SOKOLSKE ZDRAVSTVENE ZADRUGE

Sokoli su u svom delovanju u selima oko Sarajeva otkrili poraznu sliku zdravstvenog stanja u narodu. Sokolska župa je pokušavala da pomogne selu. Održavala je predavanja o higijeni, pravila sa lekarkama-sokolicama ekskurzije po selima, održavala tečajeve za prvu pomoć seoskim devojkama.

Za vreme epidemije pegavca u istočnoj Bosni, Sokolska župa je slala čisto rublje, sapun i sredstva za dezinfekciju. Sve to nije davalo znatniji uspeh pa je župa rešila da radi na osnivanju zdravstvenih zadruga. Od 1933. sokolske seoske čete su upoznate s prednostima rada zdravstvenih zadruga. Župa je htela da u najnaprednijoj četi osnuje prvu zadrugu. Odmah se videlo da taj rad može da se uspešno odvija ako se zadruga osnuje pod sokolskim imenom, jer sokolstvo je jedino uživalo puno poverenje na selu, razočaranom svim dotadašnjim akcijama. Na izričiti zahtev sokola sa Pala i naroda opštine, zadruga je dobila ime Sokolska zdravstvena zadruga. Počela je propaganda u kojoj su učestvovali društvo i čete u Podvitezu, Mokrom i Javlićima. Osnovačka skupština zadruge održana je 1933. Kad je zadrugu trebalo registrovati ispostavilo se,  da zadružno zakonodavstvo tih krajeva ne poznaje taj tip zadruge. Trebalo je dve godine uporne borbe sa birokratijom, dok sokoli nisu uspeli da zadrugu registruju. Na Palama kod Sarajeva osnovana je  novembra 1935. prva Sokolska zdravstvena zadruga u Jugoslaviji. Uprkos rđavom vremenu seoski sokoli i narod ispunili su dvoranu sokolskog doma na Palama. Starešina sokolskog društva  Božidar Savić otvorio je svečanost i pozdravio izaslanike među kojima i načelnika banske uprave dr. Sunajkovića, starog sokolskog radnika. Predsednik opštine Pale Stjepan Lučić zahvalio se sokolima u ime naroda čitave opštine, a Radmilo Grđić, izaslanik župe, govorio je ukazujući na primer Pala, o sokolskom patriotizmu i nacionalnom radu, čija su glavna merila žrtva i delo. Pozdravljena je lekarka zadruge sokolica dr. Nada Blumenau. Stari nacionalni borac sveštenik i soko Simo Bezović sa uzbuđenjem je pozdravio patriotsko delo paljanskih sokola. Prisutni su razgledali zgradu Sokolske zdravstvene zadruge u kojoj je bila smeštena ambulanta, apoteka i čekaonica zadruge. Seljaci su bili oduševljeni svojom zadrugom, a sokoli gordi zato što je ona nikla iz njihovog pregalaštva. Osnivanje zadruge podstaklo je interes za tu vrstu zadrugarstva i u drugim četama župe Sarajevo. (1)

Prva glavna godišnja skupština  Sokolske zdravstvene zadruge na Palama održana je 15 marta 1936. Skupština je održana u prostorijama Sokolskog društva u “Domu žrtava” u prisustvu velikog broja članova i onih koji to nisu bili.  Skupštinu je otvorio predsednik zadruge Božidar Savić. Nakon izveštaja o radu u 1935. govorio je delegat Saveza zdravstvenih zadruga dr. Gaković. U svom govoru se prvo osvrnuo na rad zadruge, a zatim je održao predavanje o zdravstvenom zadrugarstvu i zadrugarstvu opšte, pozivajući prisutne da nastave rad oko širenja zdravstvenog zadrugarstva. Po pravilima zadruge ispadali su kockom  dva člana upravnog i  dva člana nadzornog odbora. Posle izvlačenja kocke otpali su iz upravnpg odbora D. Ilić i Ivan Raguz, a iz  nadzornog odbora Novo Lučić i Vilotije Kočović. Nakon toga skupština je ponovo birala istu braću u upravni i nadzorni odbor. Posle se razvila diskusija o radu i potrebama zadruge. Predsednik je zaključio skupštinu, koja je bila dokaz svesne sokolske i zadrugarske manifestacije i napora sokola toga kraja. Posle skupštine prikazivan je film o zadrugarstvu, a za školsku decu prikazan je film “Afrika”.(2)

Sokoli su sem osnivanja zdravstvenih zadruga radili na otvaranju kupatila. Sokolsko društvo Senta (župa Novi Sad) otvorilo je 9 juna 1935. svoje novo kupatilo, koje je zamenilo staro. Kupatilo je imalo 104 kabine, dva velika zatvorena bazena, dve donje i jednu gornju terasu za odmaranje i sunčanje. Za ljubitelje skakanja bili su uređeni trambulini različite visine. Prilikom otvaranja održana je javna vežba društva. Na vežbi su učestvovala druga sokolska društva i čete subotičkog okružja kao i državna gimnazija u Senti. (3)

Sokoli  su zajedno sa ostalim društvima učestvovali u građenju kupatila.  U selu Rotinu je otvoreno 1939. novosagrađeno kupatilo Podmladka Crvenog Krsta, podignuto na inicijativu sokolske čete. Na otvaranju Milisav Bojić, upravitelj škole, održao je predavanje o važnosti higijene, kao i o zaslugama društava i ustanova, čijom pomoću je selo  Rotina dobilo vodovod i kupatilo. Prisutni su se zahvalili svima koji su pomogli, a posebno Savezu Sokola, koji je dao 3.000 dinara. Kupatilo je sem školi i sokolima služilo i bližoj i daljoj okolini.(4)

Napomene :

1. Soko, „Na Palama kod Sarajeva osnovana je prva Sokolska zdravstvena
   zadruga u državi“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 decembar 1935, br. 45, str.
   8, 9;
2. „Godišnja skupština  Sokolske
   zdravstvene zadruge na Palama”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 27 marta 1936, br. 13, str. 3;
3. „Otvaranje Sokolskog kupatila”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 14 juna
   1935, br. 25, str. 3;
4. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”,
   „Sokolski glasnik“, Beograd, 3 novembar 1939, br. 44, str. 3;

Piše: Saša Nedeljković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Vezane vijesti:

SOKOLI I MLADA BOSNA

SOKOLI U JASENOVCU 

SUDBINA SOKOLA U HRVATSKOJ