arrow up

Подијелите вијест:

Шпански лист сажаљева нацисте који су бранили Берлин

Шпански лист ABC објавио је чланак у коме новинар Мануел Виљаторо сажаљева војнике Вермахта који су се борили у бици за Берлин.

© Sputnik / Евгений Халдей
© Sputnik / Евгений Халдей

Према речима Виљатореа, на почетку битке за освајање главног града Трећег рајха на страни Фирера је било око 800 хиљада војника. Он је навео да су већину војске чинила сиромашна деца, коју су намамили у „хитлерјугенд“ помоћу лажних обећања славе и империјалне будућности Немачке.

„Ти мали војници марширали су заједно са хиљадама стараца, које је обучила војска преживелих јединица“, пише Виљаторо.

Он такође критикује совјетску тактику ратовања.

„Позната наредба № 227 или ’Ни корак натраг!‘ доказује да је Стаљин због својих циљева без оклевања слао у смрт хиљаде војника“, сматра новинар.

Подсетимо, средином фебруара је у истом листу објављен чланак о „херојској“ борби Плаве дивизије, која је ратовала против СССР-а у саставу Вермахта и која је учествовала у опсади Лењинграда.

Тада је аутор чланка војнике јединице назвао „неустрашивим и храбрим борцима, који су пркосили смрти и храбро подносили оскудицу, достојно се борили против Црвене армије у најтежим условима“. Лист наводи да се шпанска дивизија посебно истакла 1943. године током борби код Волхова, када су њене јединице учествовале у „опсади Лењинграда“.

Опсада Лењинграда почела је 8. септембра 1941. и трајала је скоро 900 дана. „Путем живота“, који је водио преко залеђеног језера Ладога, достављана је храна. Током година опсаде, према различитим изворима, умрло је између 400.000 и 1.500.000 људи.

Извор: СПУТНИК

 

ПОКОЉ - Назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на цијелом њеном територију.
ПОКОЉ – Назив за систематски државни злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске на цијелом њеном територију.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​