General Veličković je imao ogroman autoritet kod starešina, kasnije čujem i zašto. Izgleda u tom prezimenu Veličković, od „veliki“, ima neke nebeske simbolike. Takav kakav je bio u vreme NATO agresije, bio je i u vreme sukoba u Hrvatskoj i ceo profesionalni vek
Istinski heroj. Vozio sam ga dva puta 1999. na vatreni položaj 8. raketnog diviziona PVO 250 rbPVO. General u prvom borbenom redu, na najopasnijem mestu u to vreme, u stanici za vođenje raketa raketnog sistema Neva. Opasnije je tu bilo nego u avionu. Tu nema katapultiranja.
General Veličković je imao ogroman autoritet kod starešina, kasnije čujem i zašto. Izgleda u tom prezimenu Veličković, od „veliki“, ima neke nebeske simbolike. Takav kakav je bio u vreme NATO agresije, bio je i u vreme sukoba u Hrvatskoj i ceo profesionalni vek.
Godine 1998. je odbio zahtev predsednika Miloševića da potpiše sa NATO sporazum o „slobodnom nebu“ nad Kosovom i demonstrativno se povukao sa mesta komandanta RV i PVO, tvrdeći da je to pogubni čin odricanja od suvereniteta. Jednom prilikom je otišao na karaulu Morina 1998. godine i sa vojnicima išao u zasede, kao običan vojnik. U Zadru 1991 godine, operacija deblokade kasarni i izvlačenje jedinica i vojnika, delo je pokojnog gen. Vlade Vukovića i njegovo, a lično je tada leteo 29 – kom, iako je već bio na dužnosti u KRV i PVO.
Strog, ali pravičan. Stručan. Uvek najbolji. Primer drugima. Uvek ispred, tamo gde šalje vojnika sme i on. Kad je počela Agresija 1999. godine izvršio je borbeni let iznad Vojvodine. Kada je dejstvovano na F117 Veličković je bio na Komandnom mestu 250. rbPVO u Operativnom centru pored načelnika Grupe za borbeno komandovanje, pukovnika Dragana Stankovića, načelnika Štaba 250 rbPVO i pratio rad i dejstvo po tom cilju. Briljantan pilot, vrhunski patriota. Jednom rečju oličenje oficira i vođe. Takav je bio general Veličković, heroj, takva mu je i sudbina.
Otišao je tu noć u jednu kubovsku jedinicu da ih podstakne da dejstvuju i u najopasnijim borbenim situacijama i najsloženijim uslovima i kada je zatražio da se dejstvuje po dolazećem cilju, izašao je napolje iz borbenog sredstva na čistinu da i očima posmatra let naših raketa i susret sa zločincima. To mogu samo pravi heroji.
Neprijateljska vatra je ovoga puta bila brža i usled rasprskavajućeg dejstva protivradarske rakete u rejonu našeg vatrenog položaja, telo generala Veličkovića je razneto. Poginuo je i njegov pratilac, puk. Pejčić i komandant jedinice, major Trifunović.
Ispunile su mu se dve životne želje, da postane vojni pilot i da sa ovoga sveta ode u čizmama, vojnički. Govorio je: „Svakom vojniku čast nalaže da sa ovoga sveta ode u čizmama, a ne u krevetu“.
Podigao je tako naš Veličković sebi za života spomenik trajniji od bronze i ušao istoga dana i u slavu i u grob. Od tada blista iznad svih oblaka koji su nad nama.
Slava mu i hvala!
Autor:DUŠAN BRATIĆ, asvokat iz Beograda
Izvor: IN4S