jе 85% предратног становништва. Угашен jе живот у 57 породица. Преживело jе 172 житеља, од коjих су 16 жене девоjке и деца. Село jе било привремено колонизовано у рату хрватским становништвом што jе организовао жупник из Студенаца дон Јуре Врдољак. Пребиловцима jе био промењен назив у „Ново Село“.

Злочин jе, како jе рекао Јахура, продужен и након 1945. године.
– Рат jе настављен суптилним средствима против жртава са циљем да се оне забораве ради изградње социjализма и „братства и jединства“. Јаме су бетониране и жртве нису сахрањиване. Многи окорели злочинци нису гоњени и ушли су у Партиjу, воjску, полициjу и државне службе. Због великог броjа жртава Пребиловци су били под посебном присмотром УДБЕ и Савеза комуниста. Наjбоља земља им jе одузета, а због смањења броjа ђака им jе седамдесетих година укинута основна школа.

Јахура jе подсетио да су 1992. снаге републике Хрватске и локалних Хрвата и муслимана заузеле ово подручjе, починили нове тешке злочине и уништили експлозивом све што jе припадало Србима, међу њима кости новомученика у Пребиловцима, Житомислићу, Горњем Храсну са жељом да да униште доказе о злочинима, застраше и понизе Србе.
– Пребиловци су по други пут васкрсли 1999, када jе почео повратак у опустошено село. Сада имаjу 60 становника, међу њима и велики броj младих. Једино су чисто српско село у целом краjу. Друга села су после 1995. године колонизована и добила хрватску већину. Испред њихових насеља постављени су велики бетонски крижеви коjи хоће да покажу победу у крсташком рату.

Ипак, боља будућност за Пребиловце делуjе више него извесна.
– Успели смо добровољним прилозима да обновимо дом и истражимо рушевину храма, уз подршку владике Григориjа, у коjоj смо нашли нешто остатака костиjу жртава. Храм, сада посвећен Васкрсењу jе обновљен, биће ако Бог да освештан у августу ове године. Пребиловци тако постаjу, можда, jедна од неколико капи памћења у мору заборава српских жртва у НДХ.

Јахура jе исказао захвалност владикама Григориjу и Атанасиjу, Душану Басташићу, председнику УГ Јадовно 1941, херцеговачким удружењима и порталу Слободна Херцеговина на братскоj подршци, а посебно се захвалио и људима коjи су омогућили одржавање ове изложбе: гувернерки Јоргованки Табаковић, Кочи Огњановићу из НБС и Миодрагу Линти, председнику Одбора за Србе у региону.

Јахура jе на краjу све присутне позвао да дођу на jош jедан велики догађаj, Херцеговачку академиjу посвећену српским жртвама 1941-1945, коjа ће се одржати 8. jуна у задужбини Илиjе М. Коларца у Београду, а чиjи ће сав приход од улазница бити приложен завршетку обнове Храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима.

Част да води програм ове вечери добила jе Сања Вуковић, колумнисткиња Слободне Херцеговине.

Изложба у згради Народне банке Србиjе у Београду биће отворена до 28. маjа.

Међу броjним посетиоцима на отварању с били: Др Предраг Ристић, аутор идеjног проjекта спомен храма у Пребиловцима, спелеолог Мирослав Куртовић, Млађен Цицовић (директор представништва РС у Србиjи), Миодраг Линта (председник Одбора за Србе у региону), Лука Петровић (народни посланик у скупштини РС), инициjатор Херцеговачке академиjе Светозар Црногорац (председник Клуба Гачана и заменик председика Координационог одбора свих херцеговачких удружења), Жарко Ј. Ратковић (председник удружења Требињаца „Јован Дучић”), Миодраг Дунђеровић (ЗК Билећана), Зоран Јањић (Удружење Невесињаца у Београду), Слободан Драшковић (председник Савеза гуслара Србиjе), Божо Бобан Вукоjе (аутор Блога jедног Херцеговца у Београду), Биљана Ристић (сликарка и колумнисткиња Слободне Херцеговине отвара изложбу „Невесињска пушка“ – 21. jуна у галериjи РТС-а у Београду), Божо М. Глоговац, Славко Алексић, Велиша Миљановић, Деjан Мастиловић, Снежана Лукић, Наташа Глигорић, Жељка Радуловић, Борислав Кркелић, Мишо Аџовић, Срђан Чомић….

Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Везане виjести:

У БЕОГРАДУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА О СТРАДАЊУ ПРЕБИЛОВАЧКИХ СРБА

КАКО ЈЕ ПРЕБИЛОВАЧКА НЕЈАЧ ГУРАНА У ШУРМАНАЧКУ ЈАМУ, У КОЈОЈ ЈЕ СКОНЧАЛО 2000 СРБА

Гостовање предсjедника УГ Јадовно 1941. на ТВ НАША и БН ТВ

ИЗЛОЖБА „ПРЕБИЛОВЦИ“ У БЕОГРАДУ

Владика Григориjе: Пребиловци су наjjачи и наjсвjежиjи симбол Васкрсења!

Пребиловци – Јадовно 1941.