SOKOLI NA KORČULI

Sokolska društva na Korčuli bila su u sastavu Sokolske župe Mostar. Sokolsko društvo Korčula priredilo je 13. marta 1932. proslavu 100-godišnjice rođenja slovenskog preporoditelja i osnivača Sokolstva dr. Miroslava Tirša. Uprkos lošem vremenu, povorka svih sokolskih kategorija, sa društvenom zastavom i muzikom, obišla je gradske ulice, iskićene zastavama. Starešina društva Bernardi J. Mato otvorio je u dvorani Jugoslavenskog doma svečanu matineju, kojoj su sudelovali predstavnici vlasti i udruženja, i brojna publika. Nakon odsvirane čehoslovačke i jugoslovenske himne prosvetar dr. Juraj R. Arneri u dužem predavanju istakao je lik dr. M. Tirša, prikazao njegove ideološke i organizatorske sposobnosti kao osnivača sokolskog pokreta. Istakao je njegove vrline kao čoveka, koji je ne samo pokazao cilj nego znao naći i pravi put cilju. Nakon predavanja izveli su braća Svoboda, Palčok sa gđicom Siviloti fantaziju iz Smetanine “Prodane neveste”. Matineja je bila završena pevanjem slovenske himne. (1)

Napomena: Prilog je prvi put objavljen na portalu Jadovno.srb 5. aprila  2016. godine.

Sokolsko društvo Blato na Korčuli priredilo je 15. 5. 1932. uz učešće svih mesnih društava, đurđevdanski uranak, na kojem su učestvovale sve društvene kategorije. Uranku su prisustvovala i okolna društva. Tajnik prosvetnog odbora društva Vigna održao je predavanje o značenju tog istorijskog dana. Zatim je nastalo sviranje, pevanje i igra, a mladi naraštajci su se natjecali u igrama i vežbama. Nakon veselja vratili su se sokoli svojim domovima, okićeni zelenilom i pevajući sokolske i nacionalne pesme. Uranak je doprineo bratskom zajedničkom radu sokola sa ostalim društvima na ostrvu. (2)

Sokolsko društvo Velaluka proslavilo je svečano Vidovdan 1932. Posle obavljene mise i zadužnice, krenula je sokolska povorka zajedno sa školskom decom i rodoljubivim građanstvom pred školu, gde je stavljena slika kralja, okićena zelenilom i državnom zastavom. Društveni prosvetar Stijepo Harlović govorio je o značenju Vidovdana. Zatim je član sokola Petar Farčić, opštinski načelnik, svečano otvorio sednicu opštinskog veća i predložio da se na školi postavi spomen-ploča kralju Petru Oslobodiocu, što je veće jednoglasno prihvatilo. Zatim je govorio starešina sokolskog društva Kuzma Andrijić. Nakon iscrpljenog dnevnog reda opštinski načelnik Petar Farčić zaključio je svečanu sednicu uz oduševljene poklike svih prisutnih. Povorka je zatim krenula pred sokolski dom, gde se posle pozdrava zastavi razišla. (3) Sokolsko društvo Blato je 29. 6. 1932. obavilo svečanu posvetu novosagrađenog letnjeg vežbališta na kojem je priredilo svoju XVI javnu vežbu. Svečanost je počela službom božjom na staroslovenskom jeziku. Potom je sledila povorka koju je predvodila opštinska Narodna glazba. Po dolasku na vežbalište starešina društva govorom je otvorio svečanost, a zatim je član sokola Don Frano Milat govorom ocrtao značaj telesnog vaspitanja u kulturnom razvoju čovečanstva. Po održanom govoru blagoslovio je vežbalište. Posle podne priređena je javna vežba sa 11 tačaka. Osobiti utisak na prisutne ostavio je nastup starije braće pod vođstvom društvenog podstarešine N. Bosnića. Po svršetku javne vežbe formirana je povorka. Uz muziku, pesmu i klicanje kralju, otadžbini i Sokolstvu povorka je napravila krug oko varoši do sokolane. (4)

Zajedno sa sokolima na Korčuli je radila Jadranska straža. Prilikom održanja Oblasne skupštine Jadranske straže  u Korčuli 1933. priređene su velike svečanosti. Iza svečanosti osnovana je u Korčuli muzika Jadranske straže. Mjesni odbor Korčula priredio je sa muzikom izlet u Trpanj, Lumbardu i u Lovište, a učestvovao je na proslavi Jadranske Straže u Bitolju. (5)

