Служењем парастоса и полагањем цвиjећа на спомен-обиљежjа у општини Трново данас су обиљежене 22 године од првог и наjвећег страдања цивила и бораца ове општине.
Предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Трнова Јока Пророк рекла jе да jе у одбрани Трнова од муслиманских jединица животе изгубило 157 бораца, док су бjежећи у збjегове на свиреп начин убиjена 124 цивила.
Она jе подсjетила да су Срби 30. jула 1992. године, на велики православни празник Огњену Мариjу, бjежали од муслиманских снага из Трнова према Рогоjу да би нашли спас у Калиновику, а они коjи нису могли да побjегну убиjени су на мучки начин.
Према њеним риjечима, муслиманске снаге су 30. jула 1992. године и наредних неколико дана убиле 124 цивила, међу коjима 48 жена и четворо дjеце, од коjих jе наjмлађе, Милун Тешановић имао само 15 мjесеци.
Она jе навела да jе на данашњи дана приjе 22 године звjерски мучен и убиjен и свештеник трновског храма Недељко Поповић, док jе црква
запаљена.
„У муслиманским логорима било jе заточено 69 цивила, а породице траже jош 11 тиjела убиjених“, рекла jе Пророкова и додала да jе Трново сваког рата плаћало цех, jер се налази на раскрсници путева између Сараjева и Херцеговине.
Шеф Тима за координациjу и истраживање ратних злочина и тражење несталих цивила Сташа Кошарац рекао jе да jе званична политика тадашњег муслиманског политичког и воjног врха била да се на сваки могући начин протjера српски народ из БиХ, а jедан од наjочитиjих примjера те политике jе Трново.
Када се направи анализа ратног злочина и на коjи начин су људи страдали у Трнову, гдjе су паљени, заклани, убиjана дjеца од 15 мjесеци и старци од 80 и више година, каже Кошарац, то говори о томе да jе тадашњи муслимански политички и воjни врх планирао етничко чишћење на овим просторима.
„Нису презали кога ће убити, jедино што су знали да треба убити сваког Србина“, рекао jе Кошарац.
Он jе навео да су институциjе Републике Српске и МУП радили своj посао врло предано и документовали ратни злочин у општини Трново, након чега jе документациjа предата надлежним институциjама у Источном Сараjеву, а потом у Туилаштво БиХ, гдjе се долази до кључног проблема.
„Свjедоци смо да jе потврђена оптужница против три лица за коjа се сумња да су починила кривично дjело ратног злочина, али то ниjе довољно. Овдjе треба истраjати на томе да сви они коjи су чинили ратни злочин над Србима у Трнову буду процесуирани и да добиjу одговараjуће казне“, рекао jе Кошарац.
Он каже да то иде врло споро и да jе Тужилаштво БиХ под снажним патронатом диjела међународне заjеднице и бошњачке политичке елите коjоj не би одговарало да лица за коjа постоjе основи сумње да су починили ратни злочин буду процесуирани и да добиjу заслужне казне.
Према његовим риjечина, институциjе Републике Српске су опредиjељене да се истраjе на том питању.
Кошарац jе рекао да се починиоцу овог злочина могу видjети у Трнову, што jе, како каже, додатни злочин према породицама убиjених.
Горан Тимотиjа, коjем jе на данашњи дан погинуо уjак, а отац 1994. године, каже да jе тужно да jош нико ниjе одговарао за почињени злочин у Трнову, jер jе ово други град по страдању у Републици Српскоj у односу на броj становништва.
Виjенце су на спомен-обиљежjа положили представници борачких организациjа и општина Трново и Калиновик, Скупштине града Источно
Сараjево, породица несталих и убиjених бораца и цивила, а парастосу jе, осим Кошарца, присуствовао и посланик у Праламентарноj скупштини БиХ Бошко Томић.
Тужилаштво БиХ дониjело jе у jуну ове године наредбу о провођењу истраге против 57 особа због почињеног кривичног дjела на подручjу општине Трново према цивилима српске националности и заробљеним припадницима Воjске Републике Српске током 1992. и 1993. године.
Због ратног злочина против цивилног становништва и ратних заробљеника Тужилаштво БиХ подигло jе оптужницу против Едхема Годињака, Медариса Шарића и Мирка Буноза.
Везане виjести:
МАРШ ОДБРАНЕ: ВОЈКОВИЋИ – ИЛИЊАЧА
ОПТУЖНИЦА ПРОТИВ ТРОЈИЦЕ ЗА ЗЛОЧИН НАД СРБИМА У ТРНОВУ
ПОЧЕЛА ЕКСХУМАЦИЈА – ТРАЖЕ СЕ ПОСМРТНИ ОСТАЦИ СРБА