СОКОЛСКЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАДРУГЕ

Соколи су у свом деловању у селима око Сараjева открили поразну слику здравственог стања у народу. Соколска жупа jе покушавала да помогне селу. Одржавала jе предавања о хигиjени, правила са лекаркама-соколицама екскурзиjе по селима, одржавала течаjеве за прву помоћ сеоским девоjкама.

За време епидемиjе пегавца у источноj Босни, Соколска жупа jе слала чисто рубље, сапун и средства за дезинфекциjу. Све то ниjе давало знатниjи успех па jе жупа решила да ради на оснивању здравствених задруга. Од 1933. соколске сеоске чете су упознате с предностима рада здравствених задруга. Жупа jе хтела да у наjнапредниjоj чети оснуjе прву задругу. Одмах се видело да таj рад може да се успешно одвиjа ако се задруга оснуjе под соколским именом, jер соколство jе jедино уживало пуно поверење на селу, разочараном свим дотадашњим акциjама. На изричити захтев сокола са Пала и народа општине, задруга jе добила име Соколска здравствена задруга. Почела jе пропаганда у коjоj су учествовали друштво и чете у Подвитезу, Мокром и Јавлићима. Основачка скупштина задруге одржана jе 1933. Кад jе задругу требало регистровати испоставило се,  да задружно законодавство тих краjева не познаjе таj тип задруге. Требало jе две године упорне борбе са бирократиjом, док соколи нису успели да задругу региструjу. На Палама код Сараjева основана jе  новембра 1935. прва Соколска здравствена задруга у Југославиjи. Упркос рђавом времену сеоски соколи и народ испунили су дворану соколског дома на Палама. Старешина соколског друштва  Божидар Савић отворио jе свечаност и поздравио изасланике међу коjима и начелника банске управе др. Сунаjковића, старог соколског радника. Председник општине Пале Стjепан Лучић захвалио се соколима у име народа читаве општине, а Радмило Грђић, изасланик жупе, говорио jе указуjући на пример Пала, о соколском патриотизму и националном раду, чиjа су главна мерила жртва и дело. Поздрављена jе лекарка задруге соколица др. Нада Блуменау. Стари национални борац свештеник и соко Симо Безовић са узбуђењем jе поздравио патриотско дело паљанских сокола. Присутни су разгледали зграду Соколске здравствене задруге у коjоj jе била смештена амбуланта, апотека и чекаоница задруге. Сељаци су били одушевљени своjом задругом, а соколи горди зато што jе она никла из њиховог прегалаштва. Оснивање задруге подстакло jе интерес за ту врсту задругарства и у другим четама жупе Сараjево. (1)

Прва главна годишња скупштина  Соколске здравствене задруге на Палама одржана jе 15 марта 1936. Скупштина jе одржана у просториjама Соколског друштва у “Дому жртава” у присуству великог броjа чланова и оних коjи то нису били.  Скупштину jе отворио председник задруге Божидар Савић. Након извештаjа о раду у 1935. говорио jе делегат Савеза здравствених задруга др. Гаковић. У свом говору се прво осврнуо на рад задруге, а затим jе одржао предавање о здравственом задругарству и задругарству опште, позиваjући присутне да наставе рад око ширења здравственог задругарства. По правилима задруге испадали су коцком  два члана управног и  два члана надзорног одбора. После извлачења коцке отпали су из управнпг одбора Д. Илић и Иван Рагуз, а из  надзорног одбора Ново Лучић и Вилотиjе Кочовић. Након тога скупштина jе поново бирала исту браћу у управни и надзорни одбор. После се развила дискусиjа о раду и потребама задруге. Председник jе закључио скупштину, коjа jе била доказ свесне соколске и задругарске манифестациjе и напора сокола тога краjа. После скупштине приказиван jе филм о задругарству, а за школску децу приказан jе филм “Африка”.(2)

Соколи су сем оснивања здравствених задруга радили на отварању купатила. Соколско друштво Сента (жупа Нови Сад) отворило jе 9 jуна 1935. своjе ново купатило, коjе jе заменило старо. Купатило jе имало 104 кабине, два велика затворена базена, две доње и jедну горњу терасу за одмарање и сунчање. За љубитеље скакања били су уређени трамбулини различите висине. Приликом отварања одржана jе jавна вежба друштва. На вежби су учествовала друга соколска друштва и чете суботичког окружjа као и државна гимназиjа у Сенти. (3)

Соколи  су заjедно са осталим друштвима учествовали у грађењу купатила.  У селу Ротину jе отворено 1939. новосаграђено купатило Подмладка Црвеног Крста, подигнуто на инициjативу соколске чете. На отварању Милисав Боjић, управитељ школе, одржао jе предавање о важности хигиjене, као и о заслугама друштава и установа, чиjом помоћу jе село  Ротина добило водовод и купатило. Присутни су се захвалили свима коjи су помогли, а посебно Савезу Сокола, коjи jе дао 3.000 динара. Купатило jе сем школи и соколима служило и ближоj и даљоj околини.(4)

Напомене :

1. Соко, „На Палама код Сараjева основана jе прва Соколска здравствена
   задруга у држави“, „Соколски гласник“, Љубљана, 1 децембар 1935, бр. 45, стр.
   8, 9;
2. „Годишња скупштина  Соколске
   здравствене задруге на Палама”,  „Соколски гласник“, Љубљана, 27 марта 1936, бр. 13, стр. 3;
3. „Отварање Соколског купатила”, „Соколски гласник“, Љубљана, 14 jуна
   1935, бр. 25, стр. 3;
4. „Кратке вести из нашег Соколства”,
   „Соколски гласник“, Београд, 3 новембар 1939, бр. 44, стр. 3;

Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Везане виjести:

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ 

СУДБИНА СОКОЛА У ХРВАТСКОЈ