Među prva osnovana sokolska društva u Dalmaciji bilo je Sokolsko društvo u Korčuli, osnovano 1905. Tri decenije sokolskog pregalačkog rada obeleženo je sletom 1935. Sokolske svečanosti počele su na Vidovdan, kada je na groblju održana misa svim mrtvim članovima društva. Posle pomena herojima palim za oslobođenje i ujedinjenje, kome su prisustvovali sokoli i muzika Jadranske straže, dr. Juraj Arnerić otvorio je u gradskoj većnici sokolsku izložbu. Otvaranju su prisustvovali predstavnici vlasti i oficiri sa usidrenih podmornica. U svom govoru dr. Juraj Arnerić naglasio je ulogu Sokolstva na Primorju, a specijalno na ostrvima. Sledećeg dana bila su župska i međudruštvena takmičenja. Osim uobičajenih disciplina došlo je do izražaja takmičenje na moru : plivanje, veslanje, skakanje i vaterpolo.Naročito su se istakli članovi sokolske čete Smokvice sa ostrva Korčule. Uveče je priređena sokolska akademija matičnog društva Korčule. Glavni dan sleta započeo je dolaskom velikog broja sokola i gostiju. Korčula je osvanula iskićena zastavama i slavolucima. Na obali je napravljeno vežbalište sa tribinama i velikim podijumom za “Morešku”. Rano ujutro stigli su Dubrovčani  sa okolnim sokolskim društvima sa muzikom i muzikom Sokolske čete iz Orašca. Iz Metkovića je stigao brod Bakar sa predstavnicima Sokolske župe Mostar i članovima okolnih društava. Kopnenim putem stigle su  sokolske čete Pupnat i Žrnovo sa brojnim članovima i prijateljima sokolstva. Zatim su svaka sa svojim brodom stizala Sokolska društva iz Blata, Veleluke i Smokvice-Čara. Najveću pažnju izazvali su Smokvićani, koji su došli u velikom broju, disciplinovani i samosvesni. Iz Veleluke stigla je i sokolska muzika. Iza njih su sledili sa posebnim brodovima  Splićani i Makarani. Iz Hvara je stigla gradska muzika. Orebićani su došli posebnim brodom. Svi su bili dočekani sa oduševljenjem. Pucanjem prangija, klicanjem i sviranjem korčulanske sokolske muzike. Parobrodima, lađicama, motornim brodovima, autobusima i pešice stiglo je u Korčulu preko 3.000 sokola i gostiju. Pre početka povorke izvršena je predaja zastave matičnog društva Korčula Sokolskoj četi Pupnat. Jedna četa mornarice učestvovala je u proslavi. Napred je bilo dvadesetak sokolskih zastava uz pet sokolskih muzika. Predstavnici rimokatoličke crkve odbili su obave posvetu sokolske zastave. Dr. Juraj Arnerić obavio je blagoslov zastave sa maslinovom grančicom uzimajući vodicu iz kristalnog sokolskog crvenog srca. Zastavi je kumovala sokolica Arnerić dr. R. Julka. Nakon blagoslova zastave preuzeo ju je starešina čete Pupnat Mato I. Poša. Uz prigodan govor zastavu je predao barjaktaru Poši Ivanu pokojnog Marina. Govorio je i dr. Mirko Buić, starosta župe Split i delegat Saveza SKJ. Razvila se povorka u kojoj je učestvovalo preko 1.500 sokola i sokolica. U povorci je učestvovala četa ratne mornarice i pet sokolskih muzika sa dvadeset sokolskih barjaka. Povorka je bila oduševljeno pozdravljena i zasuta cvećem. Posle podne je održana javna vežba. Pre početka vežbe govorio je Marčić, zamenik starešine sokolske župe Mostar. Na vežbi se istakla Sokolska četa iz Smokvice. Uveče je održana tradicinalna viteška igra “Moreška” sa novom muzikom od kompozitora Krste Odaka. Posle Moreške održana je akademija vanjskih društava pri čemu se istaklo društvo Blato. Kasno u noć uz sviranje nacionalnih koračnica, klicanje, vatromet, pesmu razišli su se učesnici svojim domovima. (6)

Društveni kino-odsek Sokolskog društva Korčula prikazao je 78 bioskopskih predstava 1933. Sokolski bioskop je jedini u Korčuli prikazivao zabavne filmove. (7)

