СМРЕКЕ, ТУГА И ОПОМЕНА

У августу мјесецу, онај дио долине ријеке Лашве између Виленице и Влашића притисну вреле илињске жеге, када се сваки живи створ склања и чека смирај дана у лашванској котлини.

Пише: Јован С. Марић

Такав је био и трећи августовски дан 2019. године, када је група потомака жртава усташког терора кренула на Чамића брдо, смјештено између два Травника, старог и новог. Уз псовке и гласно негодовање незнанца, пролазимо прашњавим и излоканим путем.

Напокон стижемо на одредиште.

Шок невјерица, чуђење. На некада уређеном меморијалном комплексу затичемо раздробљене камене громаде, ораницу уоквирену коровом и шибљем и новоизграђену шталу.

Палимо свијеће уз велику хумку, костурницу за покој души настрадалих 700 Срба, недужних људи, великомученика.

Ту у Смрекама или према локалном називу Смрикама усташе су, у намјери да затру православље у средњој Босни, доводили све оне несрећнике што нису стали у композиције сточних вагона на путу без повратка према Јасеновцу или Јадовном.

Према казивањима јединог преживјелог, Здравка Пиплице, жртве су довођене у колони по два, везане жицом, када монструми крећу на лов мука, плача и јаука, у лов на главе, користећи познате методе и средства, кундаци, цокуле, маљеви, каме, све дотле док бал вампира не буде окончан.

Несрећни Пиплица је на својој кожи осјетио сва ова средства и методе, осим завршног ударца, јер је успио зубима пресјећи жицу и побјећи у свој Комар.

Бог га је оставио да живи и свједочи о августу и Смрекама 1941.године, како је понекад знао рећи.

Док палимо свијеће, као по договору, погледом прелазимо долину Лашве па све до висова Влашића.

Овдје се чује само тишина, коју повремено прекида гласање животиња из оближње животињске фарме.

Земљиште је преорано све до хумке.

Од 6 парова камених громада остало је само неколико оштећених. Меморијални комплекс Смреке, прије посљедњих трагичних сукоба, урадио је познати београдски архитекта Богдан Богдановић, аутор цвијета у Јасеновцу, Слободиста у Крушевцу и других споменика, нијемих свједока о страдању Срба у другом свјетском рату.

Симболика хумки, исклесаних у камену бихациту представља колону жртава. Омеге су знакови, који су стављани на споменике највећих старогрчких јунака, а уклесане змије су заправо змије кућне чуварице према народном вјеровању овог краја.

Остављамо Смреке које сабласно изгледају и слуте поновном умирању жртава, уколико и даље потраје успавана људска савјест а небрига прекрије и утоне у Чамићево брдо.

Од истог аутора:

Јован С. Марић – Умјесто почетка родослова | Јадовно 1941.

Везане вијести:

Сандра Благић: Још једно стратиште православних Срба

Служен парастос жртвама усташког злочина | Јадовно 1941.

Фото: 2.08.2012. Витовље, парастос страдалим у логору Јадовно