Sokolsko društvo u Vinkovcima

Godine 1905. osnovana su Srpska sokolska društva u Osijeku, Vukovaru, Šidu, Vinkovcima i Dalju, a 16 oktobra 1906. osnovana je Srpska Sokolska Župa Fruškogorska. Posle Ujedinjenja sokolski savezi ujedinili su se na Vidovdanskom saboru u Novom Sadu 1919.

Osječka sokolska župa osnovana je 1920. U nju su ušla društva Županja, Vinkovci, Vukovar, Osijek, Valpovo, Donji Miholjac,  Ilok, Đakovo, Našice, Požega, Slavonski Brod i Nova Gradiška. Za starešinu izabran je Ivan Krsto Dončević, a za zamenika Mita Petrović. Župa je priredila  II. Pokrajinski slet  28-30 juna 1921. u Osijeku. Na sletu je bilo iz redova samo Osječke župe 1.000 vežbača. (1) Župski slet u Vinkovcima održan je 1 i 2 juna 1928. Slet je bio spojen sa takmičenjima župskog naraštaja za prvenstvo u župi. Na sletu je bila posvećena i razvijena zastava društva Vinkovci, kojoj je kumovao kraljević Tomislav. Na sletu je prisustvovalo oko 100 članova župe Novi Sad. Kralj Aleksandar je 1 juna 1928. prolazio kroz Vinkovce, na svom putu za Belje. Posebna delegacija predala je kralju sletsku plaketu i Spomen spis. Na takmičenjima pobedilo je društvo Vukovar, a od pojedinaca prvak muškog naraštaja bio je Velimir Stražnicki iz Vinkovaca, a od ženkog naraštaja Stojanka Uzelac iz Vukovara. Uveče održana je sokolska akademija u prostranoj dvorani Hrvatskog doma. Na akademiji nastupila su društva Brod, Đakovo, Osijek, Vinkovci, Vukovar i vojska. Glavni sletski dan bio je 2 juna 1928. Odana je pošta umrlim osnivačima sokola u Vinkovcima Luji Lovreku, osnivaču Hrvatskog i Kosti Pejiću, osnivaču Srpskog sokola. Povorku je predvodila sokolska konjica. U povorci učestvovale su 3 fanfare, 11 zastava, 800 članova i članica, naraštajaca i naraštajki. Na Trgu Slobode bila je posvećena i razvijena zastava Sokolskog društva Vinkovci. Posvetu zastave izvršili su katolički župnik dr. Mitrović i pravoslavni prota Sušić. Popodne održana je javna vežba. Na sletištu je bilo preko 5.000 osoba. Između ostalih na sletu su nastupile : Članice  župe Novi Sad (40) izvele su proste vežbe za slet u Skoplju; Četa 17 pešadijskog puka iz Vinkovaca izvela je vežbe sa puškama. Članstvo župe Novi Sad (37) vežbalo je proste vežbe za slet u Skoplju. Vežbe vojnika 41 pešadijskog puka iz Osijeka. … .