U mestu Blatu na Korčuli je 12 i 13 decembra 1936. održan II sokolski sabor svih jedinica sa ostrva Korčule. U veče 12. decembra 1936. pristigli su delegati svih sokolskih društava i četa sa ostrva, a i starešina župe Mostar Čeda Milić, sa profesorom Jovom Radulovićem i Radovanom Čarovićem, starešinom čete Stepen, prvakom u guslanju na utakmicama župe Mostar. U prostorijama Sokolskog društva Blato održana je predkonferencija. Dana 13. decembra 1936. sabor je počeo u nedovršenoj sokolani u prisustvu predstavnika vlasti i kulturnih i nacionalnih društava. Sabor je otvoren sokolskom molitvom nakon čega je odana počast zastavama društava Korčule i Vela Luke, i čete Pupnat. Predsedavajući Miljenko Batistić, starešina društva Blato, otvorio je sabor. Muzika sokolskog društva Vela Luka svirala je himnu. Radovan Čarović,župski izaslanik i guslar, odgudio je na guslama pozdrav kralju. Profesor Jovan Radulović objasnio je prisutnima značaj Petrove petoljetke. Posle sabora, kad je prestala kiša, prošla je mestom sokolska povorka predvođena sokolskom muzikom. Posle podne priređena je svečana akademija u dvorani novosagrađenog Sokolskog doma. Na akademiji je učestvovalo i društvo Vela Luka sa jednom tačkom i Glazbeno društvo sa svojim orkestrom.Na akademiji je izveden pozorišni komad Branislava Nušića “Knez Ivo od Semberije”. Posle akademije bilo je sokolsko veselje. (8)

Kraljica Marija je zajedno sa svojom sestrom rumunskom princezom Jelisavetom boravila na Korčuli 10 juna 1938. Kraljica je pregledala sve socijalne i kultrurne ustanove u mestu i primila njihove predstavnike. Sokoli sa ostrva, društva Korčula, Blato, Velaluka i Žrnovo kao i čete Račišće, Pupnat, Smokvica i Čara sačekali su i pozdravili kraljicu Mariju. Zatim su na priredbi održali špalir. Bilo je 488 sokola sa muzikom društva Korčula. Uveče je u počast kraljici Sokolsko društvo Korčula priredilo vitešku igru „Moreška”. Kraljica je sa živim interesom pratila svaki detalj igre. Posle priredbi „Moreške” kraljica Marija je pozvala k sebi oba kralja, kraljicu i starešinu Sokolskog društva Korčula i izjavila da je sretna što je mogla da vidi ovu starinsku igru. Građanstvo je pristupilo u velikom broju oduševljeno pozdravljajući kraljicu Mariju. (9)

Sokolska društva na Korčuli bila su u sastavu Sokolske župe Mostar. Zajedno sa sokolima na Korčuli je radila Jadranska straža. Muzika Jadranske straže učestvovala je na sokolskim slavljima. Sokoli na Korčuli igrali su „Morešku”. Prilikom sleta na Vidovdan 1923. u Dubrovniku nastupilo je Sokolsko društvo iz Korčule sa „Moreškom”. Po oceni pisaca „Spomenice 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku” ta tačka bila je jedna od najlepših. (10)

Piše: Saša Nedeljković član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1. „Sokolsko društvo Korčula”, „Sokolski glasnik”, Ljubljana, 31. marta 1932, br. 14, str. 5;

2. „Sokolsko društvo Blato (Korčula)“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 2. juna 1932, br. 23, str. 5;

3. „Sokolsko društvo Velaluka“, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21. jula 1932, br. 29, str. 6;

4. „Sokolsko društvo Blato”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21. jula 1932, br. 29, str. 6;

5. „Izveštaj Glavnog odbora Jadranske straže za IV glavnu skupštinu Ljubljana, 6-8.9.1935“, str. 11-12;

6. „Sokolski slet korčulanskog okružja i proslava tridesetogodišnjice osnivanja Sokolskog društva na Korčuli”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 23 avgusta 1935, br. 31, str. 3;

7. „Rad Sokolske župe Mostar u godini 1933”, Sarajevo 1934, str. 105;
8. „Sabor sokolskih jedinica s Korčule”,  „Sokolski glasnik“,  Beograd, 22 januar 1937,br. 1, str. 6,7;

9.„Sokolsko društvo Korčula “,„Sokolski glasnik“, Beograd, 6 avgusta 1938, br. 30, str. 10;                      

10. „Spomenica 25. godina sokolskog rada u Dubrovniku”, Sokolsko društvo Dubrovnik, Dubrovnik, 1929, str. 62, 63;

Vezane vijesti:

SOKOLSKA POMOĆ NEVOLjNIMA

SOKOLI U BETINI KOD ŠIBENIKA

Rad Savez Sokola u duhu slovenske uzajamnosti

rad sokola na kosovu i metohiji u međuratnom periodu

Rusko Sokolstvo u Kraljevini Jugoslaviji

SOKOLSKO OBELEŽAVANjE KOSOVSKE BITKE

SOKOLI NA SLETU U ZAGREBU 1924.

SOKOLI U JASENOVCU – Jadovno 1941.

NAPADI NA SOKOLSKA DRUŠTVA U BANOVINI HRVATSKOJ…

SOKOLI I MLADA BOSNA – Jadovno 1941.

Sokoli u borbi protiv klerikalizma u Zapadnoj… – Jadovno 1941.

RAD SOKOLA NA KOSOVU I METOHIJI – Jadovno 1941.

SAVEZ SOKOLA U PRIPREMI ODBRANE OTADžBINE – Jadovno…