СОКОЛИ НА КОРЧУЛИ

Соколска друштва на Корчули била су у саставу Соколске жупе Мостар. Соколско друштво Корчула приредило jе 13. марта 1932. прославу 100-годишњице рођења словенског препородитеља и оснивача Соколства др. Мирослава Тирша. Упркос лошем времену, поворка свих соколских категориjа, са друштвеном заставом и музиком, обишла jе градске улице, искићене заставама. Старешина друштва Бернарди Ј. Мато отворио jе у дворани Југославенског дома свечану матинеjу, коjоj су суделовали представници власти и удружења, и броjна публика. Након одсвиране чехословачке и jугословенске химне просветар др. Јураj Р. Арнери у дужем предавању истакао jе лик др. М. Тирша, приказао његове идеолошке и организаторске способности као оснивача соколског покрета. Истакао jе његове врлине као човека, коjи jе не само показао циљ него знао наћи и прави пут циљу. Након предавања извели су браћа Свобода, Палчок са гђицом Сивилоти фантазиjу из Сметанине “Продане невесте”. Матинеjа jе била завршена певањем словенске химне. (1)

Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 5. априла  2016. године.

Соколско друштво Блато на Корчули приредило jе 15. 5. 1932. уз учешће свих месних друштава, ђурђевдански уранак, на коjем су учествовале све друштвене категориjе. Уранку су присуствовала и околна друштва. Таjник просветног одбора друштва Вигна одржао jе предавање о значењу тог историjског дана. Затим jе настало свирање, певање и игра, а млади нараштаjци су се натjецали у играма и вежбама. Након весеља вратили су се соколи своjим домовима, окићени зеленилом и певаjући соколске и националне песме. Уранак jе допринео братском заjедничком раду сокола са осталим друштвима на острву. (2)

Соколско друштво Велалука прославило jе свечано Видовдан 1932. После обављене мисе и задужнице, кренула jе соколска поворка заjедно са школском децом и родољубивим грађанством пред школу, где jе стављена слика краља, окићена зеленилом и државном заставом. Друштвени просветар Стиjепо Харловић говорио jе о значењу Видовдана. Затим jе члан сокола Петар Фарчић, општински начелник, свечано отворио седницу општинског већа и предложио да се на школи постави спомен-плоча краљу Петру Ослободиоцу, што jе веће jедногласно прихватило. Затим jе говорио старешина соколског друштва Кузма Андриjић. Након исцрпљеног дневног реда општински начелник Петар Фарчић закључио jе свечану седницу уз одушевљене поклике свих присутних. Поворка jе затим кренула пред соколски дом, где се после поздрава застави разишла. (3) Соколско друштво Блато jе 29. 6. 1932. обавило свечану посвету новосаграђеног летњег вежбалишта на коjем jе приредило своjу XVI jавну вежбу. Свечаност jе почела службом божjом на старословенском jезику. Потом jе следила поворка коjу jе предводила општинска Народна глазба. По доласку на вежбалиште старешина друштва говором jе отворио свечаност, а затим jе члан сокола Дон Франо Милат говором оцртао значаj телесног васпитања у културном развоjу човечанства. По одржаном говору благословио jе вежбалиште. После подне приређена jе jавна вежба са 11 тачака. Особити утисак на присутне оставио jе наступ стариjе браће под вођством друштвеног подстарешине Н. Боснића. По свршетку jавне вежбе формирана jе поворка. Уз музику, песму и клицање краљу, отаџбини и Соколству поворка jе направила круг око вароши до соколане. (4)

Заjедно са соколима на Корчули jе радила Јадранска стража. Приликом одржања Обласне скупштине Јадранске страже  у Корчули 1933. приређене су велике свечаности. Иза свечаности основана jе у Корчули музика Јадранске страже. Мjесни одбор Корчула приредио jе са музиком излет у Трпањ, Лумбарду и у Ловиште, а учествовао jе на прослави Јадранске Страже у Битољу. (5)

Међу прва основана соколска друштва у Далмациjи било jе Соколско друштво у Корчули, основано 1905. Три децениjе соколског прегалачког рада обележено jе слетом 1935. Соколске свечаности почеле су на Видовдан, када jе на гробљу одржана миса свим мртвим члановима друштва. После помена хероjима палим за ослобођење и уjедињење, коме су присуствовали соколи и музика Јадранске страже, др. Јураj Арнерић отворио jе у градскоj већници соколску изложбу. Отварању су присуствовали представници власти и официри са усидрених подморница. У свом говору др. Јураj Арнерић нагласио jе улогу Соколства на Приморjу, а специjално на острвима. Следећег дана била су жупска и међудруштвена такмичења. Осим уобичаjених дисциплина дошло jе до изражаjа такмичење на мору : пливање, веслање, скакање и ватерполо.Нарочито су се истакли чланови соколске чете Смоквице са острва Корчуле. Увече jе приређена соколска академиjа матичног друштва Корчуле. Главни дан слета започео jе доласком великог броjа сокола и гостиjу. Корчула jе осванула искићена заставама и славолуцима. На обали jе направљено вежбалиште са трибинама и великим подиjумом за “Морешку”. Рано уjутро стигли су Дубровчани  са околним соколским друштвима са музиком и музиком Соколске чете из Орашца. Из Метковића jе стигао брод Бакар са представницима Соколске жупе Мостар и члановима околних друштава. Копненим путем стигле су  соколске чете Пупнат и Жрново са броjним члановима и приjатељима соколства. Затим су свака са своjим бродом стизала Соколска друштва из Блата, Велелуке и Смоквице-Чара. Наjвећу пажњу изазвали су Смоквићани, коjи су дошли у великом броjу, дисциплиновани и самосвесни. Из Велелуке стигла jе и соколска музика. Иза њих су следили са посебним бродовима  Сплићани и Макарани. Из Хвара jе стигла градска музика. Оребићани су дошли посебним бродом. Сви су били дочекани са одушевљењем. Пуцањем прангиjа, клицањем и свирањем корчуланске соколске музике. Паробродима, лађицама, моторним бродовима, аутобусима и пешице стигло jе у Корчулу преко 3.000 сокола и гостиjу. Пре почетка поворке извршена jе предаjа заставе матичног друштва Корчула Соколскоj чети Пупнат. Једна чета морнарице учествовала jе у прослави. Напред jе било двадесетак соколских застава уз пет соколских музика. Представници римокатоличке цркве одбили су обаве посвету соколске заставе. Др. Јураj Арнерић обавио jе благослов заставе са маслиновом гранчицом узимаjући водицу из кристалног соколског црвеног срца. Застави jе кумовала соколица Арнерић др. Р. Јулка. Након благослова заставе преузео jу jе старешина чете Пупнат Мато И. Поша. Уз пригодан говор заставу jе предао барjактару Поши Ивану покоjног Марина. Говорио jе и др. Мирко Буић, староста жупе Сплит и делегат Савеза СКЈ. Развила се поворка у коjоj jе учествовало преко 1.500 сокола и соколица. У поворци jе учествовала чета ратне морнарице и пет соколских музика са двадесет соколских барjака. Поворка jе била одушевљено поздрављена и засута цвећем. После подне jе одржана jавна вежба. Пре почетка вежбе говорио jе Марчић, заменик старешине соколске жупе Мостар. На вежби се истакла Соколска чета из Смоквице. Увече jе одржана традицинална витешка игра “Морешка” са новом музиком од композитора Крсте Одака. После Морешке одржана jе академиjа вањских друштава при чему се истакло друштво Блато. Касно у ноћ уз свирање националних корачница, клицање, ватромет, песму разишли су се учесници своjим домовима. (6)

Друштвени кино-одсек Соколског друштва Корчула приказао jе 78 биоскопских представа 1933. Соколски биоскоп jе jедини у Корчули приказивао забавне филмове. (7)

У месту Блату на Корчули jе 12 и 13 децембра 1936. одржан II соколски сабор свих jединица са острва Корчуле. У вече 12. децембра 1936. пристигли су делегати свих соколских друштава и чета са острва, а и старешина жупе Мостар Чеда Милић, са професором Јовом Радуловићем и Радованом Чаровићем, старешином чете Степен, прваком у гуслању на утакмицама жупе Мостар. У просториjама Соколског друштва Блато одржана jе предконференциjа. Дана 13. децембра 1936. сабор jе почео у недовршеноj соколани у присуству представника власти и културних и националних друштава. Сабор jе отворен соколском молитвом након чега jе одана почаст заставама друштава Корчуле и Вела Луке, и чете Пупнат. Председаваjући Миљенко Батистић, старешина друштва Блато, отворио jе сабор. Музика соколског друштва Вела Лука свирала jе химну. Радован Чаровић,жупски изасланик и гуслар, одгудио jе на гуслама поздрав краљу. Професор Јован Радуловић обjаснио jе присутнима значаj Петрове петољетке. После сабора, кад jе престала киша, прошла jе местом соколска поворка предвођена соколском музиком. После подне приређена jе свечана академиjа у дворани новосаграђеног Соколског дома. На академиjи jе учествовало и друштво Вела Лука са jедном тачком и Глазбено друштво са своjим оркестром.На академиjи jе изведен позоришни комад Бранислава Нушића “Кнез Иво од Сембериjе”. После академиjе било jе соколско весеље. (8)

Краљица Мариjа jе заjедно са своjом сестром румунском принцезом Јелисаветом боравила на Корчули 10 jуна 1938. Краљица jе прегледала све социjалне и култрурне установе у месту и примила њихове представнике. Соколи са острва, друштва Корчула, Блато, Велалука и Жрново као и чете Рачишће, Пупнат, Смоквица и Чара сачекали су и поздравили краљицу Мариjу. Затим су на приредби одржали шпалир. Било jе 488 сокола са музиком друштва Корчула. Увече jе у почаст краљици Соколско друштво Корчула приредило витешку игру „Морешка”. Краљица jе са живим интересом пратила сваки детаљ игре. После приредби „Морешке” краљица Мариjа jе позвала к себи оба краља, краљицу и старешину Соколског друштва Корчула и изjавила да jе сретна што jе могла да види ову старинску игру. Грађанство jе приступило у великом броjу одушевљено поздрављаjући краљицу Мариjу. (9)

Соколска друштва на Корчули била су у саставу Соколске жупе Мостар. Заjедно са соколима на Корчули jе радила Јадранска стража. Музика Јадранске страже учествовала jе на соколским слављима. Соколи на Корчули играли су „Морешку”. Приликом слета на Видовдан 1923. у Дубровнику наступило jе Соколско друштво из Корчуле са „Морешком”. По оцени писаца „Споменице 25. година соколског рада у Дубровнику” та тачка била jе jедна од наjлепших. (10)

Пише: Саша Недељковић члан Научног друштва за историjу здравствене културе Србиjе

Напомене :

1. „Соколско друштво Корчула”, „Соколски гласник”, Љубљана, 31. марта 1932, бр. 14, стр. 5;

2. „Соколско друштво Блато (Корчула)“, „Соколски гласник“, Љубљана, 2. jуна 1932, бр. 23, стр. 5;

3. „Соколско друштво Велалука“, „Соколски гласник“, Љубљана, 21. jула 1932, бр. 29, стр. 6;

4. „Соколско друштво Блато”,  „Соколски гласник“, Љубљана, 21. jула 1932, бр. 29, стр. 6;

5. „Извештаj Главног одбора Јадранске страже за IV главну скупштину Љубљана, 6-8.9.1935“, стр. 11-12;

6. „Соколски слет корчуланског окружjа и прослава тридесетогодишњице оснивања Соколског друштва на Корчули”, „Соколски гласник“, Љубљана, 23 августа 1935, бр. 31, стр. 3;

7. „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933”, Сараjево 1934, стр. 105;
8. „Сабор соколских jединица с Корчуле”,  „Соколски гласник“,  Београд, 22 jануар 1937,бр. 1, стр. 6,7;

9.„Соколско друштво Корчула “,„Соколски гласник“, Београд, 6 августа 1938, бр. 30, стр. 10;                      

10. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 62, 63;

Везане виjести:

СОКОЛСКА ПОМОЋ НЕВОЉНИМА

СОКОЛИ У БЕТИНИ КОД ШИБЕНИКА

Рад Савез Сокола у духу словенске узаjамности

рад сокола на косову и метохиjи у међуратном периоду

Руско Соколство у Краљевини Југославиjи

СОКОЛСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ КОСОВСКЕ БИТКЕ

СОКОЛИ НА СЛЕТУ У ЗАГРЕБУ 1924.

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ – Jadovno 1941.

НАПАДИ НА СОКОЛСКА ДРУШТВА У БАНОВИНИ ХРВАТСКОЈ…

СОКОЛИ И МЛАДА БОСНА – Jadovno 1941.

Соколи у борби против клерикализма у Западноj… – Jadovno 1941.

РАД СОКОЛА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – Jadovno 1941.

САВЕЗ СОКОЛА У ПРИПРЕМИ ОДБРАНЕ ОТАЏБИНЕ – Jadovno…