Slet je održan 8 i 9 juna 1929. u Osijeku. Otvoren je Sokolski dom društva Osijek. Uveče je priređna župska akademija u Narodnom Kazalištu. Na akademiji nastupala su društva Brod, Đakovo, Osijek, Vinkovci i Vukovar. Povorka je priređena 9 juna 1929. U povorci je učestvovalo 56 sokola-konjanika i 42 konjanika sokola-seljaka, 50 đaka-vojnika i 24 konjanika dobrovoljaca četnika, ukupno 172 sokola na konjima. Povorka je prošla gradom do doma. U povorci su bile 3 sokolske fanfare, 1 vojna muzika, 5 članskih i 3 naraštajske zastave, 107 članova i 67 članica, 194 sokolske dece, 98 članova u vežbačem odelu, i 200 članova i članica u građanskom odelu. Na kraju povorke  bilo je odeljenje izslanstva raznih kulturnih i nacionalnih ustanova u narodnim nošnjama. Svega je u povorci bilo 1.854 lica. Posle podne bila je održana javna vežba u kojoj su nastupile sve kategorije sokola, a osim njih i sokoli-vojnici u prostim vežbama i vežbom sa puškama, kao i sokolska konjica. Posle osnivanja Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije župa je priredila slet 15 i 16 avgusta 1931. u Vinkovcima. Na sletu su posvećene i razvijene društvena i naraštajska zastava društva Vukovar. Prvi put su organizovana takmičenja u četveroboju između seoskih jedinica. Prvenstvo je odnelo društvo Erdevik. Uveče je u sali Hrvatskog doma održana Sokolska akademija. Na akademiji nastupili su : Ženska deca društva Vukovar sa vežbom „Hvatanje Leptira”; Muška deca Vinkovci „Oj letni” od Jankovića; Članice Đakovo sa „Ples Japanski”, Ženski naraštaj Županja sa „Mornarima” od Borasa; Ženski naraštaj Vukovar sa „Vežbe na ručama”; Muški naraštaj Belišće sa „U boj” od dr. Murnika, Članice Đakovo sa  „Dimnjačari”; Članovi Vukovar sa „Ritmičke vežbe novog oblika”; Članovi i članice Ilok sa „čehoslovačkom Besedom” od Časke; Ženski prednjački zbor Osijek Donji Grad sa „Jutarnjim vežbama” i Muški prednjački zbor Osijek  Donji Grad sa Erbenovom osmicom.  Posveta i razviće društvene i naraštajske zastave društva Vukovar, izvršena je 16 avgusta 1931. Iza posvete krenula je povorka gradom. Učestvovala je sokolska konjica (18) fanfara Vinkovci (30), 3 društvene, 3 naraštajske i jedna zastava sokolske čete, članstvo u odori (167), članovi u vežbačem odelu (70), članice u odori (7), članice u vežbačem odelu (48), muški naraštaj (70), ženski naraštaj u odori (7), u vežbačem odelu (29), članstvo sokolskih četa u narodnom odelu (150). U povorci je bilo 603 učesnika. Posle podne održana je javna vežba. Nastupila su : Muška deca (136), ženska deca (104), ženski naraštaj (80), muški naraštaj (186), članovi (59) i članice (2), odeljenja na spravama, konjičko odeljenje Vinkovci (15) vežbom sa kopljima, članice (81), članovi (207), sokolske čete (1249 i konjičko odeljenje Vinkovci sa karuselom. Okružni sletovi su bili priređeni : Đakovo 1926 godine, Slavonski Brod i Šid 1927, Donji Miholjac 1928, Beli Manastir 1929.  i Podravska Slatina 1930. Devet okružja priredila su 1931. i 1932. svoje sletove i okružna takmičenja. Na sletu župe Novi Sad u Somboru 1927. župa Osijek učestvovala je sa 600 pripadnika članova i naraštaja. (2)

Sokolska župa Osijek je u čast 100-godišnjice rođenja dra Miroslava Tirša priredila štafetno trčanje iz sedišta svojih okružja u Osijek. Devet okružja župe Osijek trebala su da izrade pozdravna pisma, povelje, upućene  Čehoslovačkoj Obec Sokolskoj u Pragu. Povelje su trebale biti ukrašene narodnim motivima iz okoline sokolskih okružja i čuvane u limenim kutijama, u obliku kratkog štapa. Pruga I počinjala je u Podravskoj Slatini.  Pruga II počinjala je u Slavonskoj Požegi.  Pruga III počinjala je u Slavonskom Brodu. Pruga IV počinjala je u Vinkovcima. Pruga V počinjala je u Vukovaru.  Pruga VI počinjala je Belom Manastiru. (3) Sokolska župa Osijek je u čast 100-godišnjice rođenja dra Miroslava Tirša priredila štafetno trčanje 22 maja 1932. iz sedišta svojih okružja u Osijek. Štafeta je prvi put organizovana u Jugoslaviji. Bilo je 6 pruga. Polazak štafeta je bio svuda obavljen svečano, u više mesta uz pucanje prangija. U pesničkim rečima pozdrava bile su istaknute karakteristike kraja koji je slao povelju. Bile su ukrašene crtežom, koji je bio tipičan za taj kraj i obrubljene šarama narodne ornamentike, koja je bila dominantna u tome kraju. Cilj trkača bio je Trg kralja Petra u Osijeku. Na trgu je svirala vojna muzika i fanfara društva Osijek Donji Grad. Bilo je prisutno mnoštvo gledalaca. Na trgu je bila okupljena sva uprava župe sa starešinom Dimitrijem Petrovićem na čelu i velikim brojem sokola i sokolica. Predaji štafeta prisustvovali su okružni inspektor Mile Dejanović, u ime opštine gradonačelnik dr. Vjekoslav Hengl, … u ime vojske pukovnik Simović. Povelje koje su trkači donosili imale su značenje pozdrava sokolskih okružja župe Osijek  Čehoslovačkoj Obec Sokolskoj. Kad je i zadnji trkač stigao, istupio je okružni načelnik okružja Našice Matko Mogorović i uz govor u ime svih okupljenih okružnih načelnika sokolskih okruga predao povelje župskom načelniku inž. Milošu Kvapilu, inicijatoru i glavnom organizatoru priredbe. Župski načelnik predao je povelje starešini župe Dimitriju Petroviću. U svog govoru starešina je istakao da će pozdravne povelje naročito izaslanstvo župe Osijek, prilikom IX svesokolskog sleta u Pragu, predati kao pozdrav župe Osijek čehoslovačkim sokolima. Posle govora sokoli i sokolice krenuli su, predvođeni fanfarom, u Sokolski dom. (4)

Sokolsko okružje Vukovar priredilo je 18 septembra 1932. okružni slet u Šidu. Društvo Šid izvršilo je osvećenje temelja Sokolskog doma. Sokolska povorka krenula je sa sletišta na igralištu Š.K. “Fruškogorac” na čelu sa konjicom društva Vinkovci (21). Na javnoj vežbi članovi sokolske konjice iz Vinkovaca (16) vežbali su peške vežbe sa sabljama. Zadnja tačka programa bio je nastup  sokolske konjice iz Vinkovaca (18) sa vežbama sa kopljem, na konjima. (5) Župski slet župe Osijek bio je priređen u Osijeku 4 i 6 juna 1933. Povorku 4 juna 1933. je predvodila konjica društva Vinkovci (26) sa zastavom. Pred punim sletištem održana je javna vežba. Sokolsko društvo Vinkovci nastupilo je sa vežbom članova konjičke sekcije sa sabljama. (6)

U Vinkovcima bilo je početkom 1935. 777 članova i članica. Do kraja avgusta brisano je 139 članova i članica, a pristupilo je 170, pa je u avgustu bilo 808 članova i članica. (7) Fanfara društva Vinkovci priredila je 28 jula 1935. na šetalištu dr. Miroslava Tirša promenadni koncert. Program je bio : 1. „Zrinjski” – koračnica; 2. K.Koleta  “Vzpominky na mladi valčik”; 3. “Kalif bagdadski” uvertira; 4. Brodil “Srbinov dan i san”; 4. “Pošta u šumi” pesma; 6. “Vesela drižina”; 7. O. Obruča “Volga” koračnica;  Fanfara je osnovana 1925. (8)

U blizini Vinkovaca nalazilo se maleno selo Ostrovo. Sokolska četa u selu osnovana je 1930. Seljaci su razvijali sokolski rad uz pomoć lokalne inteligencije. Na čelu čete bio je starešina seljak Dušan Vučevac. Četa je održala javnu vežbu 20 oktobra 1935. U programu je bilo 7 tačaka. U prvoj tačci nastupala su muška deca i izvela proste vežbe. Druga grupa muške dece izvela je proste vežbe od M.Borasa. Ženska deca nastupila su u prostim vežbama. … Konjica matičnog društva Vinkovci izvela je “karusel”. Fanfara sokolskog društva Vinkovci svirala je sokolske koračnice kod nastupa i odstupa, a posle završenog programa na samom igralištu nekoliko narodnih kola. U veče je gostima priređena zakuska u novim prostorijama crkvenog doma. Nastup je vodila načelnica čete, učiteljica, Smilja Spasić. (9) U Sokolskom društvu Vinkovci bila je održana idejna škola u toku novembra 1935. Održano je 12 predavanja u četiri nedelje. Teme su bile : Sokolska ideologija, Sokolska štednja, Poratna omladina, Sokolska štampa, Kleveta i laž, Historija razvitka Sokolstva, Sokolska organizacija, Odnos pojedinca prema zajednici, Putevi i ciljevi Sokolstva, Podizanje telesne otpornosti i Ilirski preporod. Predavanja je posetilo 196 pripadnika društva. (10)

Muzička sekcija Sokolskog društva Vinkovci priredila je sa svojom fanfarom muzički koncert u Sokolskom domu u Sremskoj Mitrovici 2 aprila 1938. Muzika iz Vinkovaca pobedila je na festivalu u Sarajevu 1934. Dočekana je  u  Sremskoj Mitrovici sa simpatijama.Predvodio je starešina  Sokolskog društva Vinkovci dr. Paja Šumanovac. Pre nastupa u Sokolskom domu svirali su na gradskom šetalištu. Starešina Sokolskog društva u Sremskoj Mitrovici Boško Novaković pozdravio je sokole iz Vinkovaca i istakao veliki značaj i vrednost muzike u sokolstvu  kao sredstva za propagandu sokolske ideje. U svom govoru  dr. Paja Šumanovac istakao je da je sokolstvo onaj vaspitni faktor koji je trebao da obori sve pregrade i brane, koje su se isprečile između braće jedne krvi i jednog jezika. (11)

U sokolskoj naraštajskoj školi na Paliću učestvovalo je iz sokolskog društva Vinkovci 6 naraštajaca i to : B. Aničić, D. Bačić, Zv. Ivanović, M. Horn, Antun Gauder i Đ. Martinović. (12) Vinkovački naraštajci pisali su  u časopisu župe Osijek „Bratstvo” o svojim utiscima iz škole. Smatrali su da je svrha škole bila da stvori dobre i vredne sokole, „koji će se u svako doba žrtvovati za dobro sokolstva i svoga naroda. „Sokolovac”, kako se zove mesto gde smo logorovali, idealan je kraj za održavanje tih škola….. . U toj školi bilo je zastupano  i sokolsko društvo Vinkovci sa svojim naraštajcima. Školu je vodio br. Kujunđić, koji se trudio da nam da što više od svoga velikog  … znanja i mi mu se na tome najlepše zahvaljujemo. Rad je bio raznovrstan. Prelazili smo sokolsku ideologiju, organizaciju, povest. Tu se plivalo, skakalo, veslalo. Osim tih grana mi smo imali i nekoliko časova vojne obuke, gađalo se iz vojničke puške. Najviše pažnje posvetilo se radu na spravama i prostim vežbama gde nas je br. Kejo uputio u vrhunsku telovežbu. Ne mogu a da ne pohvalim hranu i kuhanje naše dobre sestre Mare. Veselje i drugarstvo raslo je iz dana u dan. … da će nam onih 21 dan što smo proveli na logorovanju ostati u nezaboravnoj uspomeni.  … Mi Vinkovčani smo još pod utiskom toga logorovanja. Svaki put kada se sastanemo na vežbi mi pevamo sve logorske pesme koje su se pevale prilikom naših izleta. Mogu reči da je sve nas dirnulo najviše zadnje spuštanje zastave i kada smo je svi zajednički poneli od jarbola na kojem je ona lepršala kroz 21 dan našega rada svakom su se zamaglile oči od suza. Svega toga mi ćemo se uvek rado sećati. .. .”  (13)  Antun Gauder, naraštajac iz Vinkovaca pišući o sokolskoj naraštajskoj školi na Paliću istakao je da je cilj naraštajske škole : „Naš skupni život u logoru, zapravo školi uređen je tako da svaki ima jednaka prava i dužnosti, upućuje nas na drugarstvo i slogu, … No u porodici mora vladati i poverenje. Mora biti uzajamne ljubavi, ljubavi pune razumevanja za tuđe pogreške, koja zna praštati,  … ljubavi, koja povećava međusobno poverenje do maksimuma, koja stvara bratske osećaje i čini od pojedinaca – do nedavno još tuđih jedno drugome — jednu zajednicu i bratsku celinu, jaku i sposobnu da odoleva svima napadima zavidnika i sokolskih protivnika, kojima je naš uspeh trun u oku i koji dobro znaju da ćemo im mi biti najžešći protivnici i najveća prepreka u njihovom razornom delovanju. Stvoriti taku zajednicu cilj je ove naše naraštajske škole.”(14)

Rumski sokoli su 3. maja 1939. udarili temelje svom domu, a na osvećenju temelja bili su 21. maja 1939. Đuro Čejović, ministar za fizičko vaspitanje naroda, dr Jovan Radivojević, ban Dunavske banovine i predstavnici vojnih i civilnih vlasti, sokola, mesnih ustanova i građanstvo. Osvećenje Doma obavljeno je 26. novembra 1939. Bio je prisutan bivši narodni poslanik sreza rumskog senator Dimitrije Magarašević. Savez Sokola predstavljali su dr. Vladimir Belajčić i Ljubomir Maksimović. Župu Osek zastupao je dr. Paja Šumanovac, starešina Sokolskog društva Vinkovci, sa kojim su došli brojni predstavnici njegovog društva sa sokolskom fanfarom. Od sokolskih društava bili su zastupljeni Beograd, Zemun Matica, Zemun I, Pančevo, Šabac, Sremski Karlovci, Sremska Mitrovica, Šid, Inđija i Irig (15)

Sokolsko društvo Vinkovci priredilo je za rođendan kraljice Marije 9. januara 1940,  u svom domu, svečano poselo. Dr. Paja Šumanovac održao je govor, u kome je izneo sve vrline kraljice, kao žene i majke, sa osobitim obzirom na vaspitanje kralja Petra II, sokolskog starešine. Bogdanka Sedlan recitovala je pesmu od Stjepana Roce : „Kraljici Majci“, a Branko D. Filipović, dipl phil i dramski tenor iz Beograda, pevao je nekoliko operskih arija. Arije su imale uspeh kod publike pa ih je morao ponoviti. Muška i ženska deca su vežbala proste vežbe. Program je zaključen himnom „Oj Sloveni”, koju je svirala društvena fanfara. Dvorana je bila puna, a posle programa nastavljeno je sa  plesom. Ples je otvoren kraljevim kolom. (16)

Saša Nedeljković

član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije

Napomene  :

1. „Sveslavensko sokolstvo”, Beograd, 1930, str. 140;
2. Dimitrije Petrović, „Sokolski sletovi Sokolske župe Osijek”, „Bratstvo”, Osijek, 15 juna 1933, br. 6, str. Str. 99, 100;
3. Ing. Miloš Kvapil, „Tirševa štafeta”, „Bratstvo”, Osijek, maja 1932, br. 1-3, str. 6-11;
4. „Štafetno trčanje u počast 100-godišnjice rođenja Dra Miroslava Tirša”, „Bratstvo”, Osijek, juna 1932, br. 4, str. 34, 35;
5. Ing. M. Kvapil, „ Slet sokolskog okružja Vukovar u Šidu”, „Bratstvo“, Osijek, septembra 1932, br. 5,6,7, str. 74;
6. Ing. Kvapil, „Župski slet na Duhove 4 i 6 juna 1933”, „Bratstvo”, Osijek, 15 oktobra 1933, br. 7 i 8, str. 132-134, 139, 140;
7. „Društvena statistika”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 13 septembra 1935, br. 34, str. 4;
8. „Koncerat fanfare”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 13 septembra 1935, br. 34, str. 4;
9. „Priredba Sokolske čete u Ostrovu”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 15 novembra 1935, br. 43, str. 3;
10. „Idejna škola”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 20 decembra 1935, br. 48, str. 7;
11. „Koncert muzike Sokolskog društva-Vinkovci u Srem. Mitrovici”, „Sokolski život”, „Oko Sokolovo”, Beograd, 1 maj 1938, br. 5, str. 112;
12. „Bratstvo”, Osijek, 15 februara 1939, br. 2, str. 83; „Naš naraštaj čita i piše”, „Bratstvo”, Osijek, 15 oktobra 1939, br. 10, str. 208;
13. Vinkovački naraštajci, „Naraštajska vaspitna škola na Paliću”, „Bratstvo”, Osijek, august-septembar 1939, br. 9, str. 187;
14. Antun Gauder, naraštajac Vinkovci, „U sokolskoj naraštajskoj školi na Paliću”, „Bratstvo”, Osijek, 15 oktobra 1939, br. 10, str. 208;
15. P. Zidarev, „ Osvećenje sokolskog Doma u Rumi”, „Oko sokolovo”, Beograd, 1 januara 1940, br. 1, str. 12, 13;
16. „Kratke vesti iz našeg sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 12 januar 1940, br. 2, str. 2;

Vezane vijesti:

Saša Nedeljković: Zgrada sokolskog muzeja u Beogradu …

Povest Sokolskog društva Beograd I | Jadovno 1941.

Napad na Sokolska društva u Banovini Hrvatskoj | Jadovno 1941.

Nedeljković: Pripreme i učešće Saveza Sokola kraljevine …

Osnivanje Sokolske župe Cetinje | Jadovno 1941.

Sokolska pomoć stradalnicima iz Banovine Hrvatske | Jadovno …

Sokolska župa Šibenik-Zadar | Jadovno 1